krenulo je idilično jer nije bilo previše vetra, onako blag i nenametljiv
onda je počeo da se pojačava
rekoh čekaj da okrenem, nekako da se probijem do najdalje tačke
pa će onda nakon što napravim mali trokut valjda biti u leđa
no onda je počeo da se okreće, tojest zakreće
tu gde je trebao da me pogura zdesna, tu mi je smetao zdesna, a na kraju gde je trebao čisto da me pogura, tu mi je grunuo spreda-sleva bukvalno da se zaustavim u mestu
prvo sam se nadao da mi prosek sa početnih 33 neće bitno spasti ispod 32 no to je bilo preoptimistično pa sam se nakon osvešćenja pomirio sa tih 31.5 km/h nadajući se da će u povratku opet malo porasti
(no kao što rekoh, kako da poraste kada se vetar nameračio baš na mene i moj prosek?)
tako sam sa suzama u očima gledao kako spada na 31.4 pa na 31.3 pa kad sam sa lošeg puta došao na jedan spust od kilometra vratio mi se na 31.4 A TO SU SVE VRLO VAŽNE NIJANSE DA LI STE SVESNI
i tako je ostalo do kraja, kilometar idem 27-30 jer duva sve jače i još ga pojačava saobraćaj koji mi ide u susret, pa kilometar idem 31-34 jer me prođe par kamiona punih kamenja pa me povuku i naprave mi povoljno strujanje vazduha, i tako se stani-kreni nekako dokotrljah do kuće
i na zadnjem semaforu cvrc prc opet spade na 31.3, katastrofa, smak sveta, misli o samoubistvu i skoku bez padobrana sa litice ali nemam u gradu liticu tako da ništa
63km ukupno, neloše, taman stigao da pojedem pola lubenice pre posla
Nema komentara:
Objavi komentar