pretrgo se, sarme jeo nije

od jutros traju rasprave međ rajom da li danas treba da bude crveno slovo ili ne.

kažu da je oduvek bilo u crkvenom kalendaru podebljano crnim slovima što je značilo da je "slava" ali da nije zabranjeno raditi po njivama ili gde se već radi krajem oktobra, no od pre nekoliko je pored SVETI LUKA (sneg do kuka) dodat Sveti Petar Cetinjski koji je obeležen crvenom bojom.

fora je da se to poklapa sa noći veštica kao što se sveti trivun poklapa sa valentinovom, eto baš mora sve da stvara rat između baba i deda s jedne, i unuka sa druge strane.

ja detaljno počistio oba dvorišta, ko velim neće me grom ubiti po sunčanom danu.

doduše nisam palio duvač nego metlom, kao neka vrsta kompromisa da ne privlačim pažnju komšiluka a da ipak obavim šta je trebalo.

prva kuća do mene, ljudi doziđuju neku terasu ali vidim da se danas majstori nisu pojavili, to je ipak veći posao.

kratka šetnja sa kučencetom, pa na kratko trčanje.

čisto da vidim da li se kolence smirilo nakon onog cirkusa od trke, jer prekjuče me je tu nešto kao malo žuljalo.

jedan krug oko tržnog centra, nepun kilometar, pa preko ulice u školsko dvorište i tamo odmah ušao u pucanj - ubrzanjca na pravcima, rastrčanjca kroz krivinu.

posmatrao me neki pas onako znatiželjno, ko zna šta li je mislio.

"ovaj niti nekog juri, niti od nekog beži, mora da se prejeo granula pa ga napalo da trči u krug..."

kao sarma iz naslova, malo kupusa (lagano trčkaranje) malo mesa (ubrzanjca) pa na kraju ispadoše dva km ispod 10 minuta.

sutra ću objaviti dugo očekivane statistike za oktobar.

ko je u pravu, garmin ili garmin?

verovatno nisam ni prvi ni poslednji koji je godinu nakon kupovine garmina (edge) prilikom preturanja po fijokama pronaša u pakovanju "višak delova".
naravno zainteresovan šta li sam to propuštao, krenem da pretražujem o kakvom se dodatku radi i skontam da je to senzor brzine koji se stavlja na glavu (hub) točka i okretanjem šalje signal u Edge "radi preciznosti".

još piše kako su mnogi primetili razliku jer im Edge krade kilometre a tek sada imaju "pravu" dužinu (?)
tu ja pitam da li je moguće da zbog krivudanja (recimo na strmim usponima) može taj senzor da pokazuje VIŠE, umesto da pretpostavljamo da Edge pokazuje manje, i nakon par matematičkih objašnjenja evo presude:

GPS vs. senzor brzine – zašto podaci nisu isti

Zanimljivo je koliko se precizno može objasniti razlika između GPS-mjerne dužine i one koju prijavi senzor brzine na točku.
Naizgled, oba mere isto – pređenu distancu – ali u praksi postoji suptilna, a vrlo realna razlika.

1. GPS „pojednostavljuje“ putanju

GPS, čak i kada snima jednom u sekundi, ne registruje svaku mikropromenu pravca.
On beleži niz tačaka i zatim između njih povlači prave linije.
Međutim, točak bicikla u stvarnosti opisuje blago talasastu liniju, naročito kada:

vozač ide uzbrdo i „njihanjem“ drži balans,
pri usponima vozi izvan sedla,
ili jednostavno „zmijuca“ po neravnom terenu.

Ako bismo to opisali matematički, stvarna dužina puta je integral zakrivljene linije, dok GPS praktično meri zbir dužina tetiva između tačaka uzorkovanja.
Rezultat je da GPS skraćuje stvarnu dužinu – jer kriva nikada nije savršeno pravolinijska.

2. Kolika je razlika u praksi

I mala amplituda njihanja može dodati primetnu razliku.
Zamisli da prednji točak osciluje levo-desno svega 20 cm, s „talasom“ na svakih 2 metra.
To povećava stvarnu dužinu za oko 2,5 % u odnosu na idealnu pravolinijsku stazu.
Na usponu od 5 km to znači čak oko 120–130 m više puta koji su točkovi zaista prešli.
Zadnji točak pravi nešto „čistiju“ liniju, ali i on nije idealno ravan.

3. Zašto senzor brzine meri „mehaničku istinu“

Senzor brzine (poput onog koji dolazi u kompletu s Garmin Edge 1040) broji svaki obrtaj točka, dakle meri stvarnu putanju točka, sa svim mikropromjenama.
GPS, naprotiv, daje geometrijsku dužinu između tačaka, odnosno „izravnanu“ verziju puta.
Zato senzor ponekad pokazuje nešto veću distancu – ali to nije greška, to je zapravo tačniji odraz onoga što su točkovi uradili.

4. Gde se razlika najviše vidi

Na strmim, sporim usponima – amplituda njihanja je najveća, a uzorkovanje GPS-a relativno grubo.
Na MTB i gravel terenima, gde se stalno menja pravac.
U urbanim područjima, gde signal često skače između zgrada.
Na ravnom, otvorenom putu – razlika je zanemarljiva (manje od 0,3 %).

Zaključak

Ovo je zapravo razlika između dužine prave krive i dužine njenog niza tetiva.
GPS merenje daje pojednostavljenu verziju puta, dok senzor brzine meri pravu, fizičku dužinu koju je točak prešao.
Zbog toga će, u tehničnijem terenu ili pri usponima, podaci sa senzora uvek biti za nijansu „duži“ – ali i realniji po pitanju dužine putanje, ali ne i dužine uspona.

juče dupe danas žulj

Jutros sam krenuo na trčanje sa idejom da biciklu ostavim na kilometar od Lidla, odem da trčkaram lagano nekih sat vremena pošto je prohladno, ali sunčano jutro. I onda taman dok bajsom dođem do Lidla, da se malo proluftiram, da ne ulazim unutra znojav, da praktično prestanem da se znojim tokom tih nekoliko minuta bicikliranja. 

A zatim da posljednjeg dana akcije nakupujem neke salame i konzerve za kutni ljubimce i da to odnesem jednoj ženi,tu dva kvarta dalje koja također stalno hrani gradske životinje, a uskoro odlazi u penziju pa će joj svaka pomoć biti sve potrebnija. 

Kako sam krenuo, shvatio sam da imam neke čudne bolove u oba gluteusa koje sam samo primećivao juče no evo treći dan nakon trke su još jači iako ih ne povezujem sa trkom. 

Ovo bi trebalo da bude jedino od bicikle, a i bicikla je bila puno lakša nego inače i prekjuče i juče. 

Čak i da mi se dupe prehladilo što već samo po sebi zvuči pomalo smešno, jer kako da se prehladiš tamo gdje ti je motor, opet ne vidim kako se to pojavilo toliko kasnije. 

Uglavnom, kako sam nastavio da pešačim razmišljajući da ni šest kilometara za sat vremena nije ništa manji uspeh nego deset ako bih trčao, primetio sam oštar uskolociran bol negde na vrhu pete odnosno dna ahilove tetive, na samoj površini kože i pomislio - uhh ove patike nisam nosio dva dana nego neke druge malo veće, da li je moguće da sam na trci zaradio žulj a da ću to tek sada da primetim?

 Idem tako, brzo-hodam 6,5 prosek, bol je nekako isti, pokušavam da pomerim nogu napred-nazad u patici i ništa se ne menja. 

u parku naiđem na jednu kratku nizbrdicu i rešim da potrčim da još jednom proverim u kakvom su stanju noge i odjednom hop taj bol nestane a kamenčić mi se premesti negde ispod pete!

vidi vraga, uopšte nije žulj!

a što je najzanimljivije čim sam prvi put primetio taj mali bol, ja sam nakratko zastao, pogledao taj deo pete, napola izvukao nogu iz patike i vratio je nazad.

međutim ništa se nije pomerilo i to je bila detaljna potvrda da je ipak žulj.

ali eto nije bio.

na pet minuta sam izašao iznad smoga, jer sam sasvim slučajno otišao na pravi deo grada odakle dolazi vetar, i tako mi se isplatilo onih preostalih dva sata kroz smog.

računica je jasna.

frka frka frkica

kad god mi deluje da će mi dan skroz propasti, pokušam da se setim nekog pitanja za Vešticu i onda budem srećan kao što su đaci pre 50 godina bili srećni kad nešto nauče.

sad kad uče, smatraju to rasipanjem resursa, jer će već naći neki način da prežive i ako ostanu glupi, dovoljno je biti "snalažljiv".

danas sam se edukovao (!) o tome da li je pametno otkinuti krastu koja samo što nije otpala, ali nije otpala, da li je dovoljno zaštititi je od vetra i hladnoće vazelinom ili mora neka konkretnija "mandža", a raspitivao sam se i koliko je dobro odnosno loše to što imam naviku da kada se srokam na trčanju ili bicikli, da do kuće pokušavam da očistim oderotine (npr na zglobovima šake) tako što stalno ližem i isisavam krv da ne curi po meni, naravno u situaciji kada kod sebe nemam ni vodu ni zavoj ni flaster, kao što nikad nemam.

posle sam se raspitivao zašto je xiaomi kamera 301 jeftinija od 300 kada po nazivu deluje da je noviji model, i da li da pored jedne koju imam i zadovoljan sam, uzmem još dve obzirom da mi sve radi lepo u aplikaciji, ili da pokušam da namontiram neke tri "kamera-sijalica" koje sam kupio po toj ceni (tri za jedan) pa mi je objasnio da nisam džabe tolicno platio jer ne vrede ni upola toliko :-)

hteo sam i da se raspitam odakle mi bol u dupetu kad sam samo trčao, jer to obično dođe nakon jakog bicikliranja, ali sam odustao jer sam se plašio da će mi tražiti fotografiju.

jer sam to razmišljao kada sam zastao na bankini poluprometnog puta, pa bi bilo, kako da kažem, tricky.

danas svako ima kameru na autu, znate.

odmaraću odmaraćeš

juče sam posle trke zapucao Elektrom da nahranim neke dve kujice od 5-6 meseci ostavljene kod pećine, rekoh idem na rikaverić rajdić jer se čak i neko nebo pojavilo, no dok sam stigao do tamo počelo je da se mrači, doslovno kao da neko navlači roletnu preko neba.

vidim ide neka frontica od grada ka meni, nešto mrklo ide ravno na nas, nije normalno to je oblak, grabim volan i dodajem gas, nekako slično valjda idu Đonijevi stihovi.

jedino što sam ja pustio volan i ubacio u ler, pa zastao ispod velike nadstrešnice da posmatram psiće kako se igraju jer sam im servirao duplu porciju pa su se fino razigrali ne obraćajući pažnju na pljusak.

ja šta ću, pravio umjetničke fotografije za Instač.

i tako dođe i ponedeljak.

još uvek se navikavam na ovu promenu vremena, jer kako dođe dan odjednom imam više vremena, sada sam do 7 uveliko doručkovao a do pre par dana sam tek tada ustajao, bilo mi glupo da sedim i doručkujem u mraku.

hteo sam nešto da sređujem po dvorištu no baš na ponedeljak se natrefilo crveno slovo pa nisam hteo da palim aku duvač lišća da ne skandalizujem susjede jelte.

mala šetnja sa kučetom pa na posao, nešto malo kraći bogu hvala, da mogu da sednem na onu drugu malo bržu Elektru i odem do onih primarnih psića koje hranim na 20km odavde.

ovaj put sve po suncu, zubatih +13 ali dokle god može bez rukavica, sunce je sunce i u zube mu se ne treba gledati, do kraja je stiglo i do 50km :-)

reče Organizator neka bude Trka

i bi trka.

odmah da kažem, već na startu je trema otišla ća'

jer sam video ko* će sve trčat

prvo ujutru

došao na prijave po kiši, vidim 4 na spisku

3 su 50+ i jedan je 40+

utom spazim da je jedno od 50+ žensko

dakle, ona će trčat 5km a ne 10.5km

drugo dakle, podijum je obezbeđen, ako se još neko ne prijavi pre starta

odem nazad kući 3.5km biciklom, dok sam se vratio već sam se osušio

nakačio broj, presvukao se, mala užina i ness

čak sam imao i tablete kofeina one od 200mg, rekoh to bi bilo previše

ništa lakše nego usrat trku tom bombonicom

*na startu nema čega nema

kobre, specijalci, padobranci, svi uniformisani u neke tehničke majice

pardon, taktičke

nešto crno, sivo, opasno

ali svi nabildovani, pola istetovirano, rekoh od ovih me niko nebre dobit

prva dva km uzbrdo, naravno na startu svi odoše, ja međ zadnjima

tokom ta dva km ih je samo nekoliko ostalo ispred, taman dovoljno

lepo je imat nekog ispred

onda ti je "cilj" na 10 metara a ne tek za 8km

i tako stigneš jednog pa dvojicu

neka ženska produžila na 10km, rekoh omašila okret

negde oko 4km izmerim da mi beže 30s, ona i sparing partner

jes da sam krenuo uzdržano ali nikad nije prijatno kad mi je žensko ispred

trče celu trku rame uz rame

na okretu oko 25s

na istom mestu gde sam prvi put merio, to je sad 4km do cilja, e tu je bilo 20s

to je 5s po kilometru ali rekoh da ja to premostim ranije

na pretposlednjem kupseru ostane ista razlika, na spustu im priđem na 10m

na pravcu zatvorim GAP što bi rekli

odatle sam imao Plan

za njima uzbrdo, za njima pretežno nizbrdo zadnja 2km

i pred ciljni pravac ZUM

delovalo je da sam se fino odmorio na spustu, oni puhću

300m pred cilj dođem pored njih i kao malo krenem da trčim pola koraka ispred

oni kao prihvate, ja još malo, napravim korak ispred

ona njemu nešto tiho reče, "moraš ... (nešto)"

ja premotah dve brzine i ćao, postadoh im tačka na horizontu

razočaranje je bilo toliko veliko da mi na postolju nije ni pružio ruku

ukupno 10.3km, ja 4'55 po kilometru, on 4'56

pre 18 godina sam ovo trčao 3'35"/km :-P

i umesto mene, on razočaran

moš mislit

trčao u onim clifton 9 jer su prljave a očekivala se kiša

imao sam i novijih, mada su i ove sa 600km oke

ta žena nosila dokolenice, ja zaboravio da ih imam

posle joj uđem na stravu, 

sva trčanja za minut po kilometru brža od mojih

rikaveri

zašto li sam se odmarao kao da će to na išta uticati, ni to niko ne zna.

svakako trku neću otrčati kao ostale trke u životu nego kao pokušaj zabave i preživljavanja dva-u-jedan, i samo ću moliti boga da bude što više sporih veterana ili vojnika i policajaca u čizmama pa da imam s kim da se družim kaskajući po 5'20''/km da baš ne budem zadnji jer bih u tom slučaju verovatno odustao i pobegao nazad nekim sporednim putem da ne bih mučio ambulantu da vozi za mnom i da se ne sramotim u cilju kao oni penzioneri zbog kojih dve kolone psuju ceo svet jer je tri sata (dugo traju dečije trke) zatvoren saobraćaj na putu.

slično sam se osećao kada sam tek počeo i trčao prve trke, sa veteranima mi je bilo super jer sam praktično od prve trke bio na podijumu iako je to bila sasvim respektivna 40+ kategorija, no kada sam se prvi put prijavio da umesto veteranske egzibicije od 1km trčim seniorsku uličnu trku na 5km, bogme je bilo "gusto".

samo mi je bilo da me ne uberrunduju i da utrčim u peti krug pre nego što oni budu finiširali zadnji ciljni pravac i srce mi je bilo puno k'o kuća kada sam uspeo.

jutros sam znao da imam da radim na poslu pa nisam hteo da se ničim dodatno mučim ujutru nego sam rešio da očistim i podmažem e-city i e-mtb što je na kraju ispalo solidno fizikalisanje obzirom da su oba oko 30kg pa se trebalo s tim čudima boriti, mogao sam i na pijacu nekom istovarivati džakove krompira, možda bih bolje prošao.

popodne ta sahrana, stotinu mladih ljudi, nestvarno i nemoguće da se opraštaš od nekog kome si roditelj mogao biti i tako ga i gledao celog života.

groblje je prošireno u visinu po parcelama/livadama iznad grada i negde na pola puta je onaj električni fijaker koji nosi kovčeg počeo da odmiče, valjda je podešen na 5 km/h pa su otpozadi neki stariji počeli da zapomažu da malo uspori, obrni okreni opet me život podseća na sutrašnju trku, napred stari Ja koji je bio napred a pozadi sutrašnji Ja koji će da se nada da će što više njih pući nakon prva 2km uzbrdo pa da će moći ikoga da stigne do cilja.

od ovoga lošije ne može

juče sam preskočio trčanje (jedan kilometar se ne računa, što kažu jedan ko nijedan) pa sam danas valjda bio odmoran pa sam otišo trčat.

od jutra sav na gasu, pisao neki tekst na laptopu pa svaku reč prepravljao pošto udarim pogrešno slovo, ili naporsto otkuacm parva solva porgešnim redolsedom.

pa briši pa ispravljaj.

i tak.

ja se vraćam sa trčanja lola se vraća sa pijace, javio čovek da su stigle bukovače pa joj odvojio tri pakovanja.

kaže stigla mi poruka od M. ali nisam htela da otvaram dok ne dođem kući.

naravno, ono što smo znali da mora da se desi, desilo se kao i sve druge stvari za koje znaš da se moraju desiti.

samo nekoliko reči.

R. je preminula sinoć u 8h.

jedna od 3-4 najbolje drugarice, mlađa od nas ('85 godište) ali je znamo još od studenta preko biciklizma komšinstva zajedničkih pasa i putovanja.

sve u svemu jako nesretna priča, prekasna dijagnoza nakon 9 meseci pogrešnih lečenja, pa prva operacija pa terapije pa kontrole pa terapije pa metastaze, sve je išlo iz goreg u gore i eto.

da bar hoće da udari na loše ljude ali jok, udari na najbolje.

naj đak naj student naj stručnjak naj osoba naj majka naj sve.

a sudbina i pre ovog poslednjeg, kao da se neko pola života nećkao da li da je muči ili da je čeliči.

na kraju je ipak slomio.

mojih 9km u svemu tome nisu nimalo bitni, dovoljni tek koliko da te još jednom podsete koliko si srećan što si i juče otrčao onaj jedan kad ti se nije trčalo, a kamoli 9 kada ti se trčalo.

no ništa nije izašlo iz glave trčanjem, odeš da proluftiraš nešto što te tišti a ono se uredno vrati s tobom kući poput senke.

Veštica mi je rekla da juče trčim a danas odmaram, a ja sve naopačke.

kada stvari krenu loše

to je možda i dobar znak

umesto da uzmem usisivač i malo sredim kuću, uzeo sam da napišem blog za juče (jer ovo pišem sutra, za danas (?))a to mogu i na poslu, ali usisivač ne mogu sa posla da dobacim do kuće, dakle ne radim stvari organizovano

krenuo na trčanje, napravio najmanji mogući krug prema drugom kraju grada i brže bolje nazad, uopšte mi se nije trčalo.

krute noge, trome, nikakve, umorila me ona dva dana pre-podne-trčanje-popodne-bajk.

vratio se pa otišao na malu vožnjicu tek koliko da skužim u kolikom je smogu grad.

gore na bregama milina, drugo godišnje doba, mlak vazduh sa juga, sve prozračno, a dole u rupi grad prekriven sivom masom, fuj.

okrenem nazad, nisam plakao ali samo što nisam, onaj trenutak kada dim počne da štipa za oči je nešto zaista neprocenjivo.

što kažu da je najgora kletva - dabogda imo pa nemo, e tako nešto.

imaš zraka ali nemaš vazduha.

popodne full divljačka vožnja na e-mtb-u, 41km gde sam gotovo sve najstrmije uspone oko grada povezao u jedan krug, baš je bilo onak besno.

na trčanje ću sutra, petak, trka je u nedelju.

najavljena je kišurina a moram ići dvaput do tamo, jeste samo 3.5km ali po kiši ume da ne prija.

prvo oko 10 da se prijavim i uzmem broj, pa oko 11:30 da odem na start koji treba da bude u podne.

šuškavac i piči.

druga trećina

ovo je kao neki hokej meč

tri trećine

juče 9km danas 10km

prvo na groblje

majci bi bio rođendan, tojest nije bio nego jeste samo nije dočekala da ga proslavi, kao ni deset prethodnih

ja otrčao lola pored mene biciklom tih 4km

nije bilo ljudi pa mi nije bilo glupo trčat kroz groblje iako je ona relativno blizu glavnih ulaza ali ipak, kad je gužva ipak odem taj deo peške

nakon rituala paljenja sveća i fotke* za uspomenu, kud koji mili moji

*fotka je bila fora jer se sve poravnalo (aligned), tačno u pravcu spomenika je crkva koja stalno pozira u pozadini, a tačno od nje je krenula duga negde prema desno i nestajala na nebu negde na polovini

desetak minuta kasnije se pomerila u desni kraj tojest taj kraj joj je bio vidljiv a ovaj levi je nestao, pomerilo se sunce i promenila se lokalna vlažnost

ja sam nastavio na 280m nadmorske uzbrdnom ulicom da podsetim noge šta ih čeka u nedelju (kuća je na 180 m.n.m.) pa malo naokolo da izvidim radove na velikoj brani iz koje su pustili vodu pa čiste dno od peska i šodera

danas sam imao 116m uspona i prosek 5'37" a juče 5'29" za 57m uspona pa se to nekako i uklapa

mislim da trka u nedelju ima više od današnjeg trčanja, dakle da očekujem prosek od 5'40", taman za zadnje mesto među veteranima :-)

iiii, odlukica je pala!

(samo da nije na namazanu stranu!) :-P

naime izleteo mi je profil neki na fejsu, s tim da je neko umesto stranice napravio profil (lokalni klub) i tu videh da je sad za vikend atletska trka koju sam nekada vrlo rado trčao čak i na treningu a kamoli na Eventu jelte.

i tu pomislim zakaj ne, i jutros otrčim blago valovitih 9km kao pripremu.

ideja je da utorak sreda četvrtak (danas sjutra preksjutra) otrčim tri puta nešto slično da bih podsetio noge kako izgledaju ti prelasci uzb/nizb i naročito ravno/uzb, jer nisam nešto mnogo pohađao kupsere zadnjih godina.

onda sam flertovao idejom da li da sutra ili prekosutra odem biciklom ta 4km lagano do mesta starta, odatle otrčim celu trku (5.2km okret i 5.2km nazad) ili eventualno izbacim zadnjih ravnih pola kilometra u oba pravca i tako samo napravim probu tih kupsera.

e onda sam se setio da imam Vješticu pa smo malo pričali o tome da li je to dobra ideja i da li taj rehearsal obaviti u sredu ili četvrtak sa mogućim konotacijama (?) št ako malo preteram odnosno koliko bih probao trku a da ne otrčim trku pre trke, i tako mi je u prijateljskom razgovoru sa trenerom Vješticom (nema veze sa A. Višticom!) svašta prošlo kroz idejne kanale i šahtove.

za tu nedelju je najavljena kiša a popodne moramo u goste na ručak pa se ta trka taman fino namestila da bi ceo dan imao nekog smisla.

put oko sveta za 5-6-7-8 godina

one saucony endorphin shift 3 koje su se razlepile nakon 500-tinak km, još uvek se drže sa nalivenim superlepkom i stigle su do 650km i skoro isključivo po kiši, da poštedim neke druge bolje.

clifton 9 pak, stigle su do 570 km i još uvek spolja deluju nove, jedino po čemu se vidi da nisu *baš* nove su izlizane gumice na spoljnjem uglu pete od trenja prilikom touchdowna.

dalje sa brojkama, imam pretrčano (od kada vodim dnevnik, dakle fali nekoliko godina sa dosta trčanja kada smo zapisivali samo biciklu) 69019 km, dakle treba mi još 11131 km da napravim drugi krug oko Zemlje, tačnije napravio sam u jednom smeru (recimo ka istoku, a sada pravim onaj ka zapadu) jer kao i kada napraviš krug biciklom na Divčibare totalno je druga priča sa jedne i sa druge strane.

i tu sad dolazimo do jedne glupe činjenice.

krug od 40,075 km je po ekvatoru, a ako bih kretao iz Valjeva, krug oko Zemlje bi bio (po istoj paraleli) samo 28660 km što je bukvalno mačiji kašalj.

I ŠTA SAD?

da li da obrišem ta dva polja u excelu (koliko sam pretrčao ukupno, i koliko mi fali od dva najveća obima) ili ne?

ili da dodam treće polje koje računa ukupnu kilometražu, sa otprilike dodatim godinama bez vođenja dnevnika (možda 3000 km), i razlomak - "ukupno pretrčano" / 28660 - i tako da pratim koliko sam puta obišao oko Zemlje polazeći od kuće?
btw trenutno bih bio oko 2.5 kruga, dakle džabe trčim, već sam završio drugi kontra krug i promašio kuću i stigao na skroz suprotnu stranu sveta.

koliko kilometara manje?

pošto je jelte nedelja, nema logike išta od radova započinjati u kući jer ne rade prodavnice ako ti zatreba neki rez deo.

napolju je svanulo sunčanih +6 što je relativno lepo za trčanje, sunce doda ono malo što fali do 9-10 da ti nije potreban dodatni sloj, i još kreneš sa vetrom da te prati prvih par km i eto dok si reko keks savršeni uvjeti.

kaže lola ajd skini ovu česmu što curi stavi onu drugu, tojest ne česmu nego onaj deo ispod česme, onu cev.

tu ima dve gumice i obe se delimično istrošile, a svaka služi posebnoj svrsi

stavim drugi taj deo, evo Veštica kaže da se taj deo zove "lula slavine".

elem tu fali jedna gumica, da bi je stavio treba da skineš ovu iznad, a pri skidanju se ona uvek sj... - plus nova lula (!) ima pliće navoje i ne dođe do navoja samog tela.

na te dve izmene mi je od saginjanja i zapinjanja otišlo 2km trčanja.

onda sam vadio iz stare lule gumicu pa stavljao novu, nabijao onim oblim nožićem za mazanje butera, išao u garažu po druga klešta da odvrnem zapekli perlator, tu je otišao treći kilometar.

onda vadi gumicu koja ne valja i nabijaj sledeću koja je opet malo šira (a nedeljom ne rade prodavnice, sećate se?) pa pretraži ipak po taštinoj visećoj kuhinji da nema neka zaostala gumica, usput sortiraj raštrkane sijalice, uloška mop-a, pobacaj stare baterije pre nego što iscure, vrati sve na svoje mesto samo malo bolje organizovano, tu je otišao i peti kilometar a četvrtog se ni ne sećam više.

onda sam očistio perlator od kamenca, poturio krpu pod lakat da od poluge guranja lule u vis ne dobijem hematom, šesti kilometar, još par puta u garažu pa na sprat i dok si reko keks stigao je šesti maj/svibanj ("šesti petog" stigao) tojest kilometar

nakon 6km sam već pri kraju i uglavnom gledam kuda da prođem da ne ostanem na 7 (tada sam delimično zadovoljan) nego na 8 (tada sam pristojno zadovoljan) i eventualno crpim motivaciju da izađem na 9 (veoma zadovoljan) ili čak i 10 (ushićen), no eto ostadoh za laptopom da popišem u excel gde sam bio i koliko sam čime prešao prošle nedelje, i da skupljam volje da dopunim tih 2 ili 3km koliko mi fali od Plana.

rosulja sipulja izmaglica drizzle

a ja neumoljiv

patike kažu nemoj, ja kažem e baš hoću

šuškavac kaže povedi i mene, ja kažem e baš neću

ipak ovo premalo pada, teško da će mi se i dres dugih rukava natopiti

dole one lagane pantalonice nike trail, one su dobre za sve

nemam bez razloga tri para

juče na +6 nije hladno na bicikli, danas na +12 nije toplo na trčanju

moglo bi i u šorcu, da živim u berlinu ili londonu, ali ovde u selendri ne bih da remetim duševni mir sugrađana, ups, suseljana

i tako sam nakon jučerašnjih 2km jutros opalio još 8km i tako od juče u 14h do jutros u 9h imam istrčanog cenera za samo 19 sati.

par sati po kilometru. 

sad ćemo da pitamo Veštačku:

Evo nekoliko mogućih primera:

🐌 Puževi – kopneni puž prosečno ide oko 0.03 do 0.05 km/h, pa bi mu trebalo 20 do 30 sati za kilometar. Dakle, i sporiji od našeg ritma.

🐢 Kopnene kornjače (npr. grčka kornjača) idu 0.3–0.6 km/h, što je upravo oko 1 km za 1.5–3 sata — idealno se uklapa u tvoj opis.

🐜 Mravi (ovisno o vrsti) prelaze od 0.3 do 1 metra u minuti, dakle oko 0.02 do 0.06 km/h, što znači 16 do 50 sati za kilometar — previše sporo.

🦥 Lenjivci se na zemlji kreću oko 0.24 km/h, pa bi im trebalo 4 sata za kilometar — opet sporije, ali u istom duhu.

Dakle, najbliže tvojoj brzini (1 km za 2 sata) bili bi kopnene kornjače, naročito kada se polako kreću i povremeno zastaju.

kad smo već kod Veštačke, pročitao sam ovo u jednom tekstu i mislim da je glupost, životinje nastavljaju svoj ritam na osnovu svetlosti i mraka i nemaju pojma da neki ljudi pomere časovnike 

"Mnogi insekti, kao što su pčele, koriste svetlost da se orijentišu pa početak letnjeg ili zimskog računanja vremena može uticati na njihove aktivnosti tako što pčele mogu izlaziti iz košnice u pogrešno vreme, što može imati dugoročne efekte na njihov oplodni ciklus."

A Veštica se slaže:

Da, potpuno si u pravu — taj pasus je besmislen u svom doslovnom tumačenju.

Životinje, uključujući pčele, nemaju nikakav koncept ljudskog vremena, ni satova, ni „letnjeg računanja vremena“. Njihov biološki ritam (cirkadijalni ritam) sinhronizovan je sa prirodnim ciklusima svetlosti i mraka, ne sa onim što ljudi zovu 6:00 ili 7:00.

Dakle, kad ljudi pomere časovnike, pčelama se ništa ne menja — Sunce izlazi i zalazi u isto vreme kao i juče, svetlost se pojavljuje u istom ritmu, i one na osnovu toga izlaze iz košnice.

Jedino gde ima indirektnog efekta je preko ljudskih aktivnosti:

• ako pčelari promene vreme kad otvaraju košnice ili kad ih prevoze, to može uticati;

• ako ljudi u blizini menjaju vreme košenja, prskanja, saobraćaja itd. — to može poremetiti insekte.

Ali ne zbog pomeranja časovnika, nego zbog promene ljudskog ponašanja.
Znači — pčele ne „kasne“ ili „žure“ jer je sat pomeren, nego zato što ljudi više ne rade iste stvari u istoj fazi dana.

Tvoj instinkt je tačan: to je površno napisana tvrdnja koja meša biološki ritam sa društvenim kalendarom.

iz nenada

Nenad je dobio ime po, well, nećemo o tome

otac je rekao neće valjda, majka je rekla neće valjda

i rodio se Nenad

ko bi reko, čuda da se dese, što reče folk pjesnik

jutros sam nagrabusio

pitajte gugl šta to znači, ne znam ni ja otkud taj pojam

samo znam da sam nagrabusio

to je malo finiji kolikvijalni izraz za najebaus, 

if ju nou vot aj miiiiin

dakle magla magla tmurno, sivo na sve strane

idem tako i gunđam

kao najava je zadnjih 10 dana oktobra sunčano i toplo

ajd da doživim i to čudo

i da ga proživim

nakon par satii mrzlog smrzavanja na bicikli/biciklu,

pa malo posla na poslu, odem na mikro trč

frendica po poeziji ima blog koji se zove mikro-beg

to mu dođe na slično ali različito

svratio na stadion, pomoćni

krenuo na dijagonale

više mi se NOT trči nego što mi se YES trči ali ajd

trčo ja junački

dijagonale

nakon 2km rekoh to je dovoljno

to je dva puta šest puta dakle 12 dijagonala, 12 stotki

po grbavoj TRAVI

jer na njoj se dobro spava

prostor kao resurs

jutros na trčanje sa malo klonutim leđima, ali sam izdržao standardnih 8km što mu dođe neki minimum koji sebi postavim da ne bih bio nezadovoljan.

prvi put sam degustirao novi trotoar u novoj ulici s tim da je ostatak ulice na tom mestu kao stovarište šodera, no eto kad su već 200m trotoara prvo napravili, rekoh zašto da ne.

biće puno lepše tuda trčati nego što je do sada bilo drugom stranom ulice, baš onako evropski ugođaj.

zanima me i kako će izgledati ostatak kada se završi ceo kilometar jer me zbunjuje biciklistička staza koja će kontam biti preputa privremeno i trajno parkiranih automobila obzirom da je ovde kultura poštovanja propisa ispod svakog minimuma.

relativno me je zbunio snimak onog 23-godišnjeg momka koji je poginuo na poznatoj litici El Capitan zato što se sa samog vrha vraćao par desetina metara po torbu koja mu se zaglavila neposredno ispod, loše preračunao dužinu užeta i odjednom ostao bez ikakve podrške jer mu je kraj iskliznuo iz ruku a on se odjednom survao/odleteo niz liticu u provaliju.

kako je moguće da jedan od najboljih penjača u punoj mladalačkoj snazi i koncentraciji napravi takvu početničku grešku, verovatno nikom iz penjačke zajednice nije jasno ni objašnjivo, a kamoli laiku kao što sam ja.

to je možda i onaj "odah" kada kažeš sebi da je gotovo, poput ljudi koji nakon celonoćne vožnje auta zaspu za volanom na 10km od kuće.

neverovatna je količina užasa dok gledaš kako poleće dole i kako će za par sekundi biti sav polomljen i prosto se pitaš koliko je imao vremena da shvati da je napravio smrtonosnu grešku, ako je uopšte imao dovoljno sekundi leta na raspolaganju da bi mu išta palo na pamet.

e-power

danas sam bio na obuci iz elektronike, opet preko AI aplikacije.

naime onog dana kada sam eksperimentalno zapucao na planinski krug od 90km "na pomoz' bože" i preživeo, a preživela i baterija, doduše oboje na jedvite jade :-) 

... završila mi se rečenica na pola, neočekivano

... tog dana sam pokušavao da uštedim bateriju pa rekoh jače ću da pritiskam.

no što ja jače pritiskam imam osećaj da i motor radi sve jače, pa se to sve danas razjasnilo na kratkom kursu.

naime mereći broj obrtaja (kadencu) i pritisak na pedale (tačnije torque) motor sam odlučuje koliku će podršku dati.

tako ako lagano pipkaš pedale, i on će lagano dodavati računajući da ti se nigde ne žuri.

ako nagaziš kao konj, on će shvatiti da ti se ide jače pa će više i dodati, recimo u Sport modu podrška ide od 140% do 340% s tim da ja verovatno ne mogu ni doći do kraja opsega jer bi to zahtevalo da pritiskam više nego što mogu (na duži rok).

tako sam pokušavajući da uštedim motor gazeći što jače, praktično cedio motor jer sam mu sugerisao da radi sve jače.

dalje mi je Učitelj objašnjavao kako to može kadencom da se donekle reguliše, sitniji prenos i malo manji pritisak da se motor ne iznervira.

takođe motor ignoriše niske obrtaje kao što recimo Lola voli da vozi jer bi se na niskim obrtajima pregrevao ako bi davao preveliku podršku, pa smo tako na zajedničkim vožnjama imali situaciju da se ona žali da joj je teško jer mora da pritiska istom snagom kao ja (a to ne može) pa smo uglavnom vozili na različitim podrškama (ja Tour ona Sport, ili ja Sport ona Turbo).

na kraju sam AI profesoru obećao da ću namontirati favero pedale sa meračima snage, i videti kako to zaista izgleda u konkretnim brojkama, da li se i koliko razlikuje vožnja e bajka od običnog mtb-a

mali veliki praznik

danas bi Tašti bio rođendan, 84. po redu, pa sam imao dve ideje - ili da odem biciklom do groblja pa da je tamo ostavim i odatle nastavim trčanje, ili da otrčim do tamo i nazad dok Lola ide bajkom, to mi izađe sasvim okejnih 7-8km ovisno od improvizacije kuda ću proći.

no nešto sam uzeo da radim po kući, pa sam onda mislio da odem samo city bajkom do tamo a nakon toga mtb-om na kratak izlet, pa je ponestalo vremena pa sam na kraju otišao samo do Lidla.

kada bi se svaki odlazak do Lidla računao kao trening, garmin bi mi napisao da mi treba tri godine odmora, a status treninga neproduktivan.

još veće je pitanje šta bi bilo da nema Lidla u Valjevu, gde bih potrošio sve te rikaveri kilometre i kako bi mi uopšte život izgledao.

čak i kad smo gledali da kupimo kuću u okolini Trebinja (kažu da ima 300 sunčanih dana godišnje) prvo sam izračunao koliko imam do najbližeg Lidla u Dubrovniku i koliko ima uspona u povratku zbog toga što bih svakog drugog dana silazio u kupovinu e-bajkom.

ko zna kako bih prenosio bureke preko granice, morao bih da napravim duplo dno u bisagama i da švercujem hranu kao krijumčari drogu.

zamisli carinik kaže gospodine morate to ostaviti pored kante za otpatke, ne možete uneti uBosnu, a ja kažem NE, sve ću pojesti, izvadim osam bureka i litar i po jogurta i ostanem tu da kampujem kod kućice carinika narednih sat vremena.

13. a nije petak

danas sam opet otišao u obilazak Južne Obilaznice (obilazak obilaznice, hehe) tj radova na dotičnoj no nisam siguran da li se tamo baš nešto radi ili je malo zastalo.

interesantno je kako ostavljaju prolaze ljudima koji imaju njive do reke sa druge strane autoputa, naspu 5-6 metara kamenja sa obe strane i ostave prolaz koji kasnije izbetoniraju i naprave podvožnjak.

ti podvožnjaci su dobri i tako po njivama (za trčanje) i na magistrali (za biciklu) za slučaj letnjih pljuskova, mnogo je dobro kada imaš gde da se skloniš tojest zakloniš.

onako sam imao benzinske na svakih desetak km no to je malo podaleko ako te uhvati na sredini, 5km je desetak minuta pri 30 km/h ali ako si na nekoj od sporijih montica (to je mtb, za one izvan Cro govornog područja) bome ne bi bilo prijatno.

ne mogu da se setim svih pljuskova koji su me hvatali i koji je bio najduži, mislim da je najgori bio kada nas je na putu od Šapca tukao grad nekih par kilometara, jako zanimljivo iskustvo, neka vrsta masaže recimo.

od jakih pljuskova su (takođe zanimljivo) čak tri uspela da nas zadese u užičkom kraju, jednom kada smo od Užica hvatali preko brda neku prečicu ka Kosjeriću, drugi put kada smo se od pravca Tare spuštali u samo (Titovo) Užice, a treći put malo dalje kada smo se od Sjenice nekim polukrugom spuštali u Novu Varoš.

na trčanju ne mogu da se setim da li sam imao nekih stradanja a ako sam i imao verovatno nisam ni obraćao pažnju jer šta ti može pljusak i grom dok trčiš, puno si bezbedniji nego na prometnom putu gde nemaš pojma koliko te vozača uopšte vidi na bicikli.

jednom me je uhvatila oluja i prešla preko mene, kada sam nakon desetak minuta stigao u grad jedva sam se probio od polomljenog drveća, oborenih stabala, i vode do pola točka, a dok je tutnjalo oko mene u jednom času sam osetio kako mi je nakon udara munje u zemlju nakon trećine sekunde pukao grom što znači da je roknulo na samo 100m daljine, pretpostavljam u neki dalekovod, a šuškavac mi je zadrhtao kao membrana od zvučnika, od jačine tog zvučnog talasa.

takođe jako zanimljivo iskustvo (ako preživiš, naravno)

jako zanimljiv eksperiment!

ima taj krug koji ide kroz naselje Divčibare, lokalni skijaški (kad ima veštačkog snega) centar i nekadašnje izletište a uranak, a sada jedan odvratan mali grad sa hiljadu motelčića i apartmančića.

standardni da kažem krug je 75-78km, zavisi kuda prođeš kroz grad, malo duži krug je 86-90km takođe ovisno odakle kreneš i kuda se kroz periferiju provučeš.

i taj krug je onaj neki pojam da si NEGDE zaista bio, da se nisi vrteo po brežuljcima, da ti se trening može napisati sa velikim T.

neki ekvivalent jake stotke po valovitom terenu.

ako je ukupno vreme nešto i duže u planini, deo toga otpadne na spust i neOkretanje pedala pa mu rad dođe na slično.

i tako krenem ja e-mtb-om da vidim oćel izdržati baterija, ova najveća od 750Wh.

šta reći.

prvo smo se malo vrteli na 20km od grada pa sam i tu spucao 10% bez preke potrebe, i kada sam krenuo u brda dosta sam pažljivo pratio kojom dinamikom se gase lampice stanja baterije.

pokušavao sam da vozim na Tour (0=off / 1=Eco / 2=Tour / 3=Sport / 4- Turbo) no stanje je ovakvo. 

recimo 8% uspon, idem 11 km/h i puls raste, noge napregnute, podršku jedva osećam.

prebacim na Sport i odjednom me podrška "dune" na 20 km/h, koliko god pritiskao nogama motor dodaje još više snage i deluje mi da se previše troši.

vozio bih nešto između, ali nema.

kad sam se dokopao 1000 nadmorske već sam znao da ću stići kući, ali uz dosta smanjivanja ili isključivanja podrške.

nizbrdo naravno na Off, posle toga malo Eco malo Tour pa je bilo i mučenja no ona poslednja lampica je tinjala sve do kraja.

uspeo sam, 93km sa 1400m uspona, prvi put u životu na planinskoj vožnji u trenerci i dukserici, nekako mi oprema ne ide uz e-bike ali možda pokušam i to da pregrmim.

bablje ništa

kako je zanimljivo ovo otrežnjenje da nam ništa nije garantovano pa ni Bablje Leto

nekako pamtiš one godine i one tople jeseni koje su ti bile najlepše, i onda očekuješ da svaka jesen bude takva, mlaka, lepa, sunčana, i paf mućak

neće moći

što se mene valjda svakog normalnog tiče, moglo bi biti više sunca, i 5-6 stepeni toplije svakog dana

ovi što ne vole sunce i toplotu bi ionako trčali kasno uveče pa im to ne bi smetalo

a sad su i jutra grozna

pre dva dana se smrzao ka brdašcima na jugozapadu, juče se smrzao na brdašcima ka severozapadu

da sam otišao tamo gde sam planirao, ko zna u kakvom stanju bih se vratio

jer od ovamo prekoputa sam lepo video one zavese od kiše kako popunjavaju sve te udoline i klisure, bogme bio sam srećan što sam daleko

nekako paralelno sa mnom je to prošlo pored grada, ja sa jedne a ta silna sitna nevremenca sa druge strane

planine nisi mogao da vidiš od niskih oblaka i sve je delovalo poprilično kataklizmično sa nekim belim oblacima/izmaglicama iz kojih je očigledno točila sipulja

po meni svo vreme nešto kapljuca ali se ne vidi na wind stopperu, samo na ciklomasteru male tačkice

i kasnije se i donji deo trenerke sav natačkao

srećom asfalt nije bio puno mokar pa se moglo lepo spustiti i kroz krivine

kratka desetttka

sve češće se kolebam oko dana odmora
ranije sam često izvukao ćorak insistirajući na treningu, pa ispadne duplo golo
em propadne trening em propadne dan
da sam nešto pametnije smislio, moglo je biti bolje svima
i meni i bicikli i patikama i šumi i asfaltu
i užoj porodici
i blogu

no zadovoljan sa onih 11km malo bržeg trčanja sam odlučio da se častim odmorom

jutros e-bajkom do 400m nadmorske, gore izmaglica i vlažan asfalt, nisam bio vani ni sat vremena ali nagledah se lepe prirode i pejzažčića

što se tiče rezultata, nije loše

Parametar - Tvoja vrednost - Normalno - Tumačenje
AST 39 <40 u redu
ALT 26 <45 u redu
GGT 125 <55 povišeno
Urea, Kreatinin normalni bubrezi rade normalno

"Dakle, nije reč o oštećenju jetre, jer bi tada i AST/ALT porasli, već o funkcionalnom preopterećenju — jetra se „umorila“.
To je vrlo tipično posle 4 nedelje antibiotika (posebno doksiciklina, amoksiciklina, cefuroksima i sličnih)."

"⚖️ Najčešći uzroci povišenog GGT u ovoj situaciji
- Antibiotici i probiotici zajedno — jetra mora da metaboliše mnogo stranih molekula.
- Masnija hrana (čak i ako nije mnogo, u periodu terapije je osetljivost povećana).
- Pivo, vino, čak i u malim količinama — GGT „eksplodira“ na alkohol, jer je alkohol direktni induktor tog enzima.
- Suplementi s biljnim ekstraktima, npr. gospina trava, kurkuma, multivitamini — dodatni teret."

Šta ovo zapravo znači

"Visok ukupan holesterol i LDL, uz niske trigliceride i visok HDL, ukazuju da nije u pitanju metabolički sindrom (koji bi imao i trigliceride povišene), već da imaš tzv.
„atletski“ ili nutritivno uslovljen disbalans."

"Drugim rečima, tvoje telo efikasno sagoreva masti (trigliceridi su nisko), ali unosiš više zasićenih masnoća i holesterola iz hrane (sirevi, suhomesnato, jaja, puter itd.), pa jetra stvara i oslobađa više LDL čestica u krv."

Tvoje „zaštitne tačke“ su impresivne

"Trigliceridi 0.9 → pokazatelj odlične osetljivosti na insulin i zdrave metabolike.
HDL 2.12 → vrlo visoka zaštita krvnih sudova (antioksidativna, antiinflamatorna).
CRP 4.12 → normalan, znači da nema aktivne upale u telu (a to je glavni okidač ateroskleroze).
Krvni pritisak i težina pretpostavljam da su ti u normali, jer si fizički aktivan.
➡️ Sve to masovno obara kardiovaskularni rizik."


"LDL 5.8 jeste visok, i ne treba ga ignorisati.
Ali u tvojoj slici to nije „toksični“ LDL, već tzv. „large buoyant LDL“ – velike, plutajuće čestice koje su mnogo manje opasne od gustih, sitnih LDL čestica koje prave plakove."

"To se može sa vrlo visokom verovatnoćom zaključiti iz HDL/TG odnosa:
👉 HDL/TG = 2.12 / 0.9 = 2.35
Sve iznad 1.5 znači velike, neaterogene LDL čestice.
Znači: tvoji LDL brojevi su visoki, ali nema znaka da prave aterosklerotske naslage."

sve u svemu neću crknut ali može to i bolje.

izvini Lidl, do daljeg odustajem od čvaraka, kulena, parmiđana, pekorina, bečke šunke, grčkog jogurta, a jagnjetinu i svinjske vratove bolje da ne pominjem.

obzirom da sam prema slatkišima odavno indolentan, tu problema nema, jedino slatko što pojedem je malo meda na tostu, na kraju doručka, no moraju otpasti i ostala "slatka" zadovoljstva, slatka u smislu burek s mesom mmmmmm šmrc

prekjuče sam posle pola godine opet kupio avokado, moram guglat kako se to jede obzirom da ima ukus kao da žvaćem vazduh

duga devettka

kad je devetka duga, ona postane jedanaestica

ja sam hteo deset

ali da skratim na devet

no nakon devet bi moro šetat duuugoo do bicikle

a bicikl ostavio u firmi

među sto bicikli uglavio i moju

oni na poslu, ja na trčanju

bolje tako nego obrnuto

zamisli ja radim na traci za 30 ljudi a oni svi kruže bicilklima naokolo

i tako sam mislio ajd devet, ajd deset, ma ajd jedanes

bar da stignem do tog parkinga za bicikle

posle toga trk električnom u akciju

pa sprint do bolnice

odneo rezultate

kaže moraš još na iks mesta da snimaš klinac i palac

a neće moći

meni je da pobegnem od bolnice

mrš

pocepao sve i bacio

od krpelja sam se izlečio, a drugo me ne zanima

desni palac, opalac!

mislim da smo jutros u rendanom parmiđanu pojeli i deo mog palca a ono po čemu ću pamtiti ovih par dana je ovo kucanje jer izlgleda da sam navikao da space pritiskam desnim palcem i to tačno onim delom koji sam otfikario.

nisam naročito pisao o onom Petaku juče ujutru a danas mogu da primetim male bolove u nogama koji su od ranog jutra do evo podneva nestali.

čudan dan, svakako.

probudio se kao po alarmu tačno u 6:30 da popijem antibiotik.

otišao biciklom da dam krv, dali mi u sklopu paketa i da pišam.

rekoh pišao sam doslovno pre pet minuta, a ovde se uvek čeka barem 15 minuta pa bih možda i mogao da se okušam ali sada, nema šanse da išta iscedim.

napravio krug kuća-doručak-pišanje-laboratorija i odneo uzorak.

kaže GPT da treba barem pola sata da doručak promeni nivo šećera u mokraći tako da mu dođe na isto, kao i da sam odmah istočio.

nakon toga sam mislio da ću negde bajkom na sat vremena no dok sam se spremio i presvukao navukle su se oblačine kao da će govna da padaju.

obaška jak hladan vetar koji je tih +11 na papiru (termometru) pretvorio u +6.

rekoh ipak ću na trčanje.

dok sam se još jednom presvukao skontao sam da uopšte nemam pre posla vremena i za trčanje i tuširanje, pa sam... tadaaaammm 

OTIŠAO DO LIDLA

tako da od juče imam da prijavim samo popodnevnu vožnju od 40-ak km, dva psića koje hranim sam našao a druga dva nisam ali se na tom mestu pojavilo nešto treće, ništa mi nije jasno, možda pogledam danas popodne opet.

rezultati će biti do uveče, sutra bih trebao na kontrolu kod infektologice.

od svega po malo

mislio sam da ću se juče popodne malo duže provozati, nakon što sam mislio da se neću mrdnuti od kuće, no u međuvremenu se kao nešto malo razvedrilo.

pa krenuo malo dalje, spremio hranu za one male lutalice, utom pozove drugarica tu iz grada koja hrani neke druge pa me zamoli da nahranim njih, i tu napravim glupost.

obećam da ću to i uraditi, i pola sata kasnije skontam da ti njeni ne znaju šta će od debljine i ludila, to je najedeno, nagojeno, jesu i to poodrasli štenci ali uopšte im nije neophodno sa se hrane toliko mnogo i toliko često.

dočim ove "moje" koliko god da hraniš uvek može i više jer su konstantno gladni i mršavi, pretpostavljam zato što nemaju dobar zaklon pa su puno više izloženi vremenskim (ne)uslovima.

moram za sutra to premestiti.

predveče mrak pada sve ranije a ja skratio sve što se u toku dana skratiti moglo, pa rekoh ajd da budem malo koristan, ako nikom drugom onda barem samom sebi.

premestim garmina na ovaj stari mtn bajk koji stoji na trenažeru, premestim powermeter pedale, i rekoh da se malo igram wattaže.

jedino čega se nisam setio je što sam vozeći u mraku (ugasio svetlo u sobi a ostavio na tremu da gledam u osvetljen vrt) stalno morao da pipkam garmina da se ekran osvetli, pa sam onda prekinuo snimanje i ušao u settings da podesim da se uopšte ne gasi.

naravno za tih 20 minuta eksperimentisanja se baterija srokala sa 31% na 29% pa sam svo vreme pamtio da odmah po završetku vožnjice sve vratim na default.

na kraju je ispalo malo vrćkanja u svrsi zagrevanja, 4 puta po 30" jako da vidim koliko je to Watts, no ispalo je da je dosta teže vrteti jače na trenažeru nego u real world jer su pri većim intenzitetima puno izraženije one mrtve tačke pedaliranja i prava je teretana da navrtiš pun krug.

pitao sam GPT da li mi se to samo čini, kaže joj Sasha ubo si u suštinu.

jutros 5km u školskom dvorištu, progresivno, krenuo laganini na kraju prosek fino ispod petice.

kolekcija jesen/zima

sva sreća da je toplana krenula sa grejanjem pa mogu u ovim zimskim uslovima da osušim ponešto na radijatorima, a najvažnije su mi patike da ih stavim ispod radijatora jer tako se ne greju direktno ali je tu ispod najveći protok vazduha

juče smo uspeli da izvedemo pravu lepu vožnjicu/izlet i to električnim bajkovima da se Lola ne bi preterano mučila obzirom da već nekoliko godina nije "u treningu" pa smo se fino podsetili još jednog brdsko/podPlaninskog kruga kuda smo nekada trenirali kao manijaci

realno mala je razlika na ravnom, nekad ideš i brže nego što bajk nudi podršku, nizbrdo je čak i sporije zbog anti-aerodinamičnosti mesnatih guma i bisaga, ali ono što je najlepše je što na strmim usponima umesto 8-9-10 na sat uz veliki napor, ideš 16-23 km/h bez ikakvog bitnog naprezanja, i to je ono što donese najveći komfor.

... tako da se zbog tih "ovde kilometar onde dva" uspona itekako isplati terati električnu celom dužinom.

ujutru kiša popodne kiša a mi uboli tačno taj prozor između

sveukupno dva i po sata, ali obzirom koliko se na usponima uštedi, na običnim bajkovima bi to bilo tri sata i sutradan umorne noge.

ovako sam jutros otrčkarao kao leptirić 7km tu naokolo po kvartovima sa samo jednim ciljem, a to je da negde na pola kruga protrčim pored bolnice i proverim u koje tačno vreme je u ambulanti dežurna ova moja infektologinja (?) pa da se organizujem za kontrolu (četvrtak 10-14)

dakle popodne moram otići u privatnu lab. da vidim koliko mi treba od davanja krvi do dobijanja rezultata pa da sutra ili prekosutra odem sabajle da me izbodu ko ikebanu

kolubarska zimska liga u trčanju

jutros samo 6km trčanja ali neobičnih
1km šetnje sa Lolom i kučetom

zatim ih napustio zbog 2km trčkaranja/zagrevanja oko blokova

taman ih sreo kad smo svi stigli na kućnu kapiju, ostavio wind stopper

produžio do školskog dvorišta i tamo trčao 3km
neka kao ubrzanja na pravcu kaskanje kroz krivinu

smetalo mi neko kuče, mešanka džek rasela, jurila mi nogavicu

nakon toga još 1km rastrčavanja oko tržnog centra

nisam nešto osećao posledice onog trčanja juče ni popodnevne vožnje
(dobra vest je da su svi psi lutalice suvi živi i čitavi nakon dvodnevne kiše)

jedina posledica je loše spavanje jer sam juče u žurbi fulao antibiotik

pa ga popio tri sata kasnije, pa morao da navijem alarm na 24:00
probudio me kad sam najslađe spavao, jedva ustao, i ostao budan do 01:00

ujutru se opet uspavao, skroz živim drugi život otkako je zaladilo

odem u krevet sat i po kasnije
kad se pomere satovi to će se malo ublažiti, 22:30 će se zvati 21:30

ako je neka uteha

kako sam "na prste" izračunao prosek maksimalnih temperatura za nardnih 10 dana:

prvo sam 12 i 18 zamenio sa dva 15, 
zatim 17 i 13 za još dva 15,
pa 19 i 13 za dva 16,
i na kraju dva 14 i dva 16 za četiri 15.

12 17 13 14 15 18 19 13 12 14

15 17 13 14 15 15 19 13 12 14

15 15 15 14 15 15 19 13 12 14

15 15 15 14 15 15 16 16 15 14

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

da mi se nije ovako "posrećilo" morao bih da nastavim tri puta ovoliko da bih razlomio decimalena pola pa na frtalj ili trećinu, no eto, sreća prati domišljate

bilo kako bilo, 

bablje leto je postalo đedova jesen, 

indian summer je postalo cowboy autmn, 

miholjsko leto je postalo jesenji zombi.

odloženo plaćanje

juče je bio baš čudan dan

požurio ujutru na trenažer, da ne bih trčao na samo +5 u gradu i ko zna koliko izvan grada, pa još po kiši

onda sam mislio da ću kasnije nešto malo otrčati

u pauzi posla mi se ama baš nije trčalo, tj još manje nego ujutru

uzeo kišobran i otišao na triFrtalj sata šetnje po gradu da proverim vodostaj tokom ovih kiša

ništa naročito, uporno pada ali neka kao malo jača sipulja rosulja sa samo povremeno pravom kišom ali bez onih tutnjećih pljuskova koji su delegirani za poplave

pa pred kraj posla rekoh odoh ja malo na trč, no krenem prvo malo da počistim po dvorištu pa uzmem one kartonske kutije metar i po puta metar od e-bajkova da sečem i sklapam i tu mi prođe više od sat vremena

nisam baš uživao ali mačor bogme jeste, pronašao je lavirint svog života

naime imao sam u jednoj praznoj sobi 3 te kutije (od dva e bajka i jednog koji sam vratio bez kutije) a u garaži jednu od regularnog mtb-a eeeeeeeeeee daaa i još jednu od onog prvog e bajka od pre dve godine

nešto kartona sam i bacio ali ostalo mi je deset komada 150x100cm (otprilike, nisam merio) i dosta onih bočnih stranica koje mogu poturiti pod biciklu kada perem lanac razređivačem, za jedno- ili dvokratnu upotrebu

a mogu i pod trenažer

a mogu i kad se nešto farba, da se stave iza

no sve to je bilo juče a jutros je sve to karmica vratila u vidu odmornih nogu i kako se razvedrilo (a ja se vratio iz lidla) otrčao sam jednog živahnog petaka znatno bržeg a istovremeno znatno ugodnijeg od prethodnih nekoliko trčanja

neba je sve više, otišle su kiše, sokaci se suše, blata mi do guše

popodne moram odjuriti električnom sa bisagama punim hrane da vidim da li su oni psići koje hranim uopšte živi i zdravi nakon dve noći pored reke gde nije bilo više od +4 stepena, da ne pominjem da nemaju nikakav zaklon od kiše koja je padala 48 sati :-(

zaladilo burazeru

što jes jes, bilo je i najavljeno

ali smo se sve nadali, kao "neće valjda"

često je i ranije vreme bilo malo umerenije od prognoze

pa smo se razmazili

juče sam trčao sa šuškavcem, moralo se

maratonac je kao i po®no glumica, nigde bez zaštite

pa sam jutros što je sigurno - sigurno, rešio da ću na trenažer

ko će se oblačit, trčat, svlačit, prat, srat, rehidrirat, trt

skočim na bicikl i gotovo

eeeeeeeeee, ali mućak

gume prazne

pa duvaj

ode par minuta

nema pedala (?) (premeštao na drugi bajk pa nisam vratio)

ode par minuta

vrati se na sprat po peškirić da znoj ne kaplje svuda

i tako ispade duža priprema nego za trčanje

pa donesi blutut zvučnik, i on prazan

pa idi po punjač i mikro usb kablić

pa priključi

pa poveži mobitel

pa uhvati radio garden, upali blutut, spoji zvučnik

lebe mnekani, pola sata priprema

već bi se do sad natrčo

sednem napokon da vozim

skontam da se nešto događa

hteo sam da snimam kao "biciklizam" bez obzira što nema gps-a u kući

šta je u pitanju, posle 10-ak minuta mi pokazuje 3 minuta

UKLJUČENA JE AUTOPAUZA

08:12 - 08:25 (12')

po satu skontam da sam vozio 12 minuta, uz tu pauzu

pa onda još 

08:25 - 08:58 (33')

dakle izašlo mi 45 minuta

koliko da upišem u dnevnik, ako bih na mtb-u išao 24 km/h to je onda 18km, ako bih išao 28 km/h onda je 21km (3/4 sata)

upisaću 20km, kao da nije bilo kišurine i ledenog vetra

čak sam se i preznojio, moš mislit

vozio pored otvorenih vrata, napolju jedva +6, mačka me gleda i krsti se

negooo...

došao mi i mejl sa akcijom nekih traka za trčanje

kad kliknem raspoloživost po prodavnicama, skontam da ovu najbolju imaju u Gigatronu koji mi je na 100m od kuće

hmm???

da je stavim pred veliko ogledalo i pokušavam da ispravim ono vrljanje levog stopala, to bi bilo fora...

kako ide dečija pesma "gleda majmun sebe u zrcalo"

s(to)mačić

ovo je bilo zanimljivo

ne da mi se nije išlo na trčanje nego bih radije u paklu kopao ugalj nego izašao na ovu zimu

dobro, to se kaže zimi, leti bih rekao da bih se radije smrzavao na nekom glečeru nego se kuvao u fritezi na vreli vazduh, onoj iz Lidla, koja me prati asfaltom i prdi mi u facu

kad rekoh Lidl, i tu sam morao odmah ujutru da nakupujem peciva za popodnevne goste

ne mislim da ću im dati burek nego uz mesište i podarak, oni vole onako da dodaju neke egzotične hlepčiće

još sam hteo da kupim paket banjalučkog jer je akcija 5€ po limenci no umesto toga sam uzeo 6-pack mleka od litar i po za 1€, to mi se nekako učinilo hitnije, a i manja je zapremina od piva

valjda sam se tu smrzo na bicikli tih kilometar i po, i nazad

no krenem na trčanje, tromo

garmin mi savetovao 7'25''/km, šta je to, piše rikaveri ja rekoh brzo hodanje

mada i tu je lako preceniti se, lični na hodajućem polumaratonu (ono kad sam slomio ključnu) mi je tek malo preko 7 km/h, dakle preko 8'/km.

i tako sam bezvoljno truptao i već mi se smučilo da kaskam kroz rosulju kad sam se setio da upalim radio garden i pustim neku rock stanicu

neprimetno sam živnuo, ustrčao uz jedan hupserčić gde sam mislio da ću uzhodati, pa sa druge strane još strmije a ja trčim, opaaa
do kraja sam držao sasvim fin tempić i umesto planiranih "5-6, eventualno 8km" sam zaokružio do desetke.

smačić

to je mali smak.

može i smakče.

ovaj će, nadao sam se, proći za par dana, no sve su prilike da će potrajati i dobrih desetak dana.

sačuvej bože.

juče je bilo hladno jutro a preko dana podnošljivo.

pregurao bez rukavica, nisam ih ni planirao na bicikli.

jutros bogme natukao rukavice itekako.

važna stvar je da mi rukavice zatvore mali otvor na rukavu kuda ulazi hladan vazduh i kao guja se zavlači gde ne treba.

nisam ni sanjao da će biti suvo jutro.

rekoh, odjurih da još jednom nahranim one psiće, jer nikad ne znaš kada će hladnoća da zaređa pa da ih ne posetim i tri uzastopna dana.

zadnjih 5-6km po kišici, taman mi je čučnula kao razlog da očistim bajk.

kad sam već njega očistio, malo sam prebrisao i auto i vratio ga u garažu.

stajao je napolju desetak dana, što nam je odgovaralo jer smo garažu zatrpali biciklama i punjačima za ove tri električne.

treća se u nedelju vraća u maloprodaju jer sam je zamenio boljom, no osim te tri imamo i e-staru koja stoji napolju već godinu i po i puni se u letnjikovcu.

za sreću je potrebno troje, e-mtb, e-city, i polovni e-city da se rabi kada uslovi nisu baš po meri ovim novim članovima obitelji, da ne kažem prinovama.

u pauzi posla otpešačio do centra da otkažem mobilni net ovde na poslu, pokušaću da od kuće sa velikog modema dobacim kućni net preko pojačavača signala jer ovih 15m dvorišta ne bi trebalo da predstavaljaju nikakav problem.

treba mi tzv switch da u njega ubodem više ethernet kablova, modem koji ima repeater mode, i par kablova od 5m da ga stavim na prozor od špajza odakle će pokrivati i manju kuću gde nam je posao i oba dvorišta gde su kamere.

od filijale A1 otrčao do gradskog parka da otvorim i oktobar sa nekom konkretnom activity, odatle dopešačio nazad kući tačno na vreme da popijem antibiotik protiv lajmske.

ulazim tu negde otprilike u zadnjih desetak dana gutanja lekova, onaj podliv oblika đevreka je nestao mada je AI rekao da nije problem ni ako ostane malo nakon terapije, najbitnije je da se infekcija ne proširi na nervni sistem koji mi je iovako problematičan, samo mu još talasanje fali :-)