mali veliki praznik

danas bi Tašti bio rođendan, 84. po redu, pa sam imao dve ideje - ili da odem biciklom do groblja pa da je tamo ostavim i odatle nastavim trčanje, ili da otrčim do tamo i nazad dok Lola ide bajkom, to mi izađe sasvim okejnih 7-8km ovisno od improvizacije kuda ću proći.

no nešto sam uzeo da radim po kući, pa sam onda mislio da odem samo city bajkom do tamo a nakon toga mtb-om na kratak izlet, pa je ponestalo vremena pa sam na kraju otišao samo do Lidla.

kada bi se svaki odlazak do Lidla računao kao trening, garmin bi mi napisao da mi treba tri godine odmora, a status treninga neproduktivan.

još veće je pitanje šta bi bilo da nema Lidla u Valjevu, gde bih potrošio sve te rikaveri kilometre i kako bi mi uopšte život izgledao.

čak i kad smo gledali da kupimo kuću u okolini Trebinja (kažu da ima 300 sunčanih dana godišnje) prvo sam izračunao koliko imam do najbližeg Lidla u Dubrovniku i koliko ima uspona u povratku zbog toga što bih svakog drugog dana silazio u kupovinu e-bajkom.

ko zna kako bih prenosio bureke preko granice, morao bih da napravim duplo dno u bisagama i da švercujem hranu kao krijumčari drogu.

zamisli carinik kaže gospodine morate to ostaviti pored kante za otpatke, ne možete uneti uBosnu, a ja kažem NE, sve ću pojesti, izvadim osam bureka i litar i po jogurta i ostanem tu da kampujem kod kućice carinika narednih sat vremena.