juče sam posle trke zapucao Elektrom da nahranim neke dve kujice od 5-6 meseci ostavljene kod pećine, rekoh idem na rikaverić rajdić jer se čak i neko nebo pojavilo, no dok sam stigao do tamo počelo je da se mrači, doslovno kao da neko navlači roletnu preko neba.
vidim ide neka frontica od grada ka meni, nešto mrklo ide ravno na nas, nije normalno to je oblak, grabim volan i dodajem gas, nekako slično valjda idu Đonijevi stihovi.
jedino što sam ja pustio volan i ubacio u ler, pa zastao ispod velike nadstrešnice da posmatram psiće kako se igraju jer sam im servirao duplu porciju pa su se fino razigrali ne obraćajući pažnju na pljusak.
ja šta ću, pravio umjetničke fotografije za Instač.
i tako dođe i ponedeljak.
još uvek se navikavam na ovu promenu vremena, jer kako dođe dan odjednom imam više vremena, sada sam do 7 uveliko doručkovao a do pre par dana sam tek tada ustajao, bilo mi glupo da sedim i doručkujem u mraku.
hteo sam nešto da sređujem po dvorištu no baš na ponedeljak se natrefilo crveno slovo pa nisam hteo da palim aku duvač lišća da ne skandalizujem susjede jelte.
mala šetnja sa kučetom pa na posao, nešto malo kraći bogu hvala, da mogu da sednem na onu drugu malo bržu Elektru i odem do onih primarnih psića koje hranim na 20km odavde.
ovaj put sve po suncu, zubatih +13 ali dokle god može bez rukavica, sunce je sunce i u zube mu se ne treba gledati, do kraja je stiglo i do 50km :-)
Nema komentara:
Objavi komentar