rosulja sipulja izmaglica drizzle

a ja neumoljiv

patike kažu nemoj, ja kažem e baš hoću

šuškavac kaže povedi i mene, ja kažem e baš neću

ipak ovo premalo pada, teško da će mi se i dres dugih rukava natopiti

dole one lagane pantalonice nike trail, one su dobre za sve

nemam bez razloga tri para

juče na +6 nije hladno na bicikli, danas na +12 nije toplo na trčanju

moglo bi i u šorcu, da živim u berlinu ili londonu, ali ovde u selendri ne bih da remetim duševni mir sugrađana, ups, suseljana

i tako sam nakon jučerašnjih 2km jutros opalio još 8km i tako od juče u 14h do jutros u 9h imam istrčanog cenera za samo 19 sati.

par sati po kilometru. 

sad ćemo da pitamo Veštačku:

Evo nekoliko mogućih primera:

🐌 Puževi – kopneni puž prosečno ide oko 0.03 do 0.05 km/h, pa bi mu trebalo 20 do 30 sati za kilometar. Dakle, i sporiji od našeg ritma.

🐢 Kopnene kornjače (npr. grčka kornjača) idu 0.3–0.6 km/h, što je upravo oko 1 km za 1.5–3 sata — idealno se uklapa u tvoj opis.

🐜 Mravi (ovisno o vrsti) prelaze od 0.3 do 1 metra u minuti, dakle oko 0.02 do 0.06 km/h, što znači 16 do 50 sati za kilometar — previše sporo.

🦥 Lenjivci se na zemlji kreću oko 0.24 km/h, pa bi im trebalo 4 sata za kilometar — opet sporije, ali u istom duhu.

Dakle, najbliže tvojoj brzini (1 km za 2 sata) bili bi kopnene kornjače, naročito kada se polako kreću i povremeno zastaju.

kad smo već kod Veštačke, pročitao sam ovo u jednom tekstu i mislim da je glupost, životinje nastavljaju svoj ritam na osnovu svetlosti i mraka i nemaju pojma da neki ljudi pomere časovnike 

"Mnogi insekti, kao što su pčele, koriste svetlost da se orijentišu pa početak letnjeg ili zimskog računanja vremena može uticati na njihove aktivnosti tako što pčele mogu izlaziti iz košnice u pogrešno vreme, što može imati dugoročne efekte na njihov oplodni ciklus."

A Veštica se slaže:

Da, potpuno si u pravu — taj pasus je besmislen u svom doslovnom tumačenju.

Životinje, uključujući pčele, nemaju nikakav koncept ljudskog vremena, ni satova, ni „letnjeg računanja vremena“. Njihov biološki ritam (cirkadijalni ritam) sinhronizovan je sa prirodnim ciklusima svetlosti i mraka, ne sa onim što ljudi zovu 6:00 ili 7:00.

Dakle, kad ljudi pomere časovnike, pčelama se ništa ne menja — Sunce izlazi i zalazi u isto vreme kao i juče, svetlost se pojavljuje u istom ritmu, i one na osnovu toga izlaze iz košnice.

Jedino gde ima indirektnog efekta je preko ljudskih aktivnosti:

• ako pčelari promene vreme kad otvaraju košnice ili kad ih prevoze, to može uticati;

• ako ljudi u blizini menjaju vreme košenja, prskanja, saobraćaja itd. — to može poremetiti insekte.

Ali ne zbog pomeranja časovnika, nego zbog promene ljudskog ponašanja.
Znači — pčele ne „kasne“ ili „žure“ jer je sat pomeren, nego zato što ljudi više ne rade iste stvari u istoj fazi dana.

Tvoj instinkt je tačan: to je površno napisana tvrdnja koja meša biološki ritam sa društvenim kalendarom.