od jutra sav na gasu, pisao neki tekst na laptopu pa svaku reč prepravljao pošto udarim pogrešno slovo, ili naporsto otkuacm parva solva porgešnim redolsedom.
pa briši pa ispravljaj.
i tak.
ja se vraćam sa trčanja lola se vraća sa pijace, javio čovek da su stigle bukovače pa joj odvojio tri pakovanja.
kaže stigla mi poruka od M. ali nisam htela da otvaram dok ne dođem kući.
naravno, ono što smo znali da mora da se desi, desilo se kao i sve druge stvari za koje znaš da se moraju desiti.
samo nekoliko reči.
R. je preminula sinoć u 8h.
jedna od 3-4 najbolje drugarice, mlađa od nas ('85 godište) ali je znamo još od studenta preko biciklizma komšinstva zajedničkih pasa i putovanja.
sve u svemu jako nesretna priča, prekasna dijagnoza nakon 9 meseci pogrešnih lečenja, pa prva operacija pa terapije pa kontrole pa terapije pa metastaze, sve je išlo iz goreg u gore i eto.
da bar hoće da udari na loše ljude ali jok, udari na najbolje.
naj đak naj student naj stručnjak naj osoba naj majka naj sve.
a sudbina i pre ovog poslednjeg, kao da se neko pola života nećkao da li da je muči ili da je čeliči.
na kraju je ipak slomio.
mojih 9km u svemu tome nisu nimalo bitni, dovoljni tek koliko da te još jednom podsete koliko si srećan što si i juče otrčao onaj jedan kad ti se nije trčalo, a kamoli 9 kada ti se trčalo.
no ništa nije izašlo iz glave trčanjem, odeš da proluftiraš nešto što te tišti a ono se uredno vrati s tobom kući poput senke.
Veštica mi je rekla da juče trčim a danas odmaram, a ja sve naopačke.
Nema komentara:
Objavi komentar