juče smo uspeli da izvedemo pravu lepu vožnjicu/izlet i to električnim bajkovima da se Lola ne bi preterano mučila obzirom da već nekoliko godina nije "u treningu" pa smo se fino podsetili još jednog brdsko/podPlaninskog kruga kuda smo nekada trenirali kao manijaci
realno mala je razlika na ravnom, nekad ideš i brže nego što bajk nudi podršku, nizbrdo je čak i sporije zbog anti-aerodinamičnosti mesnatih guma i bisaga, ali ono što je najlepše je što na strmim usponima umesto 8-9-10 na sat uz veliki napor, ideš 16-23 km/h bez ikakvog bitnog naprezanja, i to je ono što donese najveći komfor.
... tako da se zbog tih "ovde kilometar onde dva" uspona itekako isplati terati električnu celom dužinom.
ujutru kiša popodne kiša a mi uboli tačno taj prozor između
sveukupno dva i po sata, ali obzirom koliko se na usponima uštedi, na običnim bajkovima bi to bilo tri sata i sutradan umorne noge.
ovako sam jutros otrčkarao kao leptirić 7km tu naokolo po kvartovima sa samo jednim ciljem, a to je da negde na pola kruga protrčim pored bolnice i proverim u koje tačno vreme je u ambulanti dežurna ova moja infektologinja (?) pa da se organizujem za kontrolu (četvrtak 10-14)
dakle popodne moram otići u privatnu lab. da vidim koliko mi treba od davanja krvi do dobijanja rezultata pa da sutra ili prekosutra odem sabajle da me izbodu ko ikebanu
Nema komentara:
Objavi komentar