umesto da uzmem usisivač i malo sredim kuću, uzeo sam da napišem blog za juče (jer ovo pišem sutra, za danas (?))a to mogu i na poslu, ali usisivač ne mogu sa posla da dobacim do kuće, dakle ne radim stvari organizovano
krenuo na trčanje, napravio najmanji mogući krug prema drugom kraju grada i brže bolje nazad, uopšte mi se nije trčalo.
krute noge, trome, nikakve, umorila me ona dva dana pre-podne-trčanje-popodne-bajk.
vratio se pa otišao na malu vožnjicu tek koliko da skužim u kolikom je smogu grad.
gore na bregama milina, drugo godišnje doba, mlak vazduh sa juga, sve prozračno, a dole u rupi grad prekriven sivom masom, fuj.
okrenem nazad, nisam plakao ali samo što nisam, onaj trenutak kada dim počne da štipa za oči je nešto zaista neprocenjivo.
što kažu da je najgora kletva - dabogda imo pa nemo, e tako nešto.
imaš zraka ali nemaš vazduha.
popodne full divljačka vožnja na e-mtb-u, 41km gde sam gotovo sve najstrmije uspone oko grada povezao u jedan krug, baš je bilo onak besno.
na trčanje ću sutra, petak, trka je u nedelju.
najavljena je kišurina a moram ići dvaput do tamo, jeste samo 3.5km ali po kiši ume da ne prija.
prvo oko 10 da se prijavim i uzmem broj, pa oko 11:30 da odem na start koji treba da bude u podne.
šuškavac i piči.
Nema komentara:
Objavi komentar