pa krenuo malo dalje, spremio hranu za one male lutalice, utom pozove drugarica tu iz grada koja hrani neke druge pa me zamoli da nahranim njih, i tu napravim glupost.
obećam da ću to i uraditi, i pola sata kasnije skontam da ti njeni ne znaju šta će od debljine i ludila, to je najedeno, nagojeno, jesu i to poodrasli štenci ali uopšte im nije neophodno sa se hrane toliko mnogo i toliko često.
dočim ove "moje" koliko god da hraniš uvek može i više jer su konstantno gladni i mršavi, pretpostavljam zato što nemaju dobar zaklon pa su puno više izloženi vremenskim (ne)uslovima.
moram za sutra to premestiti.
predveče mrak pada sve ranije a ja skratio sve što se u toku dana skratiti moglo, pa rekoh ajd da budem malo koristan, ako nikom drugom onda barem samom sebi.
premestim garmina na ovaj stari mtn bajk koji stoji na trenažeru, premestim powermeter pedale, i rekoh da se malo igram wattaže.
jedino čega se nisam setio je što sam vozeći u mraku (ugasio svetlo u sobi a ostavio na tremu da gledam u osvetljen vrt) stalno morao da pipkam garmina da se ekran osvetli, pa sam onda prekinuo snimanje i ušao u settings da podesim da se uopšte ne gasi.
naravno za tih 20 minuta eksperimentisanja se baterija srokala sa 31% na 29% pa sam svo vreme pamtio da odmah po završetku vožnjice sve vratim na default.
na kraju je ispalo malo vrćkanja u svrsi zagrevanja, 4 puta po 30" jako da vidim koliko je to Watts, no ispalo je da je dosta teže vrteti jače na trenažeru nego u real world jer su pri većim intenzitetima puno izraženije one mrtve tačke pedaliranja i prava je teretana da navrtiš pun krug.
pitao sam GPT da li mi se to samo čini, kaže joj Sasha ubo si u suštinu.
jutros 5km u školskom dvorištu, progresivno, krenuo laganini na kraju prosek fino ispod petice.
Nema komentara:
Objavi komentar