Kad mi kroz glavu prolete reči one Đonijeve pesme "men' se dušo, od tebe ne rastaje" onda je prvo što mi padne na pamet slika Mene, kako pevušim onom Sebi od pre nekoliko godina. Onog nePolomljenog. A rastali smo se, biće, zauvek. Čak se rastadoh i od Onog Prošlogodišnjeg koji je u januaru pretrčao 1100km i do kraja godine sebe tim eksperimentom pretvorio u boljku. Hteo sam da napišem biljku ali neću prepravljati, ovako mi se više dopada. Tastatura želi nešto da mi poruči...
Bio sam ubeđen da sam prošle godine u Vrbovcu trčao 1h33 jer sam dan ranije u Fužinama trčao 1h30, međutim sad vidim da sam u Fužinama bio malo sporiji a Vrbovec sam po onom pljusku sljuštio za 1h30. SVA SREĆA da je u svesci zaokruženo, pa tih nonšalantno upisanih 1h30 u biti znače 1:30:41.
Ove godine sam mislio da ću biti zadovoljan sa 1h31-1h32, i u sredini tog očekivanja bih i završio da nisam znatno oduzeo gas u zadnja dva revijalna kilometra kada je svako obavio šta je imao i kad nam se napokon ukazala prilika da se malo ispričamo. Umesto da jurimo štopericu. Amateri. Zato mi je izašlo okruglih 1:32:00... Ali obzirom da sam tamo redovan i dragi gost, još uvek gajim nadu da će mi organizator pokloniti onaj rezultat "kao iz Kauflanda" tojest 1:31:59.
2016 : 2017 godina, isti sat (Polar M400)
20,860m : 20,910m (izgleda da sam danas žešće sekao krivine)
prosek 4'20''/km : 4'23''/km
prosečna kadenca 90 : 93 dvokoraka/min
prosečan puls 146 : 153
(prošle godine je štedljivo kucalo, zbog polumaratona dan ranije)
Najveća razlika je kao i na prethodnim trkama ove godine bila u kadenci. Trčim bržim kraćim koracima, najverovatnije iz prostog razloga jer nakon preduge pauze još uvek nisam dovoljno ojačao.
Razlog iz kojeg mi je danas prevagnulo zadovoljstvo nad razočarenjem je taj što sam se grozno osećao. Spavao sam onako nit dobro nit loše, a probudio se doslovno polomljen. Premoren, sa bolovima u nogama, leđima, ramenima. Kao da sam desetak dana bio na radnoj akciji, i da su me odatle istovarili direktno na trku. Nema goreg osećaja od tog kad jednog dana negde putuješ sav euforičan i u sebi skandiraš "tr-ka! tr-ka!" a sutradan pomisliš "ovo će biti katastrofa, džabe sam dolazio".
Srećom nije bilo BAŠ toliko loše kako je delovalo u 7-8 ujutru. Prvih nekoliko kilometara oprezno, lagano, da mi deluje kao lagano-srednji a nikako kao jači Tempo, a zatim par kilometara još sporije, jer sam stalno imao osećaj da "to nije to" i da treba da čuvam još veću rezervu.
Dok sam ja razmišljao kako da se sa što manje napora što efikasnije otarasim konkurencije, ne znajući da dotična Žrtva uopšte nije u mojoj kategoriji, istovremeno je eksplodirala ženska trka pa se do kraja više nije znalo ko tu kome više smeta a kome više pomaže. Oko 5-6-og kilometra sam mislio da će ovo biti najusamljenija i najdosadnija trka koju sam ikada trčao, a od 10-og do 20-og se sve pretvorilo u psiho-triler sa elementima vruće lepinje sa pretopom.
Pretpostavljam da bi u Fužinama bio bolji "provod" jer je bila masovnija trka, ali ću prvo sačekati izveštaje i uporediti "gužvu" u istom okviru rezultata. Ove godine je čak i Vrbovec ispao nategnut po pitanju satnice pa sam od 30 sati proveo 67% u autu & krevetu, dok se ostalih 33% već jedva sećam. Sveukupno desetak minuta na društvenim mrežama, što sam večeras obilato nadoknadio ako se ovo računa.
18 lipnja 2017
17 lipnja 2017
prvo fruštuk, onda na put
kažu da je ova naša najnovija političarka peder, pa sam u znak podrške zemlji svog boravišta obrijao noge i ofarbao kosu u narandžasto. već merkam mesto nekog ministra, ili za sport ili za socijalnu skrb, jer ne znam koje je nadležnije za pomoć našim ultrašima u odlasku na svetsko prvenstvo.
inače iz čiste dosade ili stručno rečeno od bolesti zvane crvu dupetu juče sam otišao da malo protrčim. koliko se sećam u utorak i četvrtak sam išao na planinsko-kamenjarsko trčanje, i to je sa onom nedeljom na Kopaoniku bio triptih za kvadricepse i gudački kvartet.
bežanje od ravnog. kad trčim po ravnom onda me zatežu lože, iz prostog razloga jer nisu trenirane dovoljno. onda ja izbegavam trčanje po ravnom da me ne bi zatezale pa me na trkama zatežu sve više i više. onda ja opet u međuvremenu trčim samo po brdima i tako u krug evo već dva meseca.
sa dolaskom toplog vremena psi mogu da izdrže sve kraće i kraće šetnje pa mi tako možda ostane nešto vremena da ubacim i ono famozno drugo trčanje, tj ako bih ga ubacio ujutru bilo bi prvo. takozvani futing. pola sata. po ravnom. pa da mic po mic nakupim te ravnoće.
kad smo kod ravnog, valjda se i ovo računa. 30 dijagonala na pomoćnom terenu. glavni teren su navodnjavali i to mi je dalo ideju da letos jednom odem tamo na dijagonale, dok me ne primete i oteraju. trasiraš putanju ispod onih prskalica i u svakom krugu tj 8-ici ako ideš dijagonale dobiješ malo vode po glavi, mmmmm.
bilo mi je smešno što sam umesto road running podesio trail running, kontam trava je ipak trava. gde si bio, na trejlu, šta si radio, ubrzanja :-)
što bi reko tom vejts
inače iz čiste dosade ili stručno rečeno od bolesti zvane crvu dupetu juče sam otišao da malo protrčim. koliko se sećam u utorak i četvrtak sam išao na planinsko-kamenjarsko trčanje, i to je sa onom nedeljom na Kopaoniku bio triptih za kvadricepse i gudački kvartet.
bežanje od ravnog. kad trčim po ravnom onda me zatežu lože, iz prostog razloga jer nisu trenirane dovoljno. onda ja izbegavam trčanje po ravnom da me ne bi zatezale pa me na trkama zatežu sve više i više. onda ja opet u međuvremenu trčim samo po brdima i tako u krug evo već dva meseca.
sa dolaskom toplog vremena psi mogu da izdrže sve kraće i kraće šetnje pa mi tako možda ostane nešto vremena da ubacim i ono famozno drugo trčanje, tj ako bih ga ubacio ujutru bilo bi prvo. takozvani futing. pola sata. po ravnom. pa da mic po mic nakupim te ravnoće.
kad smo kod ravnog, valjda se i ovo računa. 30 dijagonala na pomoćnom terenu. glavni teren su navodnjavali i to mi je dalo ideju da letos jednom odem tamo na dijagonale, dok me ne primete i oteraju. trasiraš putanju ispod onih prskalica i u svakom krugu tj 8-ici ako ideš dijagonale dobiješ malo vode po glavi, mmmmm.
bilo mi je smešno što sam umesto road running podesio trail running, kontam trava je ipak trava. gde si bio, na trejlu, šta si radio, ubrzanja :-)
uglavnom mi jedan krug tj osmica izađe 330m, pa tako imam 6 dijagonala u kilometru, odnosno 30 na 5km. danas je iz nekog razloga gps svaki krug izmerio desetak metara manje, no ono što je bitno je da su mi se nakon prvog kilometra (lenjo, sporo, zagrevajuće) preostala 4 vrtela oko 6 minuta, što nije tako ni loše kad trčiš 110m po džombastoj travi pa 50-ak metara lagano prošetaš iza gola do početka sledeće dijagonale nazad, dakle trećina je šetajuća. povremeno sam viđao brzine oko 17-18 km/h što je daleko od ikakvog sprinta ali nisam ni pokušavao da budem nešto naročito brz, više sam se koncentrisao na tehniku.
za sat vremena krećemo u Vrbovec, Fužine su otpale pa propale i moraću da se zadovoljim sa samo pola prošlogodišnjeg vikenda. ionako sam ove godine "pola čoveka" pa u svemu tome ima neke logike.
što bi reko tom vejts
"and if the sky falls,
mark my words,
we'll catch mocking birds"
15 lipnja 2017
davljenik
onaj davljenik iz priče, koji je trebao da se uhvati za slamku, e taj je počeo da žvaće slamku da bi njom isterao neke komadiće od ručka koji su mu zapali između zuba. i dok je tako čistio zube on je potonuo i udavio se. nije se uvatio za slamku. zažvakao je, papak. ko mu je kriv.
e tako nekako sam i ja danas.
shvativši da zbog raznih obaveza ne možemo da stignemo na trekking ligu na Jastrebac (veoma je to kreativno da napraviš start u 9 ujutru u subotu, pa da mi što radimo u petak popodne moramo da iznajmimo helikopter do tvoje vukojebine ako hoćemo da stignemo na vreme) a da su se i šanse za Vrbovec smanjile sa 90% na 33%, otišao sam na "onaj"...
ne na onaj svet, nego na onaj Trening koji sam zvao Uskrsnuće.
još proletos kad mi je doktor rekao da je kost "skoro pa srasla" ja sam to odmah znao, da ću se FULL regenerisan osećati tek kada budem bio sposoban da izvedem taj famozni PM PM.
(podMedvednički poluMaraton)
za to je potrebno puno više od forme za polumaraton.
treba otići biciklom pony (što je Milijana gony) 24 kilometra do podnožja planine, zatim treba otrčati krug od 22km (+800m -800m) po grubim makadamima i skroz razjebanim zemljanim šumskim putevima, i naravno vratiti se ista 24km biciklom kući.
e sad.
ranije sam ja to peglao u fazonu tempo vožnja (na bicikli pony ali koga briga) pa tempo trčanje pa tempo vožnja nazad. danas sam imao malo kmekav plan. otići biciklom "kako bilo" do tamo, otrčati "kojim bilo" tempom krug koji ću pride malo ošišati jednom prečicom, i nekako se dokotrljati nazad kući.
ma sve bi bilo super da u jednom času nisam greškom zaustavio Strava aplikaciju i tek nakon 2.5km primetio da sve stoji u mestu. kad sam opet stisnuo REC pojavila mi se prava linija kao da sam avionom preleteo tih zadnjih 15-ak minuta, a tek ću videti kako je to uticalo na dužinu trčanja.
uglavnom, da sam probao, jesam, da sam u nečem uspeo, paaaa, uspeo sam da probam, to je tačno, a da sam uspeo da sve izvedem kao u "najboljim danima", e pa to nisam ni očekivao.
14 lipnja 2017
"umjesto isprike"
zakazao sam kao bloger, osnovna ćelija civilnog društva!
opio me uspeh, povratak na stare vrednosti.
i zaboravio sam na obitelj, navijače, komšije i susjede.
nakon onog ludog vikenda, prvog ove sezone "bez Trke",
imao sam (za sada) sendvičić od tri dana bicikla-trčanje-bicikla.
u ponedeljak sam nakon duuugačkog planinarenja otišao na 2h tempić-vožnjice, u utorak sam imao iznenađujuće jak i dobar trening planinskog trčanja, a danas (sreda) sam opet otišao biciklom na 2h tempa po brdašcima.
sad tu, koga briga za pulseve, prosečne brzine, gluposti.
jutros sam na fejsu zapisao jednu zanimljivost koju ću sad ovde prekopirati:
opio me uspeh, povratak na stare vrednosti.
i zaboravio sam na obitelj, navijače, komšije i susjede.
nakon onog ludog vikenda, prvog ove sezone "bez Trke",
imao sam (za sada) sendvičić od tri dana bicikla-trčanje-bicikla.
u ponedeljak sam nakon duuugačkog planinarenja otišao na 2h tempić-vožnjice, u utorak sam imao iznenađujuće jak i dobar trening planinskog trčanja, a danas (sreda) sam opet otišao biciklom na 2h tempa po brdašcima.
sad tu, koga briga za pulseve, prosečne brzine, gluposti.
jutros sam na fejsu zapisao jednu zanimljivost koju ću sad ovde prekopirati:
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
jutros sam išao na mikro-planinarenje se jednim od pasa i evo jedne onako, anegdotice. izlazimo na magistralu novi sad - podgorica na brdu iznad grada i primetim dva policajca kako nešto odmeravaju koracima. čujem nešto tipa "dvadeset metara i tamo još sto sedamdeset". pokažem im na crtice na asfaltu, i kažem da su povučene svaka na 25m, tako putari mere prilikom obeležavanja. na svakih 100m imaš ispod takve crtice i broj 6-7-8 (600-700-800m) a puni kilometri su napisani u celini. e sad jbg, putari su to obeležavali pre 5 godina pa pre 2 godine i te crtice se preklapaju, treba malo više pažnje da se razaznaju stare od novih. a panduru moraš deset puta da objasniš
jutros sam išao na mikro-planinarenje se jednim od pasa i evo jedne onako, anegdotice. izlazimo na magistralu novi sad - podgorica na brdu iznad grada i primetim dva policajca kako nešto odmeravaju koracima. čujem nešto tipa "dvadeset metara i tamo još sto sedamdeset". pokažem im na crtice na asfaltu, i kažem da su povučene svaka na 25m, tako putari mere prilikom obeležavanja. na svakih 100m imaš ispod takve crtice i broj 6-7-8 (600-700-800m) a puni kilometri su napisani u celini. e sad jbg, putari su to obeležavali pre 5 godina pa pre 2 godine i te crtice se preklapaju, treba malo više pažnje da se razaznaju stare od novih. a panduru moraš deset puta da objasniš
pita me za dve koje su na 5m jedna od druge "čekaj znači ovo je 25 metara?" a ja prevrnem očima
(usput svo vreme nevidiljivim prstima tapkam po nevidljivom stolu od nestrpljenja jer sam sa Mojom Kumom bio usred jednog životno važnog razgovora, i sad polako gubim nit rizikujući da mi se život opara kao vuneni džemper)
pitaju šta znače veliki brojevi ja kažem to su kilometri od Novog Sada, jer ova magistrala M21 odatle počinje. zahvaljuju se na pregršti informacija.
elem kad su shvatili da je raskrsnica sporednog puta koja ih interesuje "na tri crtice od broja 133" srećno su povikali - dakle 133,075 metara!!!! nenenenene, vičem ja, vidite da iznad crtice piše 133 a ispod stoji 9, oni pitaju pa šta mu sad znači to 9? pa rekoh to je 133.900m, jer eno ga taj vaš 134 odmah gore iznad.
aaaaa, pale im se sijalice nad glavama i sad su srećni i prosvetljeni, vidiš ti to, ko bi rekao. slikaju taj broj na asfaltu i pride jedan u telefon upisuje 133.975, ko bi rekao da je 25 metara manje od 134 kilometra toliko komplikovan broj?
nikad ne znaš koje sranje mogu da napravim u životu, zatrebaće mi možda i ova patrola. sad ih već imam četvoricu od osmorice (4 patrole x 2) "među prijateljima"
(usput svo vreme nevidiljivim prstima tapkam po nevidljivom stolu od nestrpljenja jer sam sa Mojom Kumom bio usred jednog životno važnog razgovora, i sad polako gubim nit rizikujući da mi se život opara kao vuneni džemper)
pitaju šta znače veliki brojevi ja kažem to su kilometri od Novog Sada, jer ova magistrala M21 odatle počinje. zahvaljuju se na pregršti informacija.
elem kad su shvatili da je raskrsnica sporednog puta koja ih interesuje "na tri crtice od broja 133" srećno su povikali - dakle 133,075 metara!!!! nenenenene, vičem ja, vidite da iznad crtice piše 133 a ispod stoji 9, oni pitaju pa šta mu sad znači to 9? pa rekoh to je 133.900m, jer eno ga taj vaš 134 odmah gore iznad.
aaaaa, pale im se sijalice nad glavama i sad su srećni i prosvetljeni, vidiš ti to, ko bi rekao. slikaju taj broj na asfaltu i pride jedan u telefon upisuje 133.975, ko bi rekao da je 25 metara manje od 134 kilometra toliko komplikovan broj?
nikad ne znaš koje sranje mogu da napravim u životu, zatrebaće mi možda i ova patrola. sad ih već imam četvoricu od osmorice (4 patrole x 2) "među prijateljima"
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
eto za sada je plan da smo odustali od Fužina iz tehničkih razloga (možemo najkasnije da dođemo na trku otprilike 10-tak sati nakon oficijelnog starta, pa onda zvuči pametnije da ni ne pokušavamo) i da ćemo 80% dojuriti u Vrbovec na 5-10-21km gde-koji-mili-moji.
ta šema ostavlja još sutra mogućnost za neki "trening" koji me neće onesposobiti, ako već dolazim na "trku", a i ovako nisam baš stopostotno spreman.
sinoć sam pokušao da se ovešam o sobno vratilo (ono u vratima, valjda se zato i zove vratilo?) ali sam nakon tri desetinke sekunde pao na zemlju od bolova u ramenu tj negde u dubini bivšeg preloma bivše jednodelne ključne kosti. crkla dabogda, kada će već jednom skroz zarasti.
11 lipnja 2017
najgore
na veliku žalost mojih nogu, sve se ostvarilo prema najgorim pretnjama iz bunara moje lude glave. pobegao sa svadbe odmah nakon predjela. iz pršute i kulene spičio dvolitarku koka kole, otrov se otrovom izbija. krenuo prema najbliže, brdu, onako odoka. izašao iz Niša ka jugu međutim prc Milojka to brdo se završilo nakon 4-5km pa se put nastavio valovito do nizbrdo. nekako sam se snašao i kroz nekakve livade i šume uspeo da pronađem alternativni povratak da ne bih baš tako "luzerski" otišao do-Nigde-i-natrag.
nisam ni primetio da sam usput koristeći stravu fotografije gps prenos podataka bla bla spičkao dosta od baterije mobilnog, koja već na polasku nije bila puna. naime pametnjaković od mene je zaključio da mu nikakav sat neće biti potreban te da će telefon završiti sve poslove, Marica za sve.
uveče sam, sa mesta suvozača fotkajući oblake za instagram, sa zgražanjem shvatio da imam samo 19% na raspolaganju. nekako sam sa Lolinog mobilnog "utvrdio gradivo" za nedelju, još jednom proverio putanje i planirani prolazak sa 1000 na 2000m nadmorske, i legao da spavam bez sekunde provedene na preostalim društvenim mrežama. batery save na max.
u nedelju ujutru sam iz podnožja Kopaonika gde smo prespavali krenuo ka vrhu sa 15% sa planom da ne smem da potrošim više od 1% po kilometru. to je podrazumevalo da ne snimam trening na Stravu nego da samo na svakih par km na kritičnim mestima proverim Maps i vidim da li pratim zamišljenu putanju.
bogu fala nigde nisam zalutao, do pred sâm kraj, kada mi je svo vreme pokazivalo da je Pančićev Vrh negde desno nizbrdo (?) a da ja idem prema nekom neidentifikovanom vrhu levo. dođavola, ruta mi je pokazivala "cilj" na podnožju ski staze Pančićev Vrh a ne na vrhu. to mi je pojelo zalihe baterije između 11% i 5%.
srećom tu ima tih ski staza kao u snopu sena pa sam se nekom već popeo do čuvene kugle i nekom drugom strčao nazad u centar turističkog mesta. ukupno mi je izašlo nekih 1130m uspona jer sam imao i par nizbrdica na usponu ka vrhu, a nakon završnog uspona na skoro 2000m sam morao po strmom džombastom zemljokamenjaru da se spustim na 1700-tinak gde je Lola parkirala auto.
nisam ni primetio da sam usput koristeći stravu fotografije gps prenos podataka bla bla spičkao dosta od baterije mobilnog, koja već na polasku nije bila puna. naime pametnjaković od mene je zaključio da mu nikakav sat neće biti potreban te da će telefon završiti sve poslove, Marica za sve.
uveče sam, sa mesta suvozača fotkajući oblake za instagram, sa zgražanjem shvatio da imam samo 19% na raspolaganju. nekako sam sa Lolinog mobilnog "utvrdio gradivo" za nedelju, još jednom proverio putanje i planirani prolazak sa 1000 na 2000m nadmorske, i legao da spavam bez sekunde provedene na preostalim društvenim mrežama. batery save na max.
u nedelju ujutru sam iz podnožja Kopaonika gde smo prespavali krenuo ka vrhu sa 15% sa planom da ne smem da potrošim više od 1% po kilometru. to je podrazumevalo da ne snimam trening na Stravu nego da samo na svakih par km na kritičnim mestima proverim Maps i vidim da li pratim zamišljenu putanju.
bogu fala nigde nisam zalutao, do pred sâm kraj, kada mi je svo vreme pokazivalo da je Pančićev Vrh negde desno nizbrdo (?) a da ja idem prema nekom neidentifikovanom vrhu levo. dođavola, ruta mi je pokazivala "cilj" na podnožju ski staze Pančićev Vrh a ne na vrhu. to mi je pojelo zalihe baterije između 11% i 5%.
srećom tu ima tih ski staza kao u snopu sena pa sam se nekom već popeo do čuvene kugle i nekom drugom strčao nazad u centar turističkog mesta. ukupno mi je izašlo nekih 1130m uspona jer sam imao i par nizbrdica na usponu ka vrhu, a nakon završnog uspona na skoro 2000m sam morao po strmom džombastom zemljokamenjaru da se spustim na 1700-tinak gde je Lola parkirala auto.
09 lipnja 2017
ukratko
sreda nakon plitvica
4 x 800-900m brdski intervali
osećaj prosečan, brzine prosečne
četvrtak nakon plitvica
4 x 800-900m brdski intervali
osećaj vrlo dobar, brzine nadprosečne
all time treće najbolje vreme
samo 3 sekunde po deonici sporije nego prošle godine u isto vreme, u tjednu nakon plitvica
danas 30km lagane tempo vožnje na bicikli
sutra na svadbu udaljenu 320km, bliža bi nam bila trka u Kuli!
ali takva je sudbina, ne možeš baš svakog vikenda na trku
prekosutra imamo treking ligu u zrenjaninu ali lolu boli stopalo a ja nisam baš toliki ego da bih samo zbog mene oboje toliko putovali i komplikovali si život
tako da najverovatnije ništa
možda pobegnem sa pola svadbe, nakon predjela, pa odem da trčim po Nišu dok svatovi jedu sarmu i pečenje, pa se vratim na tortu taman da vratim šećer na normalu
biće to jedan bum tras neisplanirani i iznenadni vikend
4 x 800-900m brdski intervali
osećaj prosečan, brzine prosečne
četvrtak nakon plitvica
4 x 800-900m brdski intervali
osećaj vrlo dobar, brzine nadprosečne
all time treće najbolje vreme
samo 3 sekunde po deonici sporije nego prošle godine u isto vreme, u tjednu nakon plitvica
danas 30km lagane tempo vožnje na bicikli
sutra na svadbu udaljenu 320km, bliža bi nam bila trka u Kuli!
ali takva je sudbina, ne možeš baš svakog vikenda na trku
prekosutra imamo treking ligu u zrenjaninu ali lolu boli stopalo a ja nisam baš toliki ego da bih samo zbog mene oboje toliko putovali i komplikovali si život
tako da najverovatnije ništa
možda pobegnem sa pola svadbe, nakon predjela, pa odem da trčim po Nišu dok svatovi jedu sarmu i pečenje, pa se vratim na tortu taman da vratim šećer na normalu
biće to jedan bum tras neisplanirani i iznenadni vikend
07 lipnja 2017
11
logično je da nakon naslova "10" ide naslov "11"
danas sam u nedostatku bolje ideje otišao na onaj "default" trening, na koji odem kad god želim najbolji "bang for the buck"
realno, šta će ti bolja ideja ako imaš dokazano najbolju kombinaciju?
stari put bez prometa koji je klizište desetkovalo, napravilo par prekida asfalta, pa onda ja fino na onim čitavim delovima otrčim 4 deonice od 800-900m, a između po odronu/zemlji/makadamu malo prošetam praveći nekakve mrtvo-aktivne pauze, i "sve 5"
napredak je opet VIŠE NEGO OČIGLEDAN,
ako ga posmatramo mikroskopom :-)
3 dana nakon Plitvica (42km), danas sam imao gotovo iste prolaske na deonicama kao i 3 dana nakon Banja Luke (21km), tačnije za 4 deonice mi je ukupno trebalo 5 sekundi više
pritom sam danas ciljano "išao sa 90%", da bude bez izdisanja, ali sam usput pokušavao da trčim kraćim koracima, sa što višom kadencom
prosek koraka je ispao 190/min (!) pa ako su i bili za 5% kraći od uobičajenih to je sasvim nevažno... a i očekivano za samo 70 sati nakon Maratona, ili je možda bolje reći nakon prve Dužine u ovoj godini
upravo shvatam da u terminu Vrbovca 18.06. postoji još zanimljivija trka MedvedRun na 5km/10km, no istovremeno sam video da su prijave zatvorene tako da ovaj završetak bloga možete zanemariti. ili možda ne. hmmm.
danas sam u nedostatku bolje ideje otišao na onaj "default" trening, na koji odem kad god želim najbolji "bang for the buck"
realno, šta će ti bolja ideja ako imaš dokazano najbolju kombinaciju?
stari put bez prometa koji je klizište desetkovalo, napravilo par prekida asfalta, pa onda ja fino na onim čitavim delovima otrčim 4 deonice od 800-900m, a između po odronu/zemlji/makadamu malo prošetam praveći nekakve mrtvo-aktivne pauze, i "sve 5"
napredak je opet VIŠE NEGO OČIGLEDAN,
ako ga posmatramo mikroskopom :-)
3 dana nakon Plitvica (42km), danas sam imao gotovo iste prolaske na deonicama kao i 3 dana nakon Banja Luke (21km), tačnije za 4 deonice mi je ukupno trebalo 5 sekundi više
pritom sam danas ciljano "išao sa 90%", da bude bez izdisanja, ali sam usput pokušavao da trčim kraćim koracima, sa što višom kadencom
prosek koraka je ispao 190/min (!) pa ako su i bili za 5% kraći od uobičajenih to je sasvim nevažno... a i očekivano za samo 70 sati nakon Maratona, ili je možda bolje reći nakon prve Dužine u ovoj godini
upravo shvatam da u terminu Vrbovca 18.06. postoji još zanimljivija trka MedvedRun na 5km/10km, no istovremeno sam video da su prijave zatvorene tako da ovaj završetak bloga možete zanemariti. ili možda ne. hmmm.
10
toliko puta sam brojao da sam možda prebacio sa 8 na 10, ili se sa 9 vratio opet na 9, ali uglavnom mislim da smo moderno rečeno "odradili" 10 vikenda zaredom na trkama.
i tras, sledećeg vikenda imamo planiranu pauzu.
ne zato što nam se ne ide na trke, nego jer smo već odavno dobili pozivnicu za jednu svadbu :-)
tako je bez ikakvog razmatranja unapred otpisan taj vikend u kojem smo od repertoara imali trku na 5/10km u Kuli, trku u Vale/Bale-arima, i jednu treking ligu koju je Lola zamrzla iz dna duše pre 2 godine.
sada su mi ostale tri mogućnosti
1) da je nagovaram da veče nakon svadbe (subota) otputujemo što bliže toj treking ligi (nedelja) pa da tako spojimo svadbu i trku
2) da isplaniram(o) neki trening u nepoznatim krajevima, na putu ka svadbi ili sa svadbe, tipa Kopaonik Jastrebac Goč
3) da ipak otpišem ceo predstojeći vikend i da se skoncentrišem na priliku da spojim 12 slobodnih dana za treniranje, i isprobam neke nove šeme za 2017.
onaj tamo pak vikend je malo komplikovan jer nismo u mogućnosti da igde otputujemo u petak, pa za sada zvuči da Fužine ispadaju iz svake kombinacije, osim neke ludačke da krenemo kasno popodne i tamo stignemo u ponoć, da bi u subotu 17-og trčali trku. šteta, prošle godine sam mislio da sam se "zaljubio" u Fužine ali šta ćeš, život se umešao.
otud trenutno jedino izgledno zvuči Vrbovec koji je u nedelju 18-og, i u kojem smo već toliko puta bili da je na granici da nam već dosadi. naime do pre nekoliko godina je Vrbovec uvek išao 2 dana nakon Karlovačkog Cenera pa smo to uvek kombinovali, a sada je Karlovac prebačen na samo 5 dana nakon Plitvica i dva (tj sa povratkom četiri) toliko dugačka putovanja su mi totalno besmislena.
nakon toga bi trebala da usledi još jedna promena, a to je da umesto NS Noćnog maratona koji mi je zbog kasnog starta uvek bio previše komplikovan (baš kao i trka u Kuli zbog beskrajnog završetka) po prvi put u karijeri odemo u Brčko na čuvenu uličnu trku.
okvirno za sada plančić izgleda
18.06. vrbovec
24.06. brčko
01.07. rakovica
08.07. sljemenski
i tras, sledećeg vikenda imamo planiranu pauzu.
ne zato što nam se ne ide na trke, nego jer smo već odavno dobili pozivnicu za jednu svadbu :-)
tako je bez ikakvog razmatranja unapred otpisan taj vikend u kojem smo od repertoara imali trku na 5/10km u Kuli, trku u Vale/Bale-arima, i jednu treking ligu koju je Lola zamrzla iz dna duše pre 2 godine.
sada su mi ostale tri mogućnosti
1) da je nagovaram da veče nakon svadbe (subota) otputujemo što bliže toj treking ligi (nedelja) pa da tako spojimo svadbu i trku
2) da isplaniram(o) neki trening u nepoznatim krajevima, na putu ka svadbi ili sa svadbe, tipa Kopaonik Jastrebac Goč
3) da ipak otpišem ceo predstojeći vikend i da se skoncentrišem na priliku da spojim 12 slobodnih dana za treniranje, i isprobam neke nove šeme za 2017.
onaj tamo pak vikend je malo komplikovan jer nismo u mogućnosti da igde otputujemo u petak, pa za sada zvuči da Fužine ispadaju iz svake kombinacije, osim neke ludačke da krenemo kasno popodne i tamo stignemo u ponoć, da bi u subotu 17-og trčali trku. šteta, prošle godine sam mislio da sam se "zaljubio" u Fužine ali šta ćeš, život se umešao.
otud trenutno jedino izgledno zvuči Vrbovec koji je u nedelju 18-og, i u kojem smo već toliko puta bili da je na granici da nam već dosadi. naime do pre nekoliko godina je Vrbovec uvek išao 2 dana nakon Karlovačkog Cenera pa smo to uvek kombinovali, a sada je Karlovac prebačen na samo 5 dana nakon Plitvica i dva (tj sa povratkom četiri) toliko dugačka putovanja su mi totalno besmislena.
nakon toga bi trebala da usledi još jedna promena, a to je da umesto NS Noćnog maratona koji mi je zbog kasnog starta uvek bio previše komplikovan (baš kao i trka u Kuli zbog beskrajnog završetka) po prvi put u karijeri odemo u Brčko na čuvenu uličnu trku.
okvirno za sada plančić izgleda
18.06. vrbovec
24.06. brčko
01.07. rakovica
08.07. sljemenski
06 lipnja 2017
opet taj zao statak
šta reći
nezgodno je, uvek je nezgodno nakon trke
sretnem tamo 100 ljudi i sa svakim se ispričam
i sad sednem nešto da napišem, pa kontam da svi već sve znaju
onda ipak nastavim pa pišem kao neka sekretarica,
za arhivu
da ne bude da je ostalo nezapisano
ko zna, možda onih 100 svi dobiju alchajmera pa požele da se prisete
elem kao što sam priželjkivao u najcrnjim snovima, tako je i bilo
Kuma je uspela da zamani brojeve tj čipove tj imena,
i tako se dokopala mog broja za 21km, a ja sam dobio njen za maraton
u smislu, već sam se toliko "uhodao" sa tim tempo trčanjem svakog vikenda
da li bih išao plitvice 1h32 ili 1h35 to više nikoga ne bi bilo briga
jeste da mi se forma pomera sim-tam po minut na 10-ak dana,
ali ko zna da li je staza duža ili kraća, ja živahan ili drven, itd
sve u svemu prijala mi je promena ko pijanom šamar
iz čega se jasno može zaključiti da mi više nije prijala nego što jeste
to što sam samog sebe izbacio iz kolotečine, hmmm
pa valjda je i dobro zbog nečeg, ali ne mislim da mi je bilo "lepše"
jednostavno mi je u ovom stanju dužina od 44km bila previše
(sa mini zagrevanjem)
cilj je bio da nigde ne hodam,
a jedino moguće odstupanje sam zamislio da u stanju krajnje iscrpljenosti mogu da prošetam zadnja 2km uzbrdo i zadovoljim se sa Dužinom od 40km trčanja
no noge se nisu na 40-om bunile ništa više nego na 25-om
(a i tada su već zapomagale)
tako da sam se bez žurbe ali i bez panike lepo popeo do cilja
da sam kod kuće trčao brdsku dužinu od 42.5km,
SIGURNO ne bih išao primetno brže od 4h, sa stajanjima na česmama i pišanjima i fotkanjima bi sigurno prešlo i preko 4h
u tom kontekstu 3h34 zvuči svemirski i neočekivano
negde u martu sam imao "san" da počnem sa trčkaranjima 8 nedelja nakon preloma, a da na prvu trku odem nakon 12 nedelja, odnosno da na prvu "zaista" trku odem nakon 4 meseca
a eto u tom terminu nisam otišao na prvu Kontrolu na 21km, kojih sam već natresao nekoliko, nego sam štaviše i maraton otrčao
da li je bilo brda & vrućine mi ništa bitno ne menja stvar,
to zapomaganje i plakanje sam prepustio rekreativcima
i vidim da im odlično ide
nezgodno je, uvek je nezgodno nakon trke
sretnem tamo 100 ljudi i sa svakim se ispričam
i sad sednem nešto da napišem, pa kontam da svi već sve znaju
onda ipak nastavim pa pišem kao neka sekretarica,
za arhivu
da ne bude da je ostalo nezapisano
ko zna, možda onih 100 svi dobiju alchajmera pa požele da se prisete
elem kao što sam priželjkivao u najcrnjim snovima, tako je i bilo
Kuma je uspela da zamani brojeve tj čipove tj imena,
i tako se dokopala mog broja za 21km, a ja sam dobio njen za maraton
u smislu, već sam se toliko "uhodao" sa tim tempo trčanjem svakog vikenda
da li bih išao plitvice 1h32 ili 1h35 to više nikoga ne bi bilo briga
jeste da mi se forma pomera sim-tam po minut na 10-ak dana,
ali ko zna da li je staza duža ili kraća, ja živahan ili drven, itd
sve u svemu prijala mi je promena ko pijanom šamar
iz čega se jasno može zaključiti da mi više nije prijala nego što jeste
to što sam samog sebe izbacio iz kolotečine, hmmm
pa valjda je i dobro zbog nečeg, ali ne mislim da mi je bilo "lepše"
jednostavno mi je u ovom stanju dužina od 44km bila previše
(sa mini zagrevanjem)
cilj je bio da nigde ne hodam,
a jedino moguće odstupanje sam zamislio da u stanju krajnje iscrpljenosti mogu da prošetam zadnja 2km uzbrdo i zadovoljim se sa Dužinom od 40km trčanja
no noge se nisu na 40-om bunile ništa više nego na 25-om
(a i tada su već zapomagale)
tako da sam se bez žurbe ali i bez panike lepo popeo do cilja
da sam kod kuće trčao brdsku dužinu od 42.5km,
SIGURNO ne bih išao primetno brže od 4h, sa stajanjima na česmama i pišanjima i fotkanjima bi sigurno prešlo i preko 4h
u tom kontekstu 3h34 zvuči svemirski i neočekivano
negde u martu sam imao "san" da počnem sa trčkaranjima 8 nedelja nakon preloma, a da na prvu trku odem nakon 12 nedelja, odnosno da na prvu "zaista" trku odem nakon 4 meseca
a eto u tom terminu nisam otišao na prvu Kontrolu na 21km, kojih sam već natresao nekoliko, nego sam štaviše i maraton otrčao
da li je bilo brda & vrućine mi ništa bitno ne menja stvar,
to zapomaganje i plakanje sam prepustio rekreativcima
i vidim da im odlično ide
05 lipnja 2017
2017 u slikama
do ovog trenutka 779 km trčanja
i 1009 km pešačenja/planinarenja u 2017-oj.
dakle oko 1800 km "na nogama".
plus oko 1700 km na raznim biciklama,
za to bi se moglo reći "pola na nogama pola na dupetu"
Kuma i ja zamenili brojeve!
Njoj je nakon teške povrede 42km nemoguća misija, a meni su dosadili polumaratoni.
Cilj za sutra glasi - da ugledam cilj.
Prva Dužina nakon pola godine, biće zanimljivo!
rekao čovek da planira 3h30, i onda ga ja putem zadržavao, i toliko ga iznervirao da je popodne viđen kako je krenuo na još jedan krug, da smiri živce
i 1009 km pešačenja/planinarenja u 2017-oj.
dakle oko 1800 km "na nogama".
plus oko 1700 km na raznim biciklama,
za to bi se moglo reći "pola na nogama pola na dupetu"
Kuma i ja zamenili brojeve!
Njoj je nakon teške povrede 42km nemoguća misija, a meni su dosadili polumaratoni.
Cilj za sutra glasi - da ugledam cilj.
Prva Dužina nakon pola godine, biće zanimljivo!
rekao čovek da planira 3h30, i onda ga ja putem zadržavao, i toliko ga iznervirao da je popodne viđen kako je krenuo na još jedan krug, da smiri živce
04 lipnja 2017
eto
šta si hteo to si dobio.
čačkao si mečku, sad se češkaj po glavi.
fino smo moja Kuma i ja oficijelno i po pe-esu zamenili brojeve i sad sam ja postao tetka jednog predivnog zelenookog dečaka, ne, to se tako piše po fejsu, ja sam postao tetak jednog predivnog zelenog broja za trku na 42km.
ono što bitno razlikuje današnji dan od sličnih je što nemam prostora za improvizacije i trebao bih da se slepo držim plana za prvu Dužinu.
nakon pola godine ću prvi put trčati duže od 2h u cugu, s tim da su mi dva najduža treninga od po 2h bila hard core planinsko trčanje sa štapovima.
na asfaltu nisam premašio 1h37, a danas ću morati više nego duplo??
nemam ama baš nikakve ideje o brzinama, niti me brzine muče na ovako promenljivoj stazi.
osećaj mora biti lagodan, pulsevi moraju to potvrditi i ostati niski.
nema one naivštine tipa "ma samo da pređem preko brda pa će se 159 spustiti na 154". nekad bilo, sad je samo uspomena.
idem da se malo igram sa tim prvim mačićima, i da pazim da mi ne ispadnu u vodu. a ovde kao za inat, vode za izvoz! :-)
kako god lagano išao svestan sam da će mi kraj biti težak. al okej, zato se i zove trening. idem da uradim nešto što nit mogu nit ne mogu, pa će mi sledeći put biti lakše.
fale 2 dana do puna 4 meseca od preloma.
šta god se danas dogodi između 9h i 13h, premašiće sva najoptimističkija očekivanja iz marta i aprila.
to ne smem izgubiti iz vida.
03 lipnja 2017
promene
Promene raspoloženja su najgore promene zato što se u biti ništa ni ne menja, samo ti misliš da se nešto silno promenilo. E onda ako zbog toga promeniš nešto u stvarnosti, onda su ti dalje promene raspoloženja zagarantovane.
Kao da sam do sada premalo zajebavao sve koje sam mogao, sad sam podigao lestvicu na novu visinu. Zakasnela prijava pa promena startnog paketa sa tamo nekog na Moje Visočanstvo, i sad mi je iznenada dosadilo da mi svakog vikenda "bude fino" (kupio sam bombone, kupio sam čokolade, i karte za kino... hmm, da taj stari hit ne zvuči pomalo pedofilski?) pa mi se uvukao taj crv da bih možda mogao pokušati da pretrčim 42km.
Nakon dva meseca "treniranja" i evo 9 uzstopnih Vikenda na trkama koje su praktično bili grupni treninzi Tempa (život običnog Tempa), sve je to ušlo u kolotečinu. Krenulo je od 4'40'' po kilometru iako sam bio ubeđen da ću krenuti iz puno dublje tačke, obzirom kako stručnjaci pišu da vo2max pada puno brže u nedeljama neaktivnosti, štaviše zvučalo je da će mi doći do nule, ako je tim papirima verovati...
Pa sam se onda ugnjezdio oko 4'30''/km svejedno da li je staza bila duža ili kraća ili ravna ili brdska, pa sam otud čas delovao brz čas spor, već zavisno koje rezultate gledamo. Evo zadnja trka je bila po 4'19'', to je nekada bilo sporo i za Maraton a gle preokreta sada deluje "solidno" na Half-u?
Možda sam se uplašio, pa bih pobegao na 42km? Ha? Možda sad počinjem nešto OČEKIVATI, a nema ništa gore od toga kada te pojedu očekivanja. Sad bih ja Plitvice svakako ispod 1h34 jer su bar malo ravnije od Krašića, a kontam ako baš budem sekao krivine možda uspem i za 1h32, a 1h30 SIGURNO ne mogu tako da mi je nezadovoljstvo unapred obećano.
Gledano iz te perspektive, SVAKI maraton bi bio dobar. Izgovora imam "za izvoz". Preteška povreda, preduga pauza, prespor oporavak jer me rame još uvek boli kad nešto duže radim, premalo kilometara, nijedna Dužina. Najviše km sam pretrčao pre 6 dana u Bosanskom Novom jer sam trčao nazad pred Lolu pa sam nakupio 30km brutto. Od čega 1h31 tempo trčanja i skoro sat vremena kaskanja u mestu. Teško da se to može smatrati pripremama za maraton. Btw ako već ne znate šta na talijanskom znači brutto, nemojte ni guglati.
Opet, bliži se i Sljemenski. Plitvice bi mogle biti idealna prilika za Prvu Pravu Dužinu. Za par nedelja da otrčim još jednu i to je to, već bih smeo da razmišljam o 3 kruga na Medvednici. Sudbina nije u mojim rukama i to je ono što od svega ovoga pravi Triler. Možda će da može, a možda neće da može, možda Franjković kaže kako ne može da može. I onda šta da radim (kada odu prijatelji moji), da li da trčim Half i da pre i posle trke pokušam da pretrčim što više, glumeći Dužinu, ili da odem na 42 sa brojem za 21, pa da se na Stravi hvalim kako su me svi prestigli na onoj Flybys animaciji?
Kao da sam do sada premalo zajebavao sve koje sam mogao, sad sam podigao lestvicu na novu visinu. Zakasnela prijava pa promena startnog paketa sa tamo nekog na Moje Visočanstvo, i sad mi je iznenada dosadilo da mi svakog vikenda "bude fino" (kupio sam bombone, kupio sam čokolade, i karte za kino... hmm, da taj stari hit ne zvuči pomalo pedofilski?) pa mi se uvukao taj crv da bih možda mogao pokušati da pretrčim 42km.
Nakon dva meseca "treniranja" i evo 9 uzstopnih Vikenda na trkama koje su praktično bili grupni treninzi Tempa (život običnog Tempa), sve je to ušlo u kolotečinu. Krenulo je od 4'40'' po kilometru iako sam bio ubeđen da ću krenuti iz puno dublje tačke, obzirom kako stručnjaci pišu da vo2max pada puno brže u nedeljama neaktivnosti, štaviše zvučalo je da će mi doći do nule, ako je tim papirima verovati...
Pa sam se onda ugnjezdio oko 4'30''/km svejedno da li je staza bila duža ili kraća ili ravna ili brdska, pa sam otud čas delovao brz čas spor, već zavisno koje rezultate gledamo. Evo zadnja trka je bila po 4'19'', to je nekada bilo sporo i za Maraton a gle preokreta sada deluje "solidno" na Half-u?
Možda sam se uplašio, pa bih pobegao na 42km? Ha? Možda sad počinjem nešto OČEKIVATI, a nema ništa gore od toga kada te pojedu očekivanja. Sad bih ja Plitvice svakako ispod 1h34 jer su bar malo ravnije od Krašića, a kontam ako baš budem sekao krivine možda uspem i za 1h32, a 1h30 SIGURNO ne mogu tako da mi je nezadovoljstvo unapred obećano.
Gledano iz te perspektive, SVAKI maraton bi bio dobar. Izgovora imam "za izvoz". Preteška povreda, preduga pauza, prespor oporavak jer me rame još uvek boli kad nešto duže radim, premalo kilometara, nijedna Dužina. Najviše km sam pretrčao pre 6 dana u Bosanskom Novom jer sam trčao nazad pred Lolu pa sam nakupio 30km brutto. Od čega 1h31 tempo trčanja i skoro sat vremena kaskanja u mestu. Teško da se to može smatrati pripremama za maraton. Btw ako već ne znate šta na talijanskom znači brutto, nemojte ni guglati.
Opet, bliži se i Sljemenski. Plitvice bi mogle biti idealna prilika za Prvu Pravu Dužinu. Za par nedelja da otrčim još jednu i to je to, već bih smeo da razmišljam o 3 kruga na Medvednici. Sudbina nije u mojim rukama i to je ono što od svega ovoga pravi Triler. Možda će da može, a možda neće da može, možda Franjković kaže kako ne može da može. I onda šta da radim (kada odu prijatelji moji), da li da trčim Half i da pre i posle trke pokušam da pretrčim što više, glumeći Dužinu, ili da odem na 42 sa brojem za 21, pa da se na Stravi hvalim kako su me svi prestigli na onoj Flybys animaciji?
01 lipnja 2017
veliki povratak na mala vrata
pre par dana sam prvi put formulisao naziv za taj davni koncept Mikro Ciljeva. kad nisi raspoložen za velika dela, a znaš da i samo jedan korak vredi više nego nijedan. štaviše ovih dana sam ga rastegao i do Nano Ciljeva.
prekjuče sam išao da se nakon nekoliko godina iznova upoznam sa stazom "930 stepenika" iznad Manastira. lakše se trči odmah pored stepenika, po kamenju. međutim sada je tamo korov do kuka a na mestima i do ramena, što malo otežava jurnjavu. kao da uspon od 20-30% nije dovoljno zahtevan sâm po sebi...
juče sam mislio da bih 3 dana nakon polumaratona trebao da budem odmorniji nego 2 dana posle trke, pa sam ponovio taj uspon. štoperica je rekla 5'13'' naspram 5'18'' (iskreno, očekivao sam puno veću razliku) ali je Strava nekim čudom prvi "umoran" uspon izmerila 5'16'', a drugi 5'17'' :-D
ajd dobro, nije ni prvi ni poslednji put da mi se GPS popiša na glavu. kad se jednom navikneš, postane čak i smešno. nakon ta dva Nano Cilja (u okviru sat trčkaranja, pet minuta dahtanja teško može da se nazove "Trening") danas sam se opet vratio na Mikro Cilj odnosno na onih 4 x 800-900m brdskih deonica.
realno 4 puta po 4 minuta ne bi trebala da bude neka Problemčina, ali u praksi može da se desi da 4 puta po onaj zadnji minut kolutaš očima i pitaš se ima li kraja tom mazohizmu. izgleda da sam se skoro vratio na brzine od prošle godine, ako je sudeći po ovom konkretnom treningu.
u okviru današnjeg Mikro treninga sam uglavio i stidljivi Nano Dodatak, jer sam oko struka nosio torbicu sa dve kifle natopljene uljem oceđenim iz konzerve fileta haringe, i to sam gore navr brda servirao jednom divljem kučencetu koje se krije od ljudi i tek ponekad pomoli nos iz šume. jučerašnja porcija je nestala, dakle mala zverčica vrlo dobro primeti kada sam joj i gde nešto ostavio.
prekjuče sam išao da se nakon nekoliko godina iznova upoznam sa stazom "930 stepenika" iznad Manastira. lakše se trči odmah pored stepenika, po kamenju. međutim sada je tamo korov do kuka a na mestima i do ramena, što malo otežava jurnjavu. kao da uspon od 20-30% nije dovoljno zahtevan sâm po sebi...
juče sam mislio da bih 3 dana nakon polumaratona trebao da budem odmorniji nego 2 dana posle trke, pa sam ponovio taj uspon. štoperica je rekla 5'13'' naspram 5'18'' (iskreno, očekivao sam puno veću razliku) ali je Strava nekim čudom prvi "umoran" uspon izmerila 5'16'', a drugi 5'17'' :-D
ajd dobro, nije ni prvi ni poslednji put da mi se GPS popiša na glavu. kad se jednom navikneš, postane čak i smešno. nakon ta dva Nano Cilja (u okviru sat trčkaranja, pet minuta dahtanja teško može da se nazove "Trening") danas sam se opet vratio na Mikro Cilj odnosno na onih 4 x 800-900m brdskih deonica.
realno 4 puta po 4 minuta ne bi trebala da bude neka Problemčina, ali u praksi može da se desi da 4 puta po onaj zadnji minut kolutaš očima i pitaš se ima li kraja tom mazohizmu. izgleda da sam se skoro vratio na brzine od prošle godine, ako je sudeći po ovom konkretnom treningu.
u okviru današnjeg Mikro treninga sam uglavio i stidljivi Nano Dodatak, jer sam oko struka nosio torbicu sa dve kifle natopljene uljem oceđenim iz konzerve fileta haringe, i to sam gore navr brda servirao jednom divljem kučencetu koje se krije od ljudi i tek ponekad pomoli nos iz šume. jučerašnja porcija je nestala, dakle mala zverčica vrlo dobro primeti kada sam joj i gde nešto ostavio.
30 svibnja 2017
samoća
eto zamislite ono najklasičnije Pusto Ostrvo
neka je u centru neko brdo, 500-600-700m nadmorske
neka do vrha brda postoje staze koje ste vremenom prokrčili i utabali
i neka od vrha do podnožja bude 10-15-20km, kako na koju stranu
i neka krug oko celog ostrva ima približno 100km
napravili ste ga nekoliko puta, na svakih sat vremena zabeležili nekim drvetom ili kamenom prolaznu tačku, i nakon nekoliko pokušaja zaključili da je to - to, stotka
eto ta stotka bi mi mogla biti neki krajnji prihvatiljivi broj
nama je lakše nego amerima, njima je 100 (milja) posao za ludake
no taj blog sam već pisao,
o tome da mi se svako interesovanje za sport završava sa padom mraka
stoga je leto pogodno za te duže ekskurzije
jednom smo ustali u 3 ujutru da bi doručkovali,
neplanirano prepali i probudili matorce pre svitanja,
seli na bicikle i dočekali izlazak sunca na brdu iznad grada
nastavili ka jugu, prema Javoru, pa skrenuli ka Zlataru,
i na kraju završili planiranu vožnju na Zlatiboru,
nekoliko sati prerano!
uprkos pljusku i par poteškoća usput, bilo je 3-4 popodne
hmm...
ako bi se sad samo sjurili do Užica, i dalje nizbrdo do Požege,
napravili bi nekih 335 kilometara!!!
ali kako to saopštiti Lolinim roditeljima koji su na dogovorenom mestu susreta već raširili sto i stolice za kampovanje, pripremili vodu i peškire za tuširanje, roštilj i lubenicu...
podigli smo bicikle na krov auta i nakon ručka se vratili s njima kući
eto mi smo dakle izmislili te vaše "ultre" dok ste još piškili u gaće
nije tad bilo fejsa ni instagrama, samo mejling liste
pisao ja naširoko o našim turama,
pa mi biciklisti iz italije engleske i belgije odgovarali wow
no ovaj put je druga tema
šta bi vi radili na tom pustom ostrvu, kako bi se osećali
recimo da imate neki krug od 42km, pa ga otrčite na svake 2-3-4 nedelje
za čije babe zdravlje, štonobisereklo?
ajd recimo imaš sat na navijanje i taj neki darwil ko alija sirotanović ne pada mu na pamet da štucne ili preskoči otkucaj
(ovo je bajka, dakle nemoj sad da mi se neko proserava tipa a šta ako ti sat svakog dana zakasni po malo pa ti za godinu dve jutro ode u podne, pa kad-tad bih primetio da nešto ne štima i vratio bih ga otprilike, nisam toliki papak)
svakog dana kreneš tačno u 8, ako malo zakasniš dok si se penjao na drvo da nabereš banane a ti kreneš u 9, šta ima veze
vratiš se u pola 1 i kažeš bog te mazo, 3h30, plus-minus ona dva proliva, pa ovo je rekord staze
i šta sad, da li bi bio srećniji tog dana, ili ne?
mislim, pusto je ostrvo
nema ko da ti viče forza, well done
nema lajkova, ni nekih rang lista pa da se negde probiješ i proslaviš
teoretski možeš da zamišljaš da ti neko tapše
publiku, rodbinu, novinare, bivše cure (a njih baš posebno zabole)
gledaj čak i ovako kad dobiješ 200 lajkova, koliko njih zaista ZNA kroz šta si ti prošao da bi stigao do tog rezultata?
nije li sve to samo jedna obmana koju polusvesno prihvatamo,
u nedostatku kvalitetnijeg motiva?
možda su vredniji ti navijači koje zamišljaš u svojoj glavi dok trčiš, od onih koji stoje na trotoaru i iz dosade ili podjebavanja svakom ponešto doviknu?
ako voliš da trčiš, da li bi i dalje trčao po tom pustom ostrvu, ili bi po ceo dan samo sedeo i blenuo u pučinu, jer ti je trčanje bez aplauza izgubilo svrhu?
kako bi svojem životu pronašao smisao?
a?
neka je u centru neko brdo, 500-600-700m nadmorske
neka do vrha brda postoje staze koje ste vremenom prokrčili i utabali
i neka od vrha do podnožja bude 10-15-20km, kako na koju stranu
i neka krug oko celog ostrva ima približno 100km
napravili ste ga nekoliko puta, na svakih sat vremena zabeležili nekim drvetom ili kamenom prolaznu tačku, i nakon nekoliko pokušaja zaključili da je to - to, stotka
eto ta stotka bi mi mogla biti neki krajnji prihvatiljivi broj
nama je lakše nego amerima, njima je 100 (milja) posao za ludake
no taj blog sam već pisao,
o tome da mi se svako interesovanje za sport završava sa padom mraka
stoga je leto pogodno za te duže ekskurzije
jednom smo ustali u 3 ujutru da bi doručkovali,
neplanirano prepali i probudili matorce pre svitanja,
seli na bicikle i dočekali izlazak sunca na brdu iznad grada
nastavili ka jugu, prema Javoru, pa skrenuli ka Zlataru,
i na kraju završili planiranu vožnju na Zlatiboru,
nekoliko sati prerano!
uprkos pljusku i par poteškoća usput, bilo je 3-4 popodne
hmm...
ako bi se sad samo sjurili do Užica, i dalje nizbrdo do Požege,
napravili bi nekih 335 kilometara!!!
ali kako to saopštiti Lolinim roditeljima koji su na dogovorenom mestu susreta već raširili sto i stolice za kampovanje, pripremili vodu i peškire za tuširanje, roštilj i lubenicu...
podigli smo bicikle na krov auta i nakon ručka se vratili s njima kući
eto mi smo dakle izmislili te vaše "ultre" dok ste još piškili u gaće
nije tad bilo fejsa ni instagrama, samo mejling liste
pisao ja naširoko o našim turama,
pa mi biciklisti iz italije engleske i belgije odgovarali wow
no ovaj put je druga tema
šta bi vi radili na tom pustom ostrvu, kako bi se osećali
recimo da imate neki krug od 42km, pa ga otrčite na svake 2-3-4 nedelje
za čije babe zdravlje, štonobisereklo?
ajd recimo imaš sat na navijanje i taj neki darwil ko alija sirotanović ne pada mu na pamet da štucne ili preskoči otkucaj
(ovo je bajka, dakle nemoj sad da mi se neko proserava tipa a šta ako ti sat svakog dana zakasni po malo pa ti za godinu dve jutro ode u podne, pa kad-tad bih primetio da nešto ne štima i vratio bih ga otprilike, nisam toliki papak)
svakog dana kreneš tačno u 8, ako malo zakasniš dok si se penjao na drvo da nabereš banane a ti kreneš u 9, šta ima veze
vratiš se u pola 1 i kažeš bog te mazo, 3h30, plus-minus ona dva proliva, pa ovo je rekord staze
i šta sad, da li bi bio srećniji tog dana, ili ne?
mislim, pusto je ostrvo
nema ko da ti viče forza, well done
nema lajkova, ni nekih rang lista pa da se negde probiješ i proslaviš
teoretski možeš da zamišljaš da ti neko tapše
publiku, rodbinu, novinare, bivše cure (a njih baš posebno zabole)
gledaj čak i ovako kad dobiješ 200 lajkova, koliko njih zaista ZNA kroz šta si ti prošao da bi stigao do tog rezultata?
nije li sve to samo jedna obmana koju polusvesno prihvatamo,
u nedostatku kvalitetnijeg motiva?
možda su vredniji ti navijači koje zamišljaš u svojoj glavi dok trčiš, od onih koji stoje na trotoaru i iz dosade ili podjebavanja svakom ponešto doviknu?
ako voliš da trčiš, da li bi i dalje trčao po tom pustom ostrvu, ili bi po ceo dan samo sedeo i blenuo u pučinu, jer ti je trčanje bez aplauza izgubilo svrhu?
kako bi svojem životu pronašao smisao?
a?
29 svibnja 2017
povratak iz rominga
0) napokon sam dobio odgovor o treking ligi koji sam čekao 6 dana, s tim da me je za više detalja organizator uputio na onog prvog dečka koji mi se više nije javljao :-)
1) ionako mi nije padalo na pamet da toliko čekam pa sam se preventivno prijavio za Plitvice, dakle sad ih moram i trčati :-)
1a) obzirom da sam po navici uleteo nakon poslednjeg trenutka, na pitanje Koji Klub? sam u brzini rekao - ma stavi Ind. ili eventualno Sljeme, i sad vidim u startnoj listi da smo oboje osvanuli kao AK Sljeme! eto odjednom neplaniranog bremena odgovornosti :-P
2) juče sam istrčao season's best, u možda "najboljoj od svojih najgorih trka". uprkos propisnom zagrevanju sam umalo zaspao ili odustao u prvoj trećini, buđenje je trajalo tokom srednjih 7km preko ona dva brdašceta napred-pa-natrag, a zadnjih 7km sam jurio kao budala i prestigao tuce ljudi da bih završio kao 4-ti u generalnom i zakasnio na podijum za samo minut.
2a) biće da ova dugačka putovanja imaju neki faktor nepredvidljivosti koji se ne može prosto sabrati sa prethodnim treninzima i odmorima, i precizno se nečemu nadati.
2b) smanjiti trčanje dakle nije nikakav "tapering" ako kao anti-kontra-uslugu sebe u 4 dana pred trku počastiš sa 20-ak sati treking-pešačenja, ček ček, rekoste da je neko već otkrio toplu vodu????
27 svibnja 2017
nema labavo
Opasno sam popustio sa blogom, napisaće mi neko kaznu i zakačiti na šoferšajbnu.
Nisam vam pričao kad sam stigao u Jaski nekog tipa tamo pred kraj uzbrdicâ i kad mi je doviknuo OPA STIŽE BRDSKO-PLANINSKA DIVIZIJA! ... i neposredno nakon toga AJMO NIKOLA! pa nisam znao da li bodri samog sebe ili me je s nekim pobrkao, e onda je rekao (ili je to bio jedan drugi pored njega) ALA TI IMAŠ KVADRICEPSEEEEE, a ja sam mu odgovorio "ma ja živim na selu, i nemamo kupatilo, to mi je od čučavca".
Elem novo naučno istraživanje glasi ovako: nakon što sam pokušavao da treniram što više a što manje, to jest da lupim nešto jače ovde nešto brže onde a da ukupan volumen bude nizak, a za vikende sam imao tempo trčanja na trkama, ove nedelje sam malo izmenio stvar.
Odmah nakon Jaske sam sutradan trčao 23km onako umereno brdskih, i dan nakon toga 15km uglavnom po brdima jer me je malo zatezala loža pa nisam hteo da je opteretim ravnim trčanjem. To je dakle bio drugi "blok" nakon onog pred Jasku (2 jaka kratka brdska trčanja + 2 duge vožnje biciklom 3h21 + 3h14 takođe valovit profil).
To "poslednje" trčanje u utorak sam začinio sa nekim ubrzanjima na nizbrdici, pa sam u sredu-četvrtak-petak išao na tri pešačenja/planinarenja svaki dan po 18km (slučajno se pogodilo).
U toku onog prvog planinarenja sam trčao par nizbrdica po kamenjarima, nakon drugog sam išao da se provozam biciklom pa sam na 10-ak km izvan grada u jednoj šumi uradio 10 jakih ubrzanja na jako strmom usponu, a u petak sam samo otpešačio i to je sve.
Na polumaratonu Branko Ćopić ćemo videti da li je ovo pauziranje od trčanja bilo blagotvornije nego da sam opet cepao neke "prave treninge", glumeći profija. Ne bi bilo loše naučiti nešto pre Plitvica, da ne bih baš tamo doživeo neprijatno iznenađenje.
Nisam vam pričao kad sam stigao u Jaski nekog tipa tamo pred kraj uzbrdicâ i kad mi je doviknuo OPA STIŽE BRDSKO-PLANINSKA DIVIZIJA! ... i neposredno nakon toga AJMO NIKOLA! pa nisam znao da li bodri samog sebe ili me je s nekim pobrkao, e onda je rekao (ili je to bio jedan drugi pored njega) ALA TI IMAŠ KVADRICEPSEEEEE, a ja sam mu odgovorio "ma ja živim na selu, i nemamo kupatilo, to mi je od čučavca".
Elem novo naučno istraživanje glasi ovako: nakon što sam pokušavao da treniram što više a što manje, to jest da lupim nešto jače ovde nešto brže onde a da ukupan volumen bude nizak, a za vikende sam imao tempo trčanja na trkama, ove nedelje sam malo izmenio stvar.
Odmah nakon Jaske sam sutradan trčao 23km onako umereno brdskih, i dan nakon toga 15km uglavnom po brdima jer me je malo zatezala loža pa nisam hteo da je opteretim ravnim trčanjem. To je dakle bio drugi "blok" nakon onog pred Jasku (2 jaka kratka brdska trčanja + 2 duge vožnje biciklom 3h21 + 3h14 takođe valovit profil).
To "poslednje" trčanje u utorak sam začinio sa nekim ubrzanjima na nizbrdici, pa sam u sredu-četvrtak-petak išao na tri pešačenja/planinarenja svaki dan po 18km (slučajno se pogodilo).
U toku onog prvog planinarenja sam trčao par nizbrdica po kamenjarima, nakon drugog sam išao da se provozam biciklom pa sam na 10-ak km izvan grada u jednoj šumi uradio 10 jakih ubrzanja na jako strmom usponu, a u petak sam samo otpešačio i to je sve.
Na polumaratonu Branko Ćopić ćemo videti da li je ovo pauziranje od trčanja bilo blagotvornije nego da sam opet cepao neke "prave treninge", glumeći profija. Ne bi bilo loše naučiti nešto pre Plitvica, da ne bih baš tamo doživeo neprijatno iznenađenje.
25 svibnja 2017
plitvice
Zanimljivo je koliko nekad nešto zavisi samo od nas, a nekad od okolnosti. Pre otprilike 61 sat (tri dana i dve noći) sam poslao mejl organizatoru treking lige u Zlotu, sa molbom da mi pojasne da li Kratka staza zaista ima prosečan nagib od preko 18% dok Srednja i Duga imaju prosek profila od 11%. Kontam da se na najkraću stazu obično prijavljuju najmanje spremni planinari.
Nakon dan i po mi je napokon stigao odgovor od 13 reči da brojke nisu greška i da je staza teška i ista kao prošle godine. Ok, bolje ikad nego nikad, hvala.
Obzirom da Lola baš ne gotivi sipare ponore litice grebene užad i merdevine, najljubaznije sam pitao da li je staza tehnički zahtevna/poluopasna, ili je "samo" strma. Usput se izvinjavajući što "smaram", ali do tamo nam je jako naporno putovanje od 2x5 sati autom, a kad dodaš neizostavan smeštaj (ko normalan bi pred trku ustao u pola 3 ujutru?) nije nam baš ni jeftino.
Prošao je još ceo jedan dan, opet ništa od odgovora, i ja sam u međuvremenu oberučke zgrabio iznenadnu priliku da nas uguram na Plitvički maraton, pod uslovima koji su povoljniji od džabe.
Obzirom da Lola baš ne gotivi sipare ponore litice grebene užad i merdevine, najljubaznije sam pitao da li je staza tehnički zahtevna/poluopasna, ili je "samo" strma. Usput se izvinjavajući što "smaram", ali do tamo nam je jako naporno putovanje od 2x5 sati autom, a kad dodaš neizostavan smeštaj (ko normalan bi pred trku ustao u pola 3 ujutru?) nije nam baš ni jeftino.
Prošao je još ceo jedan dan, opet ništa od odgovora, i ja sam u međuvremenu oberučke zgrabio iznenadnu priliku da nas uguram na Plitvički maraton, pod uslovima koji su povoljniji od džabe.
Iskreno, više nam se opet (nakon 20 godina od prve posete) išlo u Zlot i planine istočne Srbije, nego što mi se deseti put ide na Plitvice. No eto, nije nam se dalo. Okej, neće treking liga propasti zbog dva pasulja po 1.20€ koje nećemo pojesti, ali su propustili lepu reklamu na blogu i ostalim društvenim mrežama, znajući koliko raja voli da pročita moje mišljenje o sportskim događajima. Ali šta ćeš, život je leptir, čas prhne levo, čas desno.
U duhu ove Polomljene Godine u kojoj sam sve trke skratio ili izmenio, NAPOKON ću na Plitvicama trčati polumaraton. Verujem da bih sigurno morao da pređem i 42km u nekom neobavezujućem tempu, ali u tome ne vidim svrhu, za takva trčkaranja su rezervisani treninzi kod kuće. Ako idem na trku ne idem na izlet.
23 svibnja 2017
problemi
NE VOLEM
kad vidim da ljudi imaju puno veće probleme od mojih, bude mi lakše
stvari dobiju onu pravu perspektivu
recimo neki imaju dilemu da li da rekreativno nastupaju za ovu ili za onu reprezentaciju/državu
to je VELIKI problem
ŠTO ODASVUD SAMO ČUJEŠ
neki drugi su na mukama kako da postignu celodnevno komentarisanje i lajkovanje komentara i ostavljanja odgovora na komentare povodom svojih atletskih dostignuća, i pritom nemaju vremena za treninge odnosno hobi
to je takođe jedan OGROMAN životni problem
DAJ MI
treći moraju da objave i taguju toliko selfija, moraju da nose onaj štap sa sobom i da ispravljaju ruku i tako kvare tehniku trčanja zarad te čarolije zvane "ogledalce ogledalce reci mi ko je najveći idiot na svetu"
to je isto tako jedan STRAŠAN problem
IL' SE PROSI
četvrti se pojedoše od strepnje da li će im takmičenje/ekskurziju/uživanciju platiti klub ili savez ili opština ili sponzori ili će se osnovati neka grupa na fejsu pa će da im prikupe koliko treba.
jebote koje su to muke i STRES, pa to je hiljadu puta teže proživeti nego da si sâm morao da zaradiš za sopstveno putovanje, pu-pu-pu!
IL' SE ZAJMI
oni su u svoj toj svojoj slavi jadni, žrtve,
oni su na vrhu a plaču,
mase im kliču i istovremeno ih sažaljevaju,
JEBO TE
naspram toga, treba da se sakrijemo u mišju rupu svi mi kojima nešto malčice fali, tipa neka pokidana tetivica koščica i slična sitnica, svi mi koji svuda putujemo "na štopericu" da bi stigli kući pre nego što je tamo neko umro ili se upišao u krevetu, mi koji ubacujemo telefon u auto minut pre starta trke i trčimo pravo sa cilja da pozovemo kuću i opet proverimo da li je sve u redu, svi mi koji se brčkamo u koktelu znoja krvi govana bolesti i smrti, ma naš život je bajka u odnosu na patnje kroz koje prolaze ovi Velikomučenici Društvenih Mreža.
JA NIKAD NISAM ISK'O !!!
kad vidim da ljudi imaju puno veće probleme od mojih, bude mi lakše
stvari dobiju onu pravu perspektivu
recimo neki imaju dilemu da li da rekreativno nastupaju za ovu ili za onu reprezentaciju/državu
to je VELIKI problem
ŠTO ODASVUD SAMO ČUJEŠ
neki drugi su na mukama kako da postignu celodnevno komentarisanje i lajkovanje komentara i ostavljanja odgovora na komentare povodom svojih atletskih dostignuća, i pritom nemaju vremena za treninge odnosno hobi
to je takođe jedan OGROMAN životni problem
DAJ MI
treći moraju da objave i taguju toliko selfija, moraju da nose onaj štap sa sobom i da ispravljaju ruku i tako kvare tehniku trčanja zarad te čarolije zvane "ogledalce ogledalce reci mi ko je najveći idiot na svetu"
to je isto tako jedan STRAŠAN problem
IL' SE PROSI
četvrti se pojedoše od strepnje da li će im takmičenje/ekskurziju/uživanciju platiti klub ili savez ili opština ili sponzori ili će se osnovati neka grupa na fejsu pa će da im prikupe koliko treba.
jebote koje su to muke i STRES, pa to je hiljadu puta teže proživeti nego da si sâm morao da zaradiš za sopstveno putovanje, pu-pu-pu!
IL' SE ZAJMI
oni su u svoj toj svojoj slavi jadni, žrtve,
oni su na vrhu a plaču,
mase im kliču i istovremeno ih sažaljevaju,
oni su najjači kad treba da pokažu mišiće kojima se trči,
a 30-40-50 godina života su uporno štedeli sve ostale mišiće
pazeći da od te silne snage i vrednoće ne uštede par evrića
za svoje crne, pardon, zlatne dane.
za svoje crne, pardon, zlatne dane.
JEBO TE
naspram toga, treba da se sakrijemo u mišju rupu svi mi kojima nešto malčice fali, tipa neka pokidana tetivica koščica i slična sitnica, svi mi koji svuda putujemo "na štopericu" da bi stigli kući pre nego što je tamo neko umro ili se upišao u krevetu, mi koji ubacujemo telefon u auto minut pre starta trke i trčimo pravo sa cilja da pozovemo kuću i opet proverimo da li je sve u redu, svi mi koji se brčkamo u koktelu znoja krvi govana bolesti i smrti, ma naš život je bajka u odnosu na patnje kroz koje prolaze ovi Velikomučenici Društvenih Mreža.
JA NIKAD NISAM ISK'O !!!
22 svibnja 2017
buji paji milo moje
nakon par dana putovanja i pokušavanja da ostanem u kontaktu sa planetom, po ko zna koji put sam digao ruke od ćoravog posla. džabe sam u džepu nosio najbolji telefon koji je svet stvorio u svojoj tehnološkoj povijesti, kad na njemu ne mogu da izolujem prijatelje od neprijatelja, a pod tom opaskom mislim na sve ono što do mene dođe greškom a ne mojom namerom. zaista ne ni najmanje ne zanima koji poznanik je glasao za koju stranku, čija mačka nosi žutu haljinicu, ko je na putu na maraton svratio na ćevape a ko na pljeskavicu, ko je slušao brenu a ko severinu, ko je kupio adidas a ko nike gaće, i slične stvari. evo kako sam to formulisao na fejsu, u oproštajnom statusu:
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Divim se svima koji na društvenim mrežama (a posebno ovoj) uspevate da pronađete samo ono što vas zanima, i da eliminišete "šum" tipa Kurta se zafrendao sa Murtom, ili Murta je lajkovao Kurtin video.
Koliko god se trudio da odvojim žito od kukolja (imam duplo više blokiranih nego "prijatelja") uvek zaključim da 90% vremena potrošim na preskrolavanje stvari koje me uopšte ne zanimaju i koje mi truju mozak, i neprestano se pitam da li je preostalih 10% vredno uloženog vremena i napora.
Koji god ovo bio pokušaj da vam se pridružim, bojim se da ću sa zahuktavanjem proleća i leta imati sve manje viška elana da bih krčio staze kroz bespuća detalja tuđih života, koji su verujem čak i vama nevažni ali ih Fejsbuk smatra esencijalnim za prepunjavanje slobodnog vremena kojeg ionako nemam.
Kao i u zadnjih 15-ak godina možete me uvek naći na blogu, a ako imate nešto važno tipa upozorenje o predstojećem zemljotresu, slobodno javite Loli. Ja ću vas za par dana napustiti, i iskreno vam želim sve najbolje u nastavku ovog Nečeg, koje ću ja nastaviti da zovem Ničeg. Hvala i pusa.
Divim se svima koji na društvenim mrežama (a posebno ovoj) uspevate da pronađete samo ono što vas zanima, i da eliminišete "šum" tipa Kurta se zafrendao sa Murtom, ili Murta je lajkovao Kurtin video.
Koliko god se trudio da odvojim žito od kukolja (imam duplo više blokiranih nego "prijatelja") uvek zaključim da 90% vremena potrošim na preskrolavanje stvari koje me uopšte ne zanimaju i koje mi truju mozak, i neprestano se pitam da li je preostalih 10% vredno uloženog vremena i napora.
Koji god ovo bio pokušaj da vam se pridružim, bojim se da ću sa zahuktavanjem proleća i leta imati sve manje viška elana da bih krčio staze kroz bespuća detalja tuđih života, koji su verujem čak i vama nevažni ali ih Fejsbuk smatra esencijalnim za prepunjavanje slobodnog vremena kojeg ionako nemam.
Kao i u zadnjih 15-ak godina možete me uvek naći na blogu, a ako imate nešto važno tipa upozorenje o predstojećem zemljotresu, slobodno javite Loli. Ja ću vas za par dana napustiti, i iskreno vam želim sve najbolje u nastavku ovog Nečeg, koje ću ja nastaviti da zovem Ničeg. Hvala i pusa.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
što se tiče jučerašnje Trke, moj "progres" je tekao ovako
2015 - 1h30
2015 - 1h30
2016 - 1h31
2017 - 1h33 (*)
s tim da sam nakon 1:31:30 skrenuo sa staze na 300m od cilja i nastavio na rastrčavanje, jer mi nije bilo važno da se "pojavim u rezultatima", nego jedino i isključivo da vidim kako napredujem sa oporavkom nakon preloma i dugačke pauze. dva minuta lošiji rezultat predstavlja pad od 6''/km što bi trebalo da znači da sam se "skoro vratio" na nivo od pre godinu dana.
sledeći vikend smo u Bosanskom Novom na polumaratonu (ovo mi je do daljnjeg Godina Bez Maratona), a nakon toga sam kao zamenu za Plitvice (gde smo već bili 7-8 puta) pronašao privlačnu varijantu Treking Lige u planinama istočne Srbije. osim Faktora Promene, putovanje tj kompletan paket aranžman bi bio dobrih 36h kraći, što nam u ovom trenutku godine i života predstavlja ključan argument "ZA".
19 svibnja 2017
samo vrhunsko
ovih dana smo saznali da je srbija rasadnik vrhunskih trkača. i da smo zemlja rekorder po procentu vrhunskih trkača naspram trkačke populacije. na državno dođe 15 ljudi i od toga je odmah trećina vrhunskih. divno! i saznali smo da će nas vrhunski trkači predstavljati na svetskom prvenstvu. niko nije napisao ni kada se tačno održava to prvenstvo, ni da li je na 6 12 24 sata, 50 100 160 kilometara, o tome ne znam ništa. samo znam da se svi tresu da li će ići ili neće ići. zbog onih sto evra što će dobiti od opštine valjda, to je mala stvar za opštinu a velika za vrhunskog trkača. što bi moja baba rekla "otkad je sveta i veka" prvo se znalo GDE je prvenstvo, i u ČEMU je to prvenstvo. nije nikad bilo svejedno da li je u vaterpolu ili u dizanju tegova. ako je u atletici, onda je u atletici, a da li će kuglu bacati perić milić kolašinac ili neki četvrti, boleo nas je kurac. da li će na dejvis kupu lopticu šamarati onaj pljosnati ili onaj kockasti ili onaj zgužvani, jebiga ionako to saznamo tek par dana pre početka, džaba ti da se uzbuđuješ nedeljama unapred. oni su valjda uvek trenirali do zadnjeg dana, nisu kao naši vrhunski trkači sedeli na fejsu od jutra do mraka i serkali o tome. kako god, ja sam presrećan zbog razvoja situacije. ako nastavimo ovim ritmom da iznedravamo vrhunske trkače, za par godina će... nema veze. ako ništa drugo, pokušaću da zatrudnim. to je još jedan od načina da u srbiji postaneš vrhunski trkač. mislim ne pada mi na pamet da obaram ginisov rekord u trbušnjacima, nakon što su sportski fiziolozi objasnili da samo mentoli misle da trbušnjaci ičemu drugom služe osim da impresioniraš devojčice u parku i da trajno sjebeš leđa. radio je i ivan simić trbušnjake u parku pet godina, dok nije shvatio da od tog posla nema ništa, pa je završio kurs za spasioca, i tek onda konačno našao devojku. žene vole oficire, i uniforme, to je taj haiku jebiga. mi ostali možemo samo ovako da prosipamo žuč i da jadikujemo što nikada nismo zvanično postali vrhunski trkači. džabe nama što nas ima barem stotinu u nečemu boljih od ovih vrhunskih, kad nismo postali vrhunski u pravom trenutku i na pravom mestu. srbija je majka i maćeha vrhunskih trkača. u času kada je usvojila petoro vrhunskih ona se posrala po stotinak još vrhunskijih, e pa dođavola, nema srbija toliko lokalnih tv stanica da bi sve to propratila. ko bi sve te statuse napisao, izlajkovao, šerovao, obljubio. nema šanse. kao na rasprodaji, ko prvi čuje gde je popust, uleti i pokupuje sve sa tezge, gotovo, nestalo, nema više. sorry
18 svibnja 2017
bucikla
Jednom sam greškom napisao BUCIKLIZAM pa nisam ni ispravio, mnogo mi se dopalo. A pre nego što ću se polomiti, napisao sam da bih ove godine rado malo više vozio a malo manje trčao. Nekako sam se uželeo bicikle. Plus treba imati u vidu da sam najbolje trčao upravo onda kada sam puno vozio. Verovatno je, kad se sve sabere, efektnije trenirati 10 sati nedeljno više, pa još na većem intenzitetu. Jednostavno je nemoguće vremenski toliko trčati koliko možeš da voziš. Manje su i prilike za povredu. I onda sam pao i nisam mogao da vozim, i godina mi je opet počela sa više trčanja nego bicikle. Ako se tako može reći da mi je godina počela, krajem marta!?
Zadnjih desetak dana sam povremeno osećao neke neuobičajene signale iz leve pete, iz pripoja leve lože, iz levog kolena, čudno je kako su se sve te veštice grupisale tako na istu stranu. Da ne bih brinuo o dolazećim trkama, nisam hteo danas da trčim. Ionako sam u utorak i sredu lupao dosta intenziteta po brdima, prvo kamenjari a posle asfalt, i zaista ne znam šta sam to danas mogao da "treniram". Da ne bude dugačko jer sam već polu-umoran a trka je za par dana, da ne bude jako jer mi je skoro sve bilo jako, počev od nedelje u Banja Luci pa preko dva pomenuta dana, dakle kako da izmisliš nešto, a da to ne bude ništa?
Zato sam fino seo na biciklu, kad je već svanuo ovako lep dan. Verovatno ću i sutra. Neka se noge lepo odmore za trčanje, a u nedelju ću moći da proučim da li se ta taktika isplatila ili nije. Danas sam obišao gradilište auto-puta između Lajkovca i Ljiga, na dva mesta zaglavio u prašini i makadamu jer starog puta više nema nego će ga izmestiti na nadvožnjake, a za dodatnu promenu sam "zaboravio" ciklomastere i pulsmetre i satove i sve ostalo, i poneo samo telefon. Uključio sam se na Stravu, stisnuo REC i krenuo, podesio auto pauzu da ne moram da ga palim i gasim ako negde zastanem, i tako "na slepo" odvezao tri sata i malko.
Telefon mi je stajao u futroli pa ubačen na mesto drugog bidona na bicikli, u flašicu kojoj sam odsekao vrh i u kojoj tako ponesem neke sitnice, šuškavac, mobilni, kačket, vlažne maramice, ključeve, bilo šta što mi smeta u džepu od dresa. Obzirom da me je upravo takav telefon gledao sa svih mogućih i nemogućih bilborda duž celog treninga, nije mi nedostajao pogled na njega. Koga briga da li idem 30 ili 33 km/h, ionako nisam "cepao" nego išao neki umereni Tempić.
Zadnjih desetak dana sam povremeno osećao neke neuobičajene signale iz leve pete, iz pripoja leve lože, iz levog kolena, čudno je kako su se sve te veštice grupisale tako na istu stranu. Da ne bih brinuo o dolazećim trkama, nisam hteo danas da trčim. Ionako sam u utorak i sredu lupao dosta intenziteta po brdima, prvo kamenjari a posle asfalt, i zaista ne znam šta sam to danas mogao da "treniram". Da ne bude dugačko jer sam već polu-umoran a trka je za par dana, da ne bude jako jer mi je skoro sve bilo jako, počev od nedelje u Banja Luci pa preko dva pomenuta dana, dakle kako da izmisliš nešto, a da to ne bude ništa?
Zato sam fino seo na biciklu, kad je već svanuo ovako lep dan. Verovatno ću i sutra. Neka se noge lepo odmore za trčanje, a u nedelju ću moći da proučim da li se ta taktika isplatila ili nije. Danas sam obišao gradilište auto-puta između Lajkovca i Ljiga, na dva mesta zaglavio u prašini i makadamu jer starog puta više nema nego će ga izmestiti na nadvožnjake, a za dodatnu promenu sam "zaboravio" ciklomastere i pulsmetre i satove i sve ostalo, i poneo samo telefon. Uključio sam se na Stravu, stisnuo REC i krenuo, podesio auto pauzu da ne moram da ga palim i gasim ako negde zastanem, i tako "na slepo" odvezao tri sata i malko.
Telefon mi je stajao u futroli pa ubačen na mesto drugog bidona na bicikli, u flašicu kojoj sam odsekao vrh i u kojoj tako ponesem neke sitnice, šuškavac, mobilni, kačket, vlažne maramice, ključeve, bilo šta što mi smeta u džepu od dresa. Obzirom da me je upravo takav telefon gledao sa svih mogućih i nemogućih bilborda duž celog treninga, nije mi nedostajao pogled na njega. Koga briga da li idem 30 ili 33 km/h, ionako nisam "cepao" nego išao neki umereni Tempić.
17 svibnja 2017
napred-nazad
godina se nastavlja u istom korak_napred_koračić_nazad raspoloženju
nakon Banja Luke gde sam na puno ravnijoj stazi trčao skoro istom brzinom kao u Beogradu, i gde se ispostavilo da ti + nekoliko stepeni vrućine oduzme jednako vremena kao i dva-tri (koliko god blaga ali primetna) uspona, danas sam na nekom drugom polju napravio pomak nabolje
kao na ekvilajzeru gde imaš 2x10 onih kliznih potenciometara, pa jedan spustiš za malo a drugi digneš za puno više, tako je meni Banja Luka bila malecki korak natrag (ne po brzini, već po "manjku očekivanog poboljšanja") a današnje trčanje solidan pomak ka povratku u F2016 (forma iz prošle godine)
treći put nakon preloma sam išao na onih brdskih 4 x 900-800-900-800m, i ukupno vreme 4 deonice smaknuo na 17'11'' -> 16'47'' -> 16'22''
nije da sam se osećao kao da letim, ali nije ni da sam sebi delovao bespomoćan ili kilav. onako, negde na sredini :-)
ako sve prođe po Planu, za 4 dana ću u Jaski moći da se napokon uporedim sa Sobom od pre 2 i 1 godine, jer je skoro sve do sada bilo nešto neuobičajeno i neke trke na koje ranije nismo išli.
2015-te sam Jasku išao 1h30'xx'' a 2016-te 1h31'xx''
ove godine 1h32' (prokleti koeficijent starenja!!!) niti ne sanjam, ali sam uzbuđen kao malo dete i baš radoznao da vidim koliko će se konkretno baš taj deo potenciometra pomeriti na onu "lošiju" stranu.
nadam se da neće baš previše,
iako je Jaska puuuuno brdskija od Beograda i Banja Luke (1h34'),
ali je ipak umerenija od Krašića (1h37').
sve upućuje na rezultat od 1h35-1h36,
što mi na papiru izgleda neprihvatljivo sporo,
no ove godine sam se već navikao na gutanje knedli
pa jedna manje ili više... :-D
nakon Banja Luke gde sam na puno ravnijoj stazi trčao skoro istom brzinom kao u Beogradu, i gde se ispostavilo da ti + nekoliko stepeni vrućine oduzme jednako vremena kao i dva-tri (koliko god blaga ali primetna) uspona, danas sam na nekom drugom polju napravio pomak nabolje
kao na ekvilajzeru gde imaš 2x10 onih kliznih potenciometara, pa jedan spustiš za malo a drugi digneš za puno više, tako je meni Banja Luka bila malecki korak natrag (ne po brzini, već po "manjku očekivanog poboljšanja") a današnje trčanje solidan pomak ka povratku u F2016 (forma iz prošle godine)
treći put nakon preloma sam išao na onih brdskih 4 x 900-800-900-800m, i ukupno vreme 4 deonice smaknuo na 17'11'' -> 16'47'' -> 16'22''
nije da sam se osećao kao da letim, ali nije ni da sam sebi delovao bespomoćan ili kilav. onako, negde na sredini :-)
ako sve prođe po Planu, za 4 dana ću u Jaski moći da se napokon uporedim sa Sobom od pre 2 i 1 godine, jer je skoro sve do sada bilo nešto neuobičajeno i neke trke na koje ranije nismo išli.
2015-te sam Jasku išao 1h30'xx'' a 2016-te 1h31'xx''
ove godine 1h32' (prokleti koeficijent starenja!!!) niti ne sanjam, ali sam uzbuđen kao malo dete i baš radoznao da vidim koliko će se konkretno baš taj deo potenciometra pomeriti na onu "lošiju" stranu.
nadam se da neće baš previše,
iako je Jaska puuuuno brdskija od Beograda i Banja Luke (1h34'),
ali je ipak umerenija od Krašića (1h37').
sve upućuje na rezultat od 1h35-1h36,
što mi na papiru izgleda neprihvatljivo sporo,
no ove godine sam se već navikao na gutanje knedli
pa jedna manje ili više... :-D
16 svibnja 2017
kraće
nakon što sam bio uhvatio takav raspored da sam utorkom nakon trke išao u brda, danas sam udario malu promenu jer se od ovog polumaratona u Banja Luci nisam skoro uopšte umorio kao od prethodnih trka.
to je ona ista situacija da kada si za trku umoran ili neraspoložen ili ti nešto ne "legne", onda je otrčiš sa 90% i zbog toga se od nje ne umoriš nešto dodatno. pa se logično brže i oporaviš nakon 24h i 48h.
zato sam danas nekako osetio da nisam onoliko umoran kao ranijih utoraka, pa sam umesto laganog trčanja po brdima uz pomoć planinarskih štapova danas otišao na nešto kraće a jače, bez štapova.
umesto 1000m uspona sam imao samo +500 -500, što znači da mi je prosečan nagib bio samo 7.7% mada taj prosek ne govori ama baš ništa obzirom da sam imao 4 puta 500m (asfalt) i još nekoliko puta po par stotina metara (trava) ravnog, pa se sva "vertikalnost" sabila u onih preostalih 10-ak km.
neko mora da pretrči 50km da bi se usrećio, neko mora da nabije određeni prosek, a meni je zanimljivo čas jedno čas treće, pa sam na kraju dana evo baš zadovoljan. pre mesec dana nije bilo šanse da ovako jako ustrčim uz ovoliko strme kamenjare.
ovo je bio vrlo mali korak za mene, a još manji za čovečanstvo.
15 svibnja 2017
400-800
nisam radio deonice nego...
na kompjuter mi je spojen korisnički profil na Polar stranici koji mi je u satu M400 a na laptopu mi je drugi profil koji trči sa štopericom V800
i sad sam se "setio" da bih opet morao da ispred sebe popalim paralelno oba jer sedim na "pogrešnom" monitoru, a mrzi me
jeste da me zanima kako mi se TAČNO kretala frekvencija koraka tokom polumaratona, i gde me je tačno varao osećaj jer sam svo vreme pokušavao da trčim malo "krupnije" a ne da vrtim nogama u prazno
to bi bio neki trening snage, kao kad na bicikli uzbrdo voziš veliku šajbnu
no sećam se da sam nakon drugih ili trećih 5km stisnuo LAP i video prosek koraka 93 (186) i pomislio boktemazo pa ja opet "vrtim" a mislio sam da trčim puno ležernije, lenje, lenjije, kako se kaže uopšte?
a zanima me i profil staze kud sam nakon polumaratona vozio neku MTB kršinu od drugarice tih 84km uz Vrbanju i nazad, jer je u odlasku duvao vetar u leđa pa mi nije delovalo naročito UZbrdo, a u povratku me "ubio" vetar spreda pa mi nije ni to delovalo NIzbrdo, a opet nemoguće je da postoji reka koja 42 kilometra teče po ravnici :-)
ne znam ni šta bih napisao o trci
na start smo krenuli na vreme, ali sam na pola puta primetio da sam između desetak sitnih zadataka oko bicikli (petljanja sa ključevima pumpom imbusima sajlama bidonima) zaboravio da promenim patike!!!!!
nisam zaboravio ni puls traku ni sat ni traku za glavu ni da uzmem one manje lakše naočari koje mi ne skaču po nosu, čak sam preturao po torbi tražeći ONE NEKE najtanje čarape koje su mi na zadnjih nekoliko trka baš odgovarale, i kad sam primetio da mi noga sa tim čarapama kroz patike šeta kao u čamcima, pogledao dole i shvatio da sam u pola broja širim patikama u kojima sam dovezao auto...
udarac po čelu, rekoh Loli da ide na start a da ću ja požuriti
sprint kontra trotoarom pa kroz kružni tok levom stranom uz ivicu pa na brdo pa sa brda u rupu pred zgradu pa bip bip otvori auto preobuj se pa sprint na start
anegdota u anegdoti
stoji policajac na raskrsnici i reguliše promet, ja letim prema njemu kao raketa a on me gleda razrogačenih očiju kao nekog kamikazu-samoubicu koji će se u njega spucati sa prslukom od dinamita, kočim na pola metra ispred njega i vičem GDE JE START OVOG MARATONA, GDE JE ROBNA KUĆA?
tek će on ni pet ni šest KOJA ROBNA KUĆA???
ja u šoku, kako bre koja robna kuća, šta je ovo banja luka ili tokio?
reče mi da probam ONOM ULICOM a ja opet kontra kroz aute pa iz dve leve u dve desne trake i nakon par blokova začuh zvuk sa razglasa iz zone starta
dok sam vezao biciklu za banderu već je bilo 9:58 i u tom času ugledavam Zdravka koji je trebao da bude zec na 1h30 ali mu je pukao balon (gle simbolike hehehe) i odahnuh
naime negde je pisalo start u 9, za štafete u 9:20, a negde je pisalo start elitnih trkača u 9 a start polumaratona u 9:15, i odmah sam shvatio da imam 15 minuta za predah
nisam potrčao ni metra, samo sam se razgibavao i odmarao do Starta
od početka su mi bile teške noge (a to NIJE od bicikle, jer bicikla uvek učini da se razletim kao mušica, ovo je bio neki drugi zamor) i nije mi trebalo ni kilometar da shvatim da će ovo biti dan za neko mrtvačko tempo trčanje
kad sam već tu, barem da se mnogo ne mučim
uhvatio sam neki ritam koji mi je delovao bliži maratonu nego polumaratonu, pulsevi su bili niski, ali mi se jednostavno nije trčalo brže, ni glavi ni nogama
pred kraj sam samo malo pojačao, ne znam ni zašto
nešto je čudno oko ovog prolaznog vremena, očigledno nije tačno na km10 ili su dotle uračunali vreme od starta a ne od prolaska čipa kroz start pa su to nadoknadili kasnije, nemam pojma
uglavnom ja sam ušao 40-ti, a od sledećih 40 na spisku sam u drugom delu trke prošao njih 28, iz čega dođemo do zaključka da je 70% trkača platilo glavom neopreznost odnosno nesposobnost da na vreme primete da je dan prevruć i da se startna euforija mora barem prepoloviti
posle trke sam seo na biciklu pa pratio malo jednog malo drugog bulevarom napred-nazad dok nije naišla Lola pa malo s njom i onda smo seli na trg i pojeli ćevape i popili pivo pa još jedno pa još jedno i tu je počeo rok koncert i malo smo se njihali pa seli na bicikle i otišli kući.
njoj se prispavalo a ja sam se tek tad razbudio, seo na biciklu i otišao na izlet
skoro svo vreme sam držao brzine između 24 i 30 km/h što je vrlo dobro imajući u vidu mtb od 16kg i kramponke i visok volan i obične patike koje klizaju po pedalama
preko svega nisam poneo bici gaće nego sam se žuljao u onim biciklističkim-za-trčanje bez umetka, a nisam imao ni rukavice pa su mi šake trnule na svakih par kilometara jer je guma na guvernali bila jako tanka i kruta
a zadnjih 30km sam crko od gladi :-)
pa sam samo pio vodu da razblažim taj osećaj, ali baš i nije puno pomoglo
ukupno u nedelju bicikle i trčanja oko 120km
još da sam se malo okupao u Vrbasu i eto poluAjronmena na mtb-u
na kompjuter mi je spojen korisnički profil na Polar stranici koji mi je u satu M400 a na laptopu mi je drugi profil koji trči sa štopericom V800
i sad sam se "setio" da bih opet morao da ispred sebe popalim paralelno oba jer sedim na "pogrešnom" monitoru, a mrzi me
jeste da me zanima kako mi se TAČNO kretala frekvencija koraka tokom polumaratona, i gde me je tačno varao osećaj jer sam svo vreme pokušavao da trčim malo "krupnije" a ne da vrtim nogama u prazno
to bi bio neki trening snage, kao kad na bicikli uzbrdo voziš veliku šajbnu
no sećam se da sam nakon drugih ili trećih 5km stisnuo LAP i video prosek koraka 93 (186) i pomislio boktemazo pa ja opet "vrtim" a mislio sam da trčim puno ležernije, lenje, lenjije, kako se kaže uopšte?
a zanima me i profil staze kud sam nakon polumaratona vozio neku MTB kršinu od drugarice tih 84km uz Vrbanju i nazad, jer je u odlasku duvao vetar u leđa pa mi nije delovalo naročito UZbrdo, a u povratku me "ubio" vetar spreda pa mi nije ni to delovalo NIzbrdo, a opet nemoguće je da postoji reka koja 42 kilometra teče po ravnici :-)
ne znam ni šta bih napisao o trci
na start smo krenuli na vreme, ali sam na pola puta primetio da sam između desetak sitnih zadataka oko bicikli (petljanja sa ključevima pumpom imbusima sajlama bidonima) zaboravio da promenim patike!!!!!
nisam zaboravio ni puls traku ni sat ni traku za glavu ni da uzmem one manje lakše naočari koje mi ne skaču po nosu, čak sam preturao po torbi tražeći ONE NEKE najtanje čarape koje su mi na zadnjih nekoliko trka baš odgovarale, i kad sam primetio da mi noga sa tim čarapama kroz patike šeta kao u čamcima, pogledao dole i shvatio da sam u pola broja širim patikama u kojima sam dovezao auto...
udarac po čelu, rekoh Loli da ide na start a da ću ja požuriti
sprint kontra trotoarom pa kroz kružni tok levom stranom uz ivicu pa na brdo pa sa brda u rupu pred zgradu pa bip bip otvori auto preobuj se pa sprint na start
anegdota u anegdoti
stoji policajac na raskrsnici i reguliše promet, ja letim prema njemu kao raketa a on me gleda razrogačenih očiju kao nekog kamikazu-samoubicu koji će se u njega spucati sa prslukom od dinamita, kočim na pola metra ispred njega i vičem GDE JE START OVOG MARATONA, GDE JE ROBNA KUĆA?
tek će on ni pet ni šest KOJA ROBNA KUĆA???
ja u šoku, kako bre koja robna kuća, šta je ovo banja luka ili tokio?
reče mi da probam ONOM ULICOM a ja opet kontra kroz aute pa iz dve leve u dve desne trake i nakon par blokova začuh zvuk sa razglasa iz zone starta
dok sam vezao biciklu za banderu već je bilo 9:58 i u tom času ugledavam Zdravka koji je trebao da bude zec na 1h30 ali mu je pukao balon (gle simbolike hehehe) i odahnuh
naime negde je pisalo start u 9, za štafete u 9:20, a negde je pisalo start elitnih trkača u 9 a start polumaratona u 9:15, i odmah sam shvatio da imam 15 minuta za predah
nisam potrčao ni metra, samo sam se razgibavao i odmarao do Starta
od početka su mi bile teške noge (a to NIJE od bicikle, jer bicikla uvek učini da se razletim kao mušica, ovo je bio neki drugi zamor) i nije mi trebalo ni kilometar da shvatim da će ovo biti dan za neko mrtvačko tempo trčanje
kad sam već tu, barem da se mnogo ne mučim
uhvatio sam neki ritam koji mi je delovao bliži maratonu nego polumaratonu, pulsevi su bili niski, ali mi se jednostavno nije trčalo brže, ni glavi ni nogama
pred kraj sam samo malo pojačao, ne znam ni zašto
nešto je čudno oko ovog prolaznog vremena, očigledno nije tačno na km10 ili su dotle uračunali vreme od starta a ne od prolaska čipa kroz start pa su to nadoknadili kasnije, nemam pojma
uglavnom ja sam ušao 40-ti, a od sledećih 40 na spisku sam u drugom delu trke prošao njih 28, iz čega dođemo do zaključka da je 70% trkača platilo glavom neopreznost odnosno nesposobnost da na vreme primete da je dan prevruć i da se startna euforija mora barem prepoloviti
posle trke sam seo na biciklu pa pratio malo jednog malo drugog bulevarom napred-nazad dok nije naišla Lola pa malo s njom i onda smo seli na trg i pojeli ćevape i popili pivo pa još jedno pa još jedno i tu je počeo rok koncert i malo smo se njihali pa seli na bicikle i otišli kući.
njoj se prispavalo a ja sam se tek tad razbudio, seo na biciklu i otišao na izlet
skoro svo vreme sam držao brzine između 24 i 30 km/h što je vrlo dobro imajući u vidu mtb od 16kg i kramponke i visok volan i obične patike koje klizaju po pedalama
preko svega nisam poneo bici gaće nego sam se žuljao u onim biciklističkim-za-trčanje bez umetka, a nisam imao ni rukavice pa su mi šake trnule na svakih par kilometara jer je guma na guvernali bila jako tanka i kruta
a zadnjih 30km sam crko od gladi :-)
pa sam samo pio vodu da razblažim taj osećaj, ali baš i nije puno pomoglo
ukupno u nedelju bicikle i trčanja oko 120km
još da sam se malo okupao u Vrbasu i eto poluAjronmena na mtb-u
13 svibnja 2017
treća sreća
ZNAM DA MRZITE BROJEVE I TA SRANJA ALI ETO, JAČE JE OD MENE
A IZMEĐU REDOVA SE VALJDA NAĐE I NEŠTO VREDNO PATNJE KOJU DONOSI ČITANJE
došlo je vreme da moram da izračunam koliko je prošlo od povratka trčanju, što znači da je već podosta prošlo.
20. 03. je bio onaj dan kad sam nakon nekoliko dužih šetnji prikupio hrabrost i otrčao sa Lolom 6km njenim tempom, svo vreme u paničnom strahu da se ne sapletem i ne padnem, ugrožavajući tek priraslu ključnu kost.
to je bio ponedeljak, dakle prekosutra će biti 8 nedelja.
na prvu trku sam otišao 01.04. i nakon toga smo svakog sledećeg vikenda bili na nekoj trci, nijedan nismo propustili.
u početku nisam ni pomišljao na polumaratone, to mi je bilo i više od Dužine.
rame me je bolelo nakon 20-ak minuta trčanja, pa nakon pola sata, i sada smo stigli negde između sat i po i dva sata.
još ako nešto radim oko kuće, i na sve to se dodatno naoblači i promeni vreme, dva dana jakih bolova mi je zagarantovano.
zato sam na dva planinska trčanja nosio štapove, da mi rame ne "nosi" težinu ruke nego da je oslanjam na zemlju.
ne računajući kraće trke, i one sa brdskim profilima, kao repere imam dva polumaratona.
prvi samo 2 nedelje nakon početka trčkaranja, i drugi nakon 5 nedelja.
treći će biti sutra, nakon 8 nedelja:
jagodina 1h37'
beograd 1h34'
banja luka ????
neke nagoveštaje povratka starim brzinama sam već imao i mnogo im se obradovao.
pod "stare brzine" mislim na one potrebne da pretrčiš polumaraton za 1h30'.
cele prošle godine sam se mučio i prosto mi se tako namestilo da sam na svakom polumaratonu imao neki problem, slabost, premor, brda + tropsku vrućinu, ili već neki šesti usporavajući faktor.
par puta sam utrčao u cilj ispod 90' i to je sve.
iskreno ne verujem da sam se već "vratio" tamo gde sam tavorio celu prošlu godinu, jesam u Požegi trčao 4'10'' prosek ali staza je u blagom padu, jesam u Krašiću između svih onih strmih brda trčao neke ravne kilometre po 4'16'', ali ipak ne mislim da mogu da spojim toliko monotonih ravnih kilometara da bih završio maraton tim brzinom.
opet, nadam se da ću biti bar malo brži nego u Beogradu, ti bi bila lepa motivacija za nastavak godine. bio bih razočaran sa 1h34-1h35, "nit-nit" sa 1h33, spokojan i zadovoljan sa 1h32, i oduševljen sa 1h30-1h31 mada nisam baš sklon verovanju u čuda.
prošle godine sam sve prolećne i letnje polumaratone trčao u asics hyper tri patikama, koje su jako udobne sa svojih samo 190 grama, pa sam kupio još jedan par misleći da ću u njima možda čak i Plitvice trčati. na kraju ipak nisam skupio hrabrosti, i mislim da sam se zeznuo, ali šta je tu je.
u krašiću sam pre 6 dana opet nosio onaj stari par, jer nije da baš od ove poluSezone nešto bogzna očekujem. sve se ovo na papiru zovu Trke ali u stvari su samo tempo treninzi. stoga nisam nešto ni euforičan da bih se opremao kao za trke Formule.
s jedne strane bio bih sebi smešan da uzmem najbolju obuću pa da sutra nešto uprskam, a opet, ako se radi o 5-6 sekundi po kilometru koje me mogu učiniti nezadovoljnim ili presrećnim, zašto ne iskoristiti sve prednosti koje mogu?
sve se svede na to koliko sebe ozbiljno shvatamo, i koliko očekujemo.
šta je bolje, očekivati malo više, ili malo manje?
i kako unapred znati šta je više a šta manje, ako smo u fazi života u kojoj se u nečemu menjamo na svakih 7 dana pa ne možemo tačno da odredimo tu neku srednju tačku?
A IZMEĐU REDOVA SE VALJDA NAĐE I NEŠTO VREDNO PATNJE KOJU DONOSI ČITANJE
došlo je vreme da moram da izračunam koliko je prošlo od povratka trčanju, što znači da je već podosta prošlo.
20. 03. je bio onaj dan kad sam nakon nekoliko dužih šetnji prikupio hrabrost i otrčao sa Lolom 6km njenim tempom, svo vreme u paničnom strahu da se ne sapletem i ne padnem, ugrožavajući tek priraslu ključnu kost.
to je bio ponedeljak, dakle prekosutra će biti 8 nedelja.
na prvu trku sam otišao 01.04. i nakon toga smo svakog sledećeg vikenda bili na nekoj trci, nijedan nismo propustili.
u početku nisam ni pomišljao na polumaratone, to mi je bilo i više od Dužine.
rame me je bolelo nakon 20-ak minuta trčanja, pa nakon pola sata, i sada smo stigli negde između sat i po i dva sata.
još ako nešto radim oko kuće, i na sve to se dodatno naoblači i promeni vreme, dva dana jakih bolova mi je zagarantovano.
zato sam na dva planinska trčanja nosio štapove, da mi rame ne "nosi" težinu ruke nego da je oslanjam na zemlju.
ne računajući kraće trke, i one sa brdskim profilima, kao repere imam dva polumaratona.
prvi samo 2 nedelje nakon početka trčkaranja, i drugi nakon 5 nedelja.
treći će biti sutra, nakon 8 nedelja:
jagodina 1h37'
beograd 1h34'
banja luka ????
neke nagoveštaje povratka starim brzinama sam već imao i mnogo im se obradovao.
pod "stare brzine" mislim na one potrebne da pretrčiš polumaraton za 1h30'.
cele prošle godine sam se mučio i prosto mi se tako namestilo da sam na svakom polumaratonu imao neki problem, slabost, premor, brda + tropsku vrućinu, ili već neki šesti usporavajući faktor.
par puta sam utrčao u cilj ispod 90' i to je sve.
iskreno ne verujem da sam se već "vratio" tamo gde sam tavorio celu prošlu godinu, jesam u Požegi trčao 4'10'' prosek ali staza je u blagom padu, jesam u Krašiću između svih onih strmih brda trčao neke ravne kilometre po 4'16'', ali ipak ne mislim da mogu da spojim toliko monotonih ravnih kilometara da bih završio maraton tim brzinom.
opet, nadam se da ću biti bar malo brži nego u Beogradu, ti bi bila lepa motivacija za nastavak godine. bio bih razočaran sa 1h34-1h35, "nit-nit" sa 1h33, spokojan i zadovoljan sa 1h32, i oduševljen sa 1h30-1h31 mada nisam baš sklon verovanju u čuda.
prošle godine sam sve prolećne i letnje polumaratone trčao u asics hyper tri patikama, koje su jako udobne sa svojih samo 190 grama, pa sam kupio još jedan par misleći da ću u njima možda čak i Plitvice trčati. na kraju ipak nisam skupio hrabrosti, i mislim da sam se zeznuo, ali šta je tu je.
u krašiću sam pre 6 dana opet nosio onaj stari par, jer nije da baš od ove poluSezone nešto bogzna očekujem. sve se ovo na papiru zovu Trke ali u stvari su samo tempo treninzi. stoga nisam nešto ni euforičan da bih se opremao kao za trke Formule.
s jedne strane bio bih sebi smešan da uzmem najbolju obuću pa da sutra nešto uprskam, a opet, ako se radi o 5-6 sekundi po kilometru koje me mogu učiniti nezadovoljnim ili presrećnim, zašto ne iskoristiti sve prednosti koje mogu?
sve se svede na to koliko sebe ozbiljno shvatamo, i koliko očekujemo.
šta je bolje, očekivati malo više, ili malo manje?
i kako unapred znati šta je više a šta manje, ako smo u fazi života u kojoj se u nečemu menjamo na svakih 7 dana pa ne možemo tačno da odredimo tu neku srednju tačku?
11 svibnja 2017
treniranje ili ne
24 dana nakon prvih brdskih intervala ove godine, otrčao sam isti trening drugi put
onda je bilo 2 dana nakon treking lige od 14km i ~600m uspona,
a danas je bilo 2 dana nakon trening-trekinga sa ~900 metara uspona.
prosečna brzina se popravila (na 4 deonice od 900-800-900-800m) sa 5'10'' na 5'02''/km
nisam imao vremena za neko duže trčanje
ceo dan sam zajedno sa majstorom nešto radio na garaži, on je samo limar a ja sam završio sve što je sa drvetom trebalo da se uradi
pre mesec dana je neko rekao kako ne treba da idem na trke nego da sistematski treniram i da se na taj način "vraćam" trčanju i formi, ali ako se neko za prethodnih 25 godina sit natrenirao onda sam to ja, i puno mi je zanimljivije ako vikendima idemo na trke
dalje, ako bih "samo" trenirao, toga bi bilo puno više, a sa obimom ne bi došlo ni pola od ovog Kvaliteta koji imam sad
da nije trkâ, nikada mi ne bi palo na pamet da recimo odmorim dva dana zaredom
ovako gotovo redovno u petak odem negde lagano biciklom, u subotu je putovanje, u nedelju trka
ponedeljak kako kad, utorak i četvrtak trčanje, opet kažem uglavnom, sreda bude na bicikli, ili već to ispretumbam kakogod
već je polumaraton težak sâm po sebi, dodaj tu neko bolesno planinsko lomljenje u utorak, dodaj neku žestinu u četvrtak, i šta ćeš više
faktor uzbuđenja kaže da je to višestruko prijatnije od udri udri po kilometrima i tabaj sat ujutru sat uveče i nabijaj neke brojke od kojih je više štete no koristi ako na kraju meseca sabereš sav šampon i prašak za veš koji si potrošio
kad mi se prošle zime trčalo 40-ak kilometara dnevno po snegu i vetru, već sam našao objašnjenje zašto je to dobro, sada sam pak našao razlog za nešto skroz suprotno
PLUS ovog proleća imamo stvarno puno posla, i ne mogu po ceo dan da se kao mrcina prevlačim sa stolice na fotelju i natrag, moram da pogodim takve treninge nakon kojih mogu još satima da čučim i klečim i nešto farbam bušim i testerišem
od trka slede Banja Luka, Jaska, Tuhelj, Plitvice, s tim da mi se možda baš toliko i ne putuje pa bih neki od srednja dva vikenda možda potražio nešto bliže, čisto da se malo odmorimo od tolikih sati u autu
onda je bilo 2 dana nakon treking lige od 14km i ~600m uspona,
a danas je bilo 2 dana nakon trening-trekinga sa ~900 metara uspona.
prosečna brzina se popravila (na 4 deonice od 900-800-900-800m) sa 5'10'' na 5'02''/km
nisam imao vremena za neko duže trčanje
ceo dan sam zajedno sa majstorom nešto radio na garaži, on je samo limar a ja sam završio sve što je sa drvetom trebalo da se uradi
pre mesec dana je neko rekao kako ne treba da idem na trke nego da sistematski treniram i da se na taj način "vraćam" trčanju i formi, ali ako se neko za prethodnih 25 godina sit natrenirao onda sam to ja, i puno mi je zanimljivije ako vikendima idemo na trke
dalje, ako bih "samo" trenirao, toga bi bilo puno više, a sa obimom ne bi došlo ni pola od ovog Kvaliteta koji imam sad
da nije trkâ, nikada mi ne bi palo na pamet da recimo odmorim dva dana zaredom
ovako gotovo redovno u petak odem negde lagano biciklom, u subotu je putovanje, u nedelju trka
ponedeljak kako kad, utorak i četvrtak trčanje, opet kažem uglavnom, sreda bude na bicikli, ili već to ispretumbam kakogod
već je polumaraton težak sâm po sebi, dodaj tu neko bolesno planinsko lomljenje u utorak, dodaj neku žestinu u četvrtak, i šta ćeš više
faktor uzbuđenja kaže da je to višestruko prijatnije od udri udri po kilometrima i tabaj sat ujutru sat uveče i nabijaj neke brojke od kojih je više štete no koristi ako na kraju meseca sabereš sav šampon i prašak za veš koji si potrošio
kad mi se prošle zime trčalo 40-ak kilometara dnevno po snegu i vetru, već sam našao objašnjenje zašto je to dobro, sada sam pak našao razlog za nešto skroz suprotno
PLUS ovog proleća imamo stvarno puno posla, i ne mogu po ceo dan da se kao mrcina prevlačim sa stolice na fotelju i natrag, moram da pogodim takve treninge nakon kojih mogu još satima da čučim i klečim i nešto farbam bušim i testerišem
od trka slede Banja Luka, Jaska, Tuhelj, Plitvice, s tim da mi se možda baš toliko i ne putuje pa bih neki od srednja dva vikenda možda potražio nešto bliže, čisto da se malo odmorimo od tolikih sati u autu
42
Opet taj zlokoban broj, pao mi s neba pa u rebra.
Plan je barem bio jednostavan: kroz 2017 ću proći drukčije, jer mi je isuviše neuobičajeno započela (prelomom).
Taj Plan je bio da na Plitvicama idem 21km, i na Sljemenskom 1 krug (14km), neovisno od toga da li bih našao neku štafetu ili išao solo.
A do jeseni bih video, ako bih na nekom kolu Treking Lige otrčao neku dužu stazu od preko 3h, onda bih razmišljao najesen o maratonima, a ako ne, onda ništa. Nigde ne gori. Neko više voli trčati 42km nego 21km, ja više volim trčati po 4'20'' nego po 4'40''.
I onda mi se pojavila ta kob 42-jke u vidu ponuđenog broja za Plitvice.
Hajde što bi mi bila velika čast da to prihvatim, ali to MNOGO komplikuje par stvari.
1)
Ne bih mogao da trčim ni pomenutih 4'20'' ni 4'40''/km već bih ga u ovoj formi i sa poslednjom Dužinom pre pola godine teško završio i za 3.5 sata. Opet, provod je provod i ako ti se nigde ne žuri možeš i lagano, šta fali. Štaviše brojnije je društvo "tamo pozadi".
2)
Ako bih početkom Juna otrčao dužinu od 42km sa 700-ak metara uspona, šta bi mi onda falilo da mesec dana nakon toga otrčim i Sljemenski? Isto kao i na Plitvicama, ni na Sljemenu ne bih mogao da živim od stare slave niti da završim u prvih 5, ali opet, da nema osmog, jedanaestog, koga bi pobedila prva petorica? Ne moraš uvek biti skakač na šahovskoj tabli, budi ponekad i pijun, čisto da vidiš kako i to izgleda.
1+2=3)
To bi mi skroz-naskroz promenilo Plan.
Plan je imao i jednu "bezobraznu" kvaku.
Obzirom da su zaista preterali sa cenama startnine (44€ još 4 dana pa zatvaranje prijava), i da je na Plitvicama UVEK TOTALNI HAOS sa podizanjem brojeva, a da su ove godine pomerili start sa 10 na 9 ujutru (!!!!!), plan mi je bio da trčim 21km sa starim brojem od prošle godine.
ZAŠTO?
Ne zato što nemam 44€, nego jer me ta satnica prisiljava da dođem(o) dan ranije, a ove godine imamo neki problem kod kuće i pokušavamo da na svaku trku odemo što kasnije i da se vratimo što ranije.
Dan ranije bi otišli do Samobora u našu "bazu", u nedelju ujutru u 6 krenemo na Plitvice, tamo smo do 8, pogledam kao i uvek na 100m dugačak red očajnika koji čekaju da uzmu broj i od kojih polovina to neće ni dočekati (zadnji put je pored mene trčao momak, kaže "nemam broj, nisam stigao da uzmem startni paket"), malo se zagrejem i krenem.
DALJE:
Prednost opcije "bez startnog paketa" ti osim uštede vremena na prijavljivanje i podizanje broja donosi i slobodu pre i nakon trke. Kad već dobiješ bon za pasta party a ti dođi dan ranije, pa iz apartmana idi digni brojeve, pa odatle na večeru, pa opet nazad 15km u apartman, pa sutra posle trke sa bonom za ručak idi 2km nizbrdo da bi opet stajao u redu dva sata jer je dve hiljade rekreativaca sa trke 5km čekalo da se završi MARATON da bi baš tada otišli na ručak, a to što si trčao 3-4-5 sati i što ti se ne stoji u redu, ko te ....
Pa nazad 2km uzbrdo na proglašenje, pa nazad 1.5km nizbrdo do parkinga... aaaaaaaa!!!! Nema Plitvica bez 50km na nogama, minimum. Na tih par sati pešačenja dodaj kišu i blato kao pre par godina i užitak je potpun.
Vredi li toliko zajebancije još jedna medalja u nizu, i još jedna ista majica kakve već imam tri?
Koja je cena slobode da dođeš otrčiš i odeš?
Ionako ćeš na Stravi imati plasman i rezultat, i gledati svoju tačku u Flyby's kako se pomiče među hiljadu ljudi.
Ako ti na 10-om kilometru onaj što stoji pored čip-tepiha vikne
- A broj??, ti mu odvikneš
- Nisam stigao da podignem, tristaosamdes'jedanaes'! Onda on dobaci
- Ali nemaš čip, džabe trčiš!, a ti mu već iz daljine raširenih ruku kažeš
- A jbg!!!!
Dok vi umorni i nadrkani stojite u redu za ručak, ja sam već dočekao prvih 5 maratonki, seo u auto, i hrlim nazad ka laptopu da pišem blog.
Eto to je bio moj "SAVŠRENI PLAN" :-)
A sad izgleda da će propasti?
Plan je barem bio jednostavan: kroz 2017 ću proći drukčije, jer mi je isuviše neuobičajeno započela (prelomom).
Taj Plan je bio da na Plitvicama idem 21km, i na Sljemenskom 1 krug (14km), neovisno od toga da li bih našao neku štafetu ili išao solo.
A do jeseni bih video, ako bih na nekom kolu Treking Lige otrčao neku dužu stazu od preko 3h, onda bih razmišljao najesen o maratonima, a ako ne, onda ništa. Nigde ne gori. Neko više voli trčati 42km nego 21km, ja više volim trčati po 4'20'' nego po 4'40''.
I onda mi se pojavila ta kob 42-jke u vidu ponuđenog broja za Plitvice.
Hajde što bi mi bila velika čast da to prihvatim, ali to MNOGO komplikuje par stvari.
1)
Ne bih mogao da trčim ni pomenutih 4'20'' ni 4'40''/km već bih ga u ovoj formi i sa poslednjom Dužinom pre pola godine teško završio i za 3.5 sata. Opet, provod je provod i ako ti se nigde ne žuri možeš i lagano, šta fali. Štaviše brojnije je društvo "tamo pozadi".
2)
Ako bih početkom Juna otrčao dužinu od 42km sa 700-ak metara uspona, šta bi mi onda falilo da mesec dana nakon toga otrčim i Sljemenski? Isto kao i na Plitvicama, ni na Sljemenu ne bih mogao da živim od stare slave niti da završim u prvih 5, ali opet, da nema osmog, jedanaestog, koga bi pobedila prva petorica? Ne moraš uvek biti skakač na šahovskoj tabli, budi ponekad i pijun, čisto da vidiš kako i to izgleda.
1+2=3)
To bi mi skroz-naskroz promenilo Plan.
Plan je imao i jednu "bezobraznu" kvaku.
Obzirom da su zaista preterali sa cenama startnine (44€ još 4 dana pa zatvaranje prijava), i da je na Plitvicama UVEK TOTALNI HAOS sa podizanjem brojeva, a da su ove godine pomerili start sa 10 na 9 ujutru (!!!!!), plan mi je bio da trčim 21km sa starim brojem od prošle godine.
ZAŠTO?
Ne zato što nemam 44€, nego jer me ta satnica prisiljava da dođem(o) dan ranije, a ove godine imamo neki problem kod kuće i pokušavamo da na svaku trku odemo što kasnije i da se vratimo što ranije.
Dan ranije bi otišli do Samobora u našu "bazu", u nedelju ujutru u 6 krenemo na Plitvice, tamo smo do 8, pogledam kao i uvek na 100m dugačak red očajnika koji čekaju da uzmu broj i od kojih polovina to neće ni dočekati (zadnji put je pored mene trčao momak, kaže "nemam broj, nisam stigao da uzmem startni paket"), malo se zagrejem i krenem.
DALJE:
Prednost opcije "bez startnog paketa" ti osim uštede vremena na prijavljivanje i podizanje broja donosi i slobodu pre i nakon trke. Kad već dobiješ bon za pasta party a ti dođi dan ranije, pa iz apartmana idi digni brojeve, pa odatle na večeru, pa opet nazad 15km u apartman, pa sutra posle trke sa bonom za ručak idi 2km nizbrdo da bi opet stajao u redu dva sata jer je dve hiljade rekreativaca sa trke 5km čekalo da se završi MARATON da bi baš tada otišli na ručak, a to što si trčao 3-4-5 sati i što ti se ne stoji u redu, ko te ....
Pa nazad 2km uzbrdo na proglašenje, pa nazad 1.5km nizbrdo do parkinga... aaaaaaaa!!!! Nema Plitvica bez 50km na nogama, minimum. Na tih par sati pešačenja dodaj kišu i blato kao pre par godina i užitak je potpun.
Vredi li toliko zajebancije još jedna medalja u nizu, i još jedna ista majica kakve već imam tri?
Koja je cena slobode da dođeš otrčiš i odeš?
Ionako ćeš na Stravi imati plasman i rezultat, i gledati svoju tačku u Flyby's kako se pomiče među hiljadu ljudi.
Ako ti na 10-om kilometru onaj što stoji pored čip-tepiha vikne
- A broj??, ti mu odvikneš
- Nisam stigao da podignem, tristaosamdes'jedanaes'! Onda on dobaci
- Ali nemaš čip, džabe trčiš!, a ti mu već iz daljine raširenih ruku kažeš
- A jbg!!!!
Dok vi umorni i nadrkani stojite u redu za ručak, ja sam već dočekao prvih 5 maratonki, seo u auto, i hrlim nazad ka laptopu da pišem blog.
Eto to je bio moj "SAVŠRENI PLAN" :-)
A sad izgleda da će propasti?
09 svibnja 2017
trke
nakon nekoliko trka kojima nisam bio zadovoljan, napokon jedna kojom jesam.
ne radi se ni o rezultatu, ni o plasmanu, ni o prosečnoj brzini, ni o nekom konkretnom konkurentu kojeg sam pobedio ili nisam.
radi se o načinu na koji sam otrčao, i koliko sam zadovoljan Sobom.
nekako sam imao utisak da sam izgubio osećaj za savršen raspored snage.
štaviše, DALEKO od savršenog sam (bio) stigao, i još dalje.
kratka rekapitulacija Trka ove godine, nakon skidanja utega sa ramena/leđa:
novi sad 10.3 km, više manje ok.
bio sam zatečen visokim pulsevima međutim sve je ostalo isto do kraja, ista brzina, isti osećaj, kratak napad panike negde oko 8-9 km oću pući neću pući i srećom stigoh u cilj par sekundi pre nego što sam se raspao.
jagodina 20.7 km, raspao se.
nije mi delovalo teško, noge onako fifti-fifti, nit umorne ni friške ali bože moj, ni ritam nije bio ubitačan. i od pola trke buuummmm ode sve pod zemlju. kilometar za kilometrom sve sporiji i sve teži, ne možeš da odustaneš jer je povratak ionako ka cilju pa bih čak i nakon odustajanja morao da prepešačim isti put. plan je bio da trčimo neku kraću trku dan ranije, to je propalo zbog posla, u jagodini je moglo da se prijavi na dan trke, i jbg...
treking liga u kragujevcu, 14 km
nisam trčao ni 15 dana nakon povrede a već mi se smučilo ravno i tempo i asfalt i drži ovu brzinu drži onu kadencu. mislio sam da godinama neću smeti da se lomatam po kamenju i korenju zbog straha od pada ali eto, loše sam mislio.
ne mogu reći da sam se raspao, ali sam se premorio negde oko 1h u trci od 1h20'. bolne noge, grimasa na licu, nisam tako zamišljao prve trke ove godine, ali šta ćeš, na treking ligi nema ravnog :-)
beogradski polumaraton 21.4 km
(2017. je već uveliko zaslužila naziv Godina Pogrešno Izmerenih Staza)
tu sam uhvatio fini ritam, u par navrata se kolebao "da li je to to" i kad je bilo najpotrebnije na 18-om kilometru shvatio da imam taman toliko snage da malo pojačam u zadnja najteža 3 kilometra.
velika - požega, 15.6 km
prva tačno izmerena trka, ista staza kao prošle godine, opet sam se redovno prijavio, doputovali veče ranije, uzeli brojeve ujutru, opet sam krenuo kao da je trka na 10km i opet se mučio u zadnjih 20-ak minuta. kao i u novom sadu, jeste mi delovalo da malo "izvlačim" iz sebe neki ritam koji je onako "zahtevan" ali ovaj put mi se nije posrećilo da izdržim do kraja na 105% od osećaja "to je to".
tada sam zaključio da se raspadam na trkama koje trčim redovno prijavljen, a da dobro završim samo one trke koje trčim sa brojem od prošle godine :-)
(napomena - NE zato što nemam novca, nego jer zaseru sa zatvaranjem prijava unapred i ne možeš da dođeš na dan trke i uzmeš broj)
šesti uzastopni vikend, dolinom kardinala, 21.7 km
i ovo su najavili kao Polumaraton ali su barem na startu pošteno rekli kako nisu mogli da "uknape" stazu i da je half malo duži, a trka na 11km nešto kraća.
e ovaj put sam krenuo kako treba, i sve je ispalo savršeno. staza je bila brutalna za kriterijum prosečnog asfaltnog polumaratona, i morao si da kreneš sa velikom rezervom, da bi je sačuvao do kraja. već od 4-5-og kilometra sam počeo da polako prolazim ljude i do kraja se pomerio na 9. mesto.
preko +330 -330 metara uspona i spusta sam imao isto vreme u cilju kao u jagodini koja je od planina imala 2 nadvožnjaka preko autoputa, i bila tačno kilometar kraća!
to se zove opipljiv napredak.
ne radi se ni o rezultatu, ni o plasmanu, ni o prosečnoj brzini, ni o nekom konkretnom konkurentu kojeg sam pobedio ili nisam.
radi se o načinu na koji sam otrčao, i koliko sam zadovoljan Sobom.
nekako sam imao utisak da sam izgubio osećaj za savršen raspored snage.
štaviše, DALEKO od savršenog sam (bio) stigao, i još dalje.
kratka rekapitulacija Trka ove godine, nakon skidanja utega sa ramena/leđa:
novi sad 10.3 km, više manje ok.
bio sam zatečen visokim pulsevima međutim sve je ostalo isto do kraja, ista brzina, isti osećaj, kratak napad panike negde oko 8-9 km oću pući neću pući i srećom stigoh u cilj par sekundi pre nego što sam se raspao.
jagodina 20.7 km, raspao se.
nije mi delovalo teško, noge onako fifti-fifti, nit umorne ni friške ali bože moj, ni ritam nije bio ubitačan. i od pola trke buuummmm ode sve pod zemlju. kilometar za kilometrom sve sporiji i sve teži, ne možeš da odustaneš jer je povratak ionako ka cilju pa bih čak i nakon odustajanja morao da prepešačim isti put. plan je bio da trčimo neku kraću trku dan ranije, to je propalo zbog posla, u jagodini je moglo da se prijavi na dan trke, i jbg...
treking liga u kragujevcu, 14 km
nisam trčao ni 15 dana nakon povrede a već mi se smučilo ravno i tempo i asfalt i drži ovu brzinu drži onu kadencu. mislio sam da godinama neću smeti da se lomatam po kamenju i korenju zbog straha od pada ali eto, loše sam mislio.
ne mogu reći da sam se raspao, ali sam se premorio negde oko 1h u trci od 1h20'. bolne noge, grimasa na licu, nisam tako zamišljao prve trke ove godine, ali šta ćeš, na treking ligi nema ravnog :-)
beogradski polumaraton 21.4 km
(2017. je već uveliko zaslužila naziv Godina Pogrešno Izmerenih Staza)
tu sam uhvatio fini ritam, u par navrata se kolebao "da li je to to" i kad je bilo najpotrebnije na 18-om kilometru shvatio da imam taman toliko snage da malo pojačam u zadnja najteža 3 kilometra.
velika - požega, 15.6 km
prva tačno izmerena trka, ista staza kao prošle godine, opet sam se redovno prijavio, doputovali veče ranije, uzeli brojeve ujutru, opet sam krenuo kao da je trka na 10km i opet se mučio u zadnjih 20-ak minuta. kao i u novom sadu, jeste mi delovalo da malo "izvlačim" iz sebe neki ritam koji je onako "zahtevan" ali ovaj put mi se nije posrećilo da izdržim do kraja na 105% od osećaja "to je to".
tada sam zaključio da se raspadam na trkama koje trčim redovno prijavljen, a da dobro završim samo one trke koje trčim sa brojem od prošle godine :-)
(napomena - NE zato što nemam novca, nego jer zaseru sa zatvaranjem prijava unapred i ne možeš da dođeš na dan trke i uzmeš broj)
šesti uzastopni vikend, dolinom kardinala, 21.7 km
i ovo su najavili kao Polumaraton ali su barem na startu pošteno rekli kako nisu mogli da "uknape" stazu i da je half malo duži, a trka na 11km nešto kraća.
e ovaj put sam krenuo kako treba, i sve je ispalo savršeno. staza je bila brutalna za kriterijum prosečnog asfaltnog polumaratona, i morao si da kreneš sa velikom rezervom, da bi je sačuvao do kraja. već od 4-5-og kilometra sam počeo da polako prolazim ljude i do kraja se pomerio na 9. mesto.
preko +330 -330 metara uspona i spusta sam imao isto vreme u cilju kao u jagodini koja je od planina imala 2 nadvožnjaka preko autoputa, i bila tačno kilometar kraća!
to se zove opipljiv napredak.
treninzi
izvinjavam se što se nisam javljao pet dana.
u četvrtak sam obavio poslednji trening, duplo teži od potrebnog.
u petak sam pravio grebalicu za mačke koja je bila zamišljena kao "skucaj pet letvica pa šta god ispadne" a završilo se sa višečasovnim tesanjem šrafljenjem tutkalisanjem i projektovanjem drvene skulpture psa.
taj poduhvat je prekinuo pljusak, a pred sledeći sam odjurio biciklom sat i po na tzv. razvozavanje.
subota putovanje u Krašić, nedelja trka.
ponedeljak putovanje nazad, i kod kuće opet dva sata razvozavanja, ovaj put malo "mekše" nego u petak jer su mi ipak bile mlitave noge od trke i 6 sati vožnje auta (Lola je bila još umornija pa se čak ni na autoputu nije otimala za volan, kao obično).
danas kao i prošle nedelje, utorak nakon trke sam otišao na planinsko trčanje, opet 16km i opet +1000m uspona za dva sata.
od sutra bi trebalo da dođe nekoliko sunčanih dana, taman da "odradim" još par korisnih treninga i da završim tu drvenu skulpturu jer ako trčati i mogu po kiši, za ovo drugo mi je ipak zgodnije da ne radim u vrtu pod suncobranom nego na lepom vremenu.
ne znam ni koliko je prošlo od Đira, nisam ni minut pogledao, a za onu glupost "maraton ispod dva sata" nisam ni pokušavao da pronađem prenos.
u četvrtak sam obavio poslednji trening, duplo teži od potrebnog.
u petak sam pravio grebalicu za mačke koja je bila zamišljena kao "skucaj pet letvica pa šta god ispadne" a završilo se sa višečasovnim tesanjem šrafljenjem tutkalisanjem i projektovanjem drvene skulpture psa.
taj poduhvat je prekinuo pljusak, a pred sledeći sam odjurio biciklom sat i po na tzv. razvozavanje.
subota putovanje u Krašić, nedelja trka.
ponedeljak putovanje nazad, i kod kuće opet dva sata razvozavanja, ovaj put malo "mekše" nego u petak jer su mi ipak bile mlitave noge od trke i 6 sati vožnje auta (Lola je bila još umornija pa se čak ni na autoputu nije otimala za volan, kao obično).
danas kao i prošle nedelje, utorak nakon trke sam otišao na planinsko trčanje, opet 16km i opet +1000m uspona za dva sata.
od sutra bi trebalo da dođe nekoliko sunčanih dana, taman da "odradim" još par korisnih treninga i da završim tu drvenu skulpturu jer ako trčati i mogu po kiši, za ovo drugo mi je ipak zgodnije da ne radim u vrtu pod suncobranom nego na lepom vremenu.
ne znam ni koliko je prošlo od Đira, nisam ni minut pogledao, a za onu glupost "maraton ispod dva sata" nisam ni pokušavao da pronađem prenos.
04 svibnja 2017
brdski maj
Najviše volim Maj, otkako sam pre tuce godina otkrio ove brdsko-asfaltne polumaratone u Hrvatskoj. Dobro Plitvice dođu na početak juna, nije to tako striktno, ali maj je nekako baš najgušći. A od trka, šareniš sveopšti. Krašić je nekada bio 24km valjda, sada će biti 21km kao i sve ostalo. Nekada je Jaska bila 7 dana pred Plitvice a zadnjih godina je Tuhelj. U Tuheljskim toplicama se završava trka koja startuje u selcu Klanjec gde je živeo Antun Mihanović, tvorac prve hrvatske himne. Trka tradicionalno prolazi kroz Kumrovec i po pravilu taj vikend bude najbliži 25-om maju pa zakačiš od svega po malo :-)
Druga trka u Jaski se trči kroz vinograde a bogme i usput znaju ispred svojih kuća ponuditi gemišt za okrepu. Ranijih godina nije bila posvećena nekom posebno a ove godine će biti Memorijal Predrag Bošnjak kao počast velikom maratoncu i organizatoru koji nas je proletos prerano napustio.
Ovaj maj ipak otvara polumaraton u Krašiću, mestu gde je (u okolini) 8. maja 1898. rođen i 1960. (nakon 10 godina kućnog pritvora) umro Alojzije Stepinac. Kardinal i svetac, istovremeno Solunski dobrovoljac i nosilac Kraljevskog Ordena Karađorđeve Zvezde, verovatno jedna od najkontroverznijih ličnosti istorije Balkana. Sport je pak tu da spaja ljude a ne da ih razdvaja, pa sam na toj trci uvek sretao prijatelje koje znam i sa drugih maratona. Dani Krašićkog Kraja tradicionalno ugoste trkače, sama trka je odlično organizovana, startnine su minimalne a sve što se za njih dobije vrlo izdašno. U cilj se ulazi kroz špalir mažoretkinja :-)
PS
Zaboravio sam "veliko otkriće" od prošle godine, tradicionalnu i predivnu prvomajsku trku (18.5km) iz Križevaca do planinarskog doma na Kalniku, isto tako skroz asfaltnu i sa bombona uspončićem na kraju :-)
PS
Zaboravio sam "veliko otkriće" od prošle godine, tradicionalnu i predivnu prvomajsku trku (18.5km) iz Križevaca do planinarskog doma na Kalniku, isto tako skroz asfaltnu i sa bombona uspončićem na kraju :-)
tu negde
tri meseca nakon preloma, i mesec i po nakon povratka trčanju, opet sam lupio 8km promena 100m/100m, da uporedim. trčim na asfaltu, 4km i natrag na blago valovitom putu, prvi deo je uz reku a povratak je nežno nizvodno:
početak februara
16'40 + 16'18 = 32'58
HR 149, 94 steps/min
početak maja
17'09 + 16'42 = 33'51
HR 147, 94 steps/min
možda su mi danas bili niži pulsevi jer sam prekasno primetio koliko sam se u utorak satro na onih 1100m uspona, pa me listovi još uvek bole.
što bi rekao Đoni Š.
"dug je put do vječnosti,
i mi ga prelazimo šutke i u miru"
početak februara
16'40 + 16'18 = 32'58
HR 149, 94 steps/min
početak maja
17'09 + 16'42 = 33'51
HR 147, 94 steps/min
možda su mi danas bili niži pulsevi jer sam prekasno primetio koliko sam se u utorak satro na onih 1100m uspona, pa me listovi još uvek bole.
no sutra bi bilo prekasno za ovakav trening zbog trke u nedelju, pa mi je bilo logičnije da umoran otrčim lakši trening, i budem odmorniji za trku, nego da čekam da se odmorim za trening (koji bi došao prekasno u tjednu i...) na kome bih se opet uništio pa upropastio trku. hmm.
uglavnom, razliku od minut sam i očekivao jer sa ovih 200-ak km u aprilu baš i nisam mogao da se vratim u neku divlju formu, dakle ovo je negde oko 3' razlike na polumaratonu. ako sam početkom februara imao u nogama 1h28-1h29, sada bih trebao da imam 1h32 što i nije neko otkrivanje Amerike obzirom da sam u Beogradu već istrčao 1h34 na malo dužoj stazi.
da li ću stići do 1h30, i kada, ostaće najverovatnije nepoznato jer nakon Krašića odmah sledećeg vikenda dolazi Banja Luka a za samo 10 dana ne verujem da ću dobiti "brzinu više", dok nakon toga ide serija brdovitih polumaratona koji nemaju blage veze sa ovim ravnim računicama i obaranjima Season's Best rezultata. a nije mi ni važno, za sada samo želim da se vratim "tu negde" gde sam bio prošle godine.
što bi rekao Đoni Š.
"dug je put do vječnosti,
i mi ga prelazimo šutke i u miru"
Pretplati se na:
Postovi (Atom)