noga u dupe

tako bi se mogao opisati moj odnos sa 2023.

da li je ona mene šutnula u dupe ili umišljam da sam ja nju, bolje je ne upuštati se u razmišljanje.

jer koliko god mislimo da smo mi njega (život), uvek je ali uvek je on nas.

kao u onim jeftinim serijama kada šef kaže - otpušteni ste, a glavni junak odgovori - ne, nego ja dajem otkaz!

kakav otkaz možeš dati nakon što si otpušten?

haha.

ne znam kako ću se prilagoditi praznom excelu.

kako otvoriti 2024.

kako gledati u sve one nule.

užas.

tradicionalno kao i jutros nakon šetnje sa psima, uslediće i sutrašnja.

dok petarde spavaju.

dok idioti spavaju.

ništa lepše od tog prvog jutra u godini, koje deluje kao iz nekog filma u kojem je cela planeta izumrla i samo naš mali čopor osvaja ulice.

pretposlednje stvari

pretposlednjeg dana godine sam planirao pretposlednje trčanje, a možda i ne bude.

naime prvi logičan plan je bio da ću nešto malo otrčat i u subotu i u nedelju.

pa sam onda skontao da je za nedelju najavljeno baš baš baš lepo vreme, rekoh možda odem i na biciklu.

pa mi u tom slučaju jutrošnje trčanje ispadne poslednje (pu, pu!)

no to ipak ne znači da ne mogu i u nedelju, hm

doduše radije bih danas na biciklu jer šarenkastih +16° ipak zvuči bolje od drečavo sunčanih +13°, no za to neće biti vremena obzirom da radimo do pred mrak.

pa razmišljajući dalje na tu temu, kontam da mogu i popodne posle ovog poslednjeg posla koji je doduše skraćen, da otrčim još jedan mali dodatak.

... jer sam jutros stigao samo 5km, tek koliko da probam novu trenerku i mogu reći da je odlična.

naizgled je tanka kao i neke u kojima mi je bilo prohladno na +9, a nije mi bilo, a nije mi bilo ni pretoplo.

tako sam stigao do 1403km u ovoj 2023., decembar je izleteo na 230 što je više nego jadno za najvoluminozniji mesec u godini, nekada mi je toliko verovatno bilo u najmršavijem kad sam bio povređen.

kao i obično, presudiće last minute inspiracija

mesec godine

kao što imaš đaka generacije i hit nedelje, tako postoji i mesec godine

da se ne lažemo, mesec 2023. je sigurno april jer sam istrčao bgd maraton, no evo jutros mi je decembar izleteo na vrh tabele po kilometraži i pretekao april za 3km

tako da je osim ukupnih km postao i naj-po-danu jer april ima samo 30 dana pa mi samo 1km više ne bi bio dovoljan

tojest ne meni nego decembru

o trčanju nemam šta da pišem osim toga da sam zastao kod neke bare sa tri guske da malo popričamo, pa je jedna izletela na ulicu da bi se sa mnom obračunala te pobegoh glavom bez obzira

zanimljivije od gusaka je da mi je stigao donji deo trenerke za trčanje sa pompeznom etiketom nike track club

naime našao sam po filteru proizvoda tzv donje delove za trčanje, i skontao da postoji nekoliko modela koji su malo kraći od trenerke za slobodno vreme koja je uvek predugačka i ima onaj nabor oko skočnog zgloba

najčudnije je da sam popunio narudžbenicu online juče ujutru i da mi je jutros stigao mejl da je kurir preuzeo pošiljku, i ja sam skontao da se to događa u nekom magacinu ili prodavnici u beogradu, kad posle pola sata meni zvoni telefon, stigao paket (!?)

svaka čast za brzinu isporuke, eto možda pred novu godinu isprobam i to čudo/poklon

da nije nova godina ne bi mi palo na pamet da naručim ni duplo jeftiniju jer bi mi i to bilo preskupo ali rekoh AJD

petica za peticu i šestica za pet šestica

nakon kriptično-mističnog naslova sledi i razmističavanje i raskriptcija

da ne kažem raskripćavanje, mada je u redu što zvuči kao rasparčavanje

1) petica za peticu

to znači da sam otrčao 5km za odličnu ocenu

nisam hteo kroz ubrzavanja nego sam prosto krenuo na nekakav tempo, i dalje sve po uobičajenom početničkom algoritmu

jesam li krenuo brzo, jesam, nisam, jesam, nisam, jesam, JESAM

pa standardno u sredini malo usporavanje i tako

ispalo mi je po garminu 19:58 a po stravi 20:00 što i nije neka razlika

ono što me zbunilo je da sam mislio da je najspoljnija staza negde oko 270m a meni su se nekako brže okretali kilometri tako da nisam 100% siguran da li sam zaista toliko brz ili me je gps nešto malo častio

proveriću na asfaltu tj na pravcu, tu nema greške...

2) pre ove petice sam otrčao kilometar naokolo da se malo zagrejem, kao dizelaš zimi, pa sam sa tih ukupnih 6km napokon stigao do 66666km u excelu, eto doživeh i to

fali mi još samo 13.5 hiljada da kompletiram i drugi krug oko Zemlje što bi za prosečnog rekreativnog maratonca bilo neke 4 godine recimo, a ovim ritmom mi može trebati i 7-8 godina što je već i pitanje hoću li doživeti

bumo vidli

o'čekivanja

da li bih se u irskoj prezivao o'antić ili šta uopšte znači to antić

anti-ć, onaj koji ne voli ć

and-ić sufiks ić, kao mali ant, mali mrav, u nedrima nest'o

an-tić, nekakav 'tić, u smislu ptić

od mrava do ptića, ništa čime bih se ponosio, zavidim onima kojima iz prezimena može da se izvede neki predak nosorog ili krokodil

jutros jedan fini kratki tempić, krenuo sam polulagano pa polako dodavao gas i na kraju se vrteo tu negde oko pet minuta (po km) što mi nekako i ne zvuči loše ovako u trenerkama i po hladnoći

naime popodneva su super ali tada nemam vremena, vidim mnogi ne silaze sa bicikli i baš uživaju dok sam ja ograničen na ranojutarnje mazohizme

stigao sam do 66660km u excelu, dakle sutra moram otrčat 6 i ne smem više jer kako slikati za blog 66667 i time se ponositi, to nijedan ocd ne bi podneo

red-red

ovaj tjedan će biti poprilično kritičan po održavanje aerobnih (ne)mogućnosti jer je jedan od najnakrkanijih na poslu pa samim tim i najizazovniji za suprotstavljanje izazovima

srećom izazovi su mi nikakvi pa i nikakav ja mogu da se uhvatim u koštac s njima

moram guglat šta je to koštac, sad nemam vremena

uglavnom dan odmora je prošao odlično, nisam se ni odmorio ni dodatno umorio, pa će sve zavisiti od kvaliteta spavanja

vazduh je opet zagađen i stalno imam neki alergijski bronhitiščić, pa mi je i vo2max opet spao na 50... 

jer je nakon dana nošenja hr trake odmah skočio na 51 no već koliko juče sam ga skenjao pošto sam trčao bez trake pa mi je sa zgloba stalno očitavao puls 160.

moram neki sledeći dan opet s trakom, ne bih li vratio procenu maratona na negde oko 3h40 jer mi je ovako preko noći opet spala na 3h54

početak i kraj

početak nove nedelje i novih radnih pobeda i zadataka, a kraj jutarnjeg trčanja koje je nakon jučerašnjeg dana odmora ispalo solidno, prema očekivanju

doduše moja očekivanja su uglavnom nerealna pa kad kažem da ih je nešto ispunilo, to znači da je dan bio više nego dobar

dakle dobar dan

s tim da ja ovde pred posao koji počinje u 10 pišem da se dan lepo završio, to tek zvuči poremećano

uglavnom nakon onih 1km trčanja od juče (bežeći od policije) i jutrošnjih 12, stigao sam na samo 13 od brojke 66666 u excelu, i na 19km od potrebne kilometraže da decembar bude topčina mesec za 2023.

za sada to deluje izvodljivo obzirom da imam još 6.5 dana na raspolaganju

naravno da ne verujem da ću danas još trčati, iako je najavljeno tropsko vreme za ovaj deo godine, pa je moguće da me udare neke gljive ludare u guzicu

bumo vidli

na slici ispod se u centru vide silosi čuvene bivše fabrike sokova Srbijanka (tako mi se zove tetka, ona u francuskoj) a desno gradska toplana

uzoran građanin

to je titula koju sam danas zaradio

imao sam jedne planove pa shvatio da sam umoran pa sam od kombinacije hajka i trčanja odabrao samo hajk

kao kad pojedeš samo žumance, tako nekako

i kada sam prolazio ispod pruge čujem neke glasove i vidim da su trojica sumnjivih tipova sišli na prugu i poneli sa sobom u obe ruke po dve flaše piva, a kada sam se popeo dalje iznad njih video sam odozgo kako jedan nešto čeprka po šinama ili čemu već i nešto baca u daljinu ka reci

i ja lepo ni pet ni šest nego pozovem 192

dobar dan dobar dan rekoh ja evo na trčanju (prvo što sam rekao i odmah slagao) dole neki ljudi to i to, šta treba da radim jel da zovem otpravnika vozova ili šefa stanice ili policiju kao što sam već pozvao, kažu do'će patrola

došla patrola dobar dan dobar dan ja im pokažem dole onih trojica sede na šinama tuku pivo kažu policajci hvala možete da nastavite da trčite

taman krenem ja, sad sam morao da trčim iako nisam planirao ali jbg ovakvu publiku nemaš svakog dana, mada nije isključeno da su me ko zna koliko puta već videli u gradu

tek zamakao u krivinu kroz tunelčić zove me neki broj kaže dobar dan saša a odakle su oni sišli na prugu, rekoh tu gde im je auto, odakle ste mene ugledali prvi put, on reče hvala ja reče služim narodu

vi ste uzoran građanin dodade čovek, rekoh hvala a razmišljam veće mu hvala što mi nije pisao 5000 kaznu što ne nosim ličnu kartu no znao sam matični broj napamet pa sam ih zadivio

neke čudne teme

jutros sam stigao da otrčim samo 20-ak minuta što je na kraju izašlo 4km.

stigao do 191km od potrebna 223km za decembar.

stigao do 66640 u excelu, fali mi 26 do 66666km.

to je od 2003. godine kad sam kao počeo "malo više da trčim", nemam ono prethodno.

no i za to malo vremena mi se svašta vrtelo po glavi, uglavnom neke desničarske ideje.

čitam kako su deca polomila štenetu noge, eto da vide da li mogu.

nije im palo na pamet na sebi da probaju.

drugi su psu koji se igrao u školskom dvorištu i bio lokalni ljubimac, stavili petardu u vilicu i gledali kako mu je eksplodirala glava.

kažu da su maloletni i da ne mogu da odgovaraju.

no ono što svi znamo, to je da od takvog deteta teško može postati normalna odrasla osoba.

ne zanima me da li imaš pet ili petnaest godina, ako si bolestan, poremećen.

razne pretnje očigledno ne pomažu, svi misle da im je sve dozvoljeno, i veruju da će se "izvući".

dakle treba naći način da se nikada ne izvuku.

u svaki dokument koji dobiju, mali crni kvadratić u gornjem levom uglu.

sivi kvadratić ako si sakriven u žbunu iz vazdušne puške gađao pse mačke i drugu decu, crni kvadratić ako si bilo koga ili šta ubio.

kad porasteš, crni kvadratić u ličnu, vozačku, pasoš, doživotno.

nema ono nakon deset godina ti se briše da si bio osuđivan, NEMA.

pa kada ti to još u vrtiću nagoveste i u predškolskom i osnovnoj pokažu na času, eto rešenja za tog boga koji odozgo sve vidi.

kao što su nekad lopovima sekli po prst, čim ga vidiš opa evo ga lopov.

na društvenim mrežama takođe crni kvadratić, umesto značke "najveći obožavatelj".

u zdravstvenoj knjižici takođe, ako se prevrne autobus da tebe zadnjeg prime u hitnu.

na društvenim mrežama takođe.

žuti kvadratić za one što dele dečiju pornografiju, narandžasti za lakše delikte a crveni za silovanja i slično.

do ži vot no.

i da mora svaki nalog na svakoj mreži da se verifikuje preko matičnog broja, da nema lažnih profila.

i do vi đe nja.

tražio bi devojku preko interneta?

pa te ona pita gde ti je fejs, a ti kao ono, pa nemam.

instagram tviter strava? 

pa nemam ni to.

a-ha, zanimljivo.

pa izvoli sa deset godina stavljaj petardu psu u usta.

roditeljima na ponos, da do kraja života gledaju u taj crni kvadratić koji su rodili.

bio je mlad, pogrešio je.

pa dobro, sada je stariji i žigosan, jer zašto ja ne bih znao da prekoputa mene stoji psihopata?

to treba lečiti, a ne doživotno skrivati.

pazi sad ovu statistiku

dakle ovako, imam i yr-no a imam i garmina pa gledam odakle mi je lakše da prekopiram vreme izlaska i zalaska sunca.

pre 30 dana 06:43 - 16:09

pre 20 dana 06:55 - 16:03

pre 10 dana 07:05 - 16:01

danas          07:12 - 16:03

za 10 dana   07:15 - 16:10

za 20 dana   07:15 - 16:19

za 30 dana   07:10 - 16:32

kao što se vidi, najraniji mrak je bio desetak dana PRE ravnodnevice, a najkasnije jutro će biti 10-20 dana POSLE.

no kombinovana tj zbirna dinamika tog skraćivanja i produžavanja spreda i straga dovede do toga da je najkraći dan između te dve razmaknute tačke, jer se dan ne skraćuje tj produžuje simetrično ujutru i uveče.

tako da, za nas jutarnje ptice, nema nade da će biti bolje narednih mesec dana jer će ovaj jutarnji mrak ostati čvrsto prikucan tu gde jeste i držaće se poprilično grčevito, dok će popodnevna svetlost da se u narednih mesec dana produži za oko pola sata.

zanimljiv je i ovaj podatak za dva krajnja merenja, 30 dana pre solsticija i 30 dana posle bi dan trebao slično da traje, ali je pre mesec dana sunce izlazilo u 6:43 a za mesec dana će u 07:10, dok je pak pre mesec dana zalazilo u 16:09 a za mesec dana će u 16:32.

zbog tog pomeranja će astronomsko podne da se sa 11h26 pomeri na 11h51, dakle prema onih zvaničnih 12h00.

takođe je poluzanimljivo i da će dan 30 dana nakon solsticija biti 4 minuta kraći nego 30 dana pre no to je već premalo odstupanje koje sigurno nećemo primetiti.

zadnji zimski...

jedan baš onako lep trening za poslednji dan Jeseni
onaj lapsus u naslovu neću menjati haha
dakle zadnji jesenji

već me hvata muka muka mukica od tog najkraćeg dana no eto, neka prođe i taj smrad pa će život početi da se vraća ka svojoj lepšoj polovini.
jer kaže ovako:

"Na severnoj hemisferi zima će zvanično 

početi 22. decembra u 4:27 časova. 

Ovaj dan je poznat i kao zimski solsticij, 

odnosno zimska kratkodnevnica 

i biće najkraći u ovoj godini."

obzirom da je došlo do promene klime, jutros nije bilo naročito smoga pa nisam morao da bežim ko zna gde, nego sam se zadržao tu u jednom uzvišenom predgrađu i prisećao se lavirinta uličica koje sve manje više dođu na isto mesto, pa sam trčeći tamo-vamo nacrtao svojevrsnu rešetku.

taraba ili ljestve jelte.

ispao mi je nešto brži prosek od proseka (?) negde oko pet i frtalj po kilometru, na kraju sam ipak bio zapanjen da sam proletos otrčao ceo maraton brže od toga.

no eto, lepih deset kilometara u lepom raspoloženju.

juče devet danas šest, čvrsto mi stiskamo pest

 to je iz neke himne valjda.

eto prebacio sam 165 i stigao na 169, nije mi se uopšte trčalo ali eto, rekoh sad il nikad, idemo do srebra.

fali mi do 222 još koliko, još 31+22=53, ustvari fali mi još jedan više ako bih da prebacim tih 222.

trt.

ima još 11 dana, sada sam već više nego optimističan.

jesam fantazirao da u decembru premašim i 310 što bi bilo 10 dnevno ali niti trčim 10 dnevno niti trčim svakog dana tako da je ta fantazija prhnula.

i otprhnula.

nevermind, reče nirvana, što se uklapa jer je fora nirvane da ti je sve ravno do tinjana.

sent niklaus

ko zna kada je bio sveti nikola u italiji i nemačkoj ali evo danas je stigao i do nas. tradicionalno nakon 13 dana.

nije čudo što nemamo sreće kao narod, sve nam kasni tih 13 dana, čak i nova godina.

tapkamo za svetom.

da je sreće da sam lud kao nekad, danas bih otrčao 19 kilometara pre nego se najedem pečenog šarana, no ja sam pretrčao samo 9km i najeo se skobalja sa drine.

iz drine.

drinski skobalj, kaže cura jao to je specijalitet kad moja mama napravi, moram vam doneti da probate, rekoh ajd kad već moraš, žrtvovaćemo se.

da pojedemo.

lep skobalj, lep rikaveri.

i pivo.

italijani bi belo vino uz ribu ali mi prostaci, nama je svejedno da li jedeš ekskluzivnu ribu iz drine ili lepinju sa salamom, nama je pivo druga voda.

idu kilometri, ako preživim i sutrašnji dan trebao bi da prebacim decembar na drugo mesto.

živi bili pa videli, mada bi trebalo da se kaže živi bićemo i videćemo.

prebrojavanje glasova nakon izbora

decembar mi je već izbio na treće mesto po kilometraži, što i nije teško jer će na četvrtom mestu do kraja godine ostati januar sa mršavih 151km.
ispred su još februar sa 165, i april sa 222km.
obzirom da ima još dva dana do 2/3 meseca, deluje da je titula dostižna nakon ovih 154 u osamnaest dana.
bumo vidli.
jutros samo 8km, tu po kraju.
tražio opet neku mačkicu pa sreo 20 drugih mačaka samo nju nisam.
nema veze, pojaviće se popodne valjda.
videću kad krenem u lidl.
opet sam nosio onu svetlo/tamnoplavu trenerku gore pa sam se vratio na saucony patike, one svetla leva tamna desna.
stigle su i one do 112km, nasuprot drugom paru koji je ostao na 64 i čeka proleće.

biće danas lep i sunčan dan

vest je vest pa makar i ovakva.

popio sam samo redovnu dozu kafe ali na jedno dobro slovo udarim pet pogrešnih pa će mi se izlizati ovo desno dugme backspace jer više brišem nego što pišem, dobro je da sam i dovde stigao.

u najavi je nekoliko vedrih dana pa eto još jedne lepe vesti.

dovoljno je da mi ne trebaju rukavice odnosno trenerka sa predugačkim rukavima koje navučem na šake dok trčim ka vetru.

danas nam dolaze gosti što znači da sam onim čudom protiv kamenca očistio sve česme u kući, a bogme je radio i usisivač.

a i ja sa njim.

tajming je neloš jer će nakon kafe (opet kafa?!) i kolača (otkad nisam jeo kolače...) moći sasvim lepo da se otrči, užina pada u najlepšem trenutku.

obzirom da je nedelja i rano popodne, mogao bih napokon da otrčim i nešto malo duže od onih uobičajenih 9km koliko sam uspevao da pretruptam zadnjih dana.

nikakvu trku ne vidim u planu još skoro mesec dana tako da je situacija trenutno više nego opuštena.

neko bi rekao sad se pravi zimska baza, neko bi rekao sad se odmara, a ja sam spojio dva u jedan, niti pravim zimsku bazu niti se odmaram.

eto, ništa.

sedim i čekam goste.

i gledam u kolače.

opet sam trčao

da čovek ne poveruje.

već sam mislio da neću stići i skontam da nema još 9 a da posla nema pre 10, i rekoh odoh ja na jurišić.

to je mali juriš, dakle = jurišić, nisam išao na veroniku bože oprosti.

krenem na jedan kružić pa se predomislim i rekoh dosta mi je dva km zagrevanja pa ću na pomoćni stadion da opičim nešto dijagonala, pa koliko stignem.

upravo bih da skrenem oko glavnog stadiona kad skontam da je neki čovek ostavio parkiran auto i iz njega izveo tri nekakve pudlice i vodi ih na pomoćni travnjak.

nekako sam bez razmišljanja produžio dalje iako možda nisam trebao.

stadion je za treniranje, ne za šetnju pasa i đubrenje usput, tako da ako bi mi nešto i rekao, imao bih bolji argument na temu kome je tu mesto a ko smeta.

no već sam otišao dalje i nije mi se vraćalo.

odoh na jedan DRUGI krug od planiranog.

malo uz reku pa uzbrdo polukružno po zemlji do brda iznad grada, minimalno Obilaznicom jer postoji paralelni sokak, i dalje spust pored groblja.

valjevska obilaznica je kao i pazinska, uzbrdo, za razliku od ostalih da kažem normalnih obilaznica koje samo naprave krug oko ravnog grada.

mogao bih i sutra da odem tim putem jer jedino nedeljom nije gužva kamiona.

sveukupno 9km i osećaj zadovoljstva, popodne imam jedva pola sata pauzu pa moram oped do lidla.

naime imam u tri telefona tri različita profila i na svakom imam kupon za 6 piva pa sam 12 već doterao kući a popodne ću sledeću turu.

u nedelju bi mogla i lola da skokne da zaokružimo na 24, biće ohoho do božića.

trčao sam

trčao sam od nas, od ovog grada, 

bilo je ljetno vječe, 

posljednjim dahom trčao sam, 

jer nisam imao srećeeeeeeee

to je bila nezgrapna improvizzzz

pokušaj prop'o

jer Opću Opasnost ne vole ni naši ni vaši :-) 

glavno je da moram pamtit patike

što bi rekli purgeri šuze

danas sam u onim bruks broj većim

a par predzadnjih dana sam u onim NB

što nisu ni za trčanje

mislim tako se prodaju

kao kad napišeš devojka za udaju

a njena ljubavna istorija već za penziju

eto

odro bijo jao

trebalo je da piše ODROBIJAO

i onda se tu umješa neki typo i sve postane ringišpil

pa sam naknadno udario razmake, 

da bu naslov imal ikakav smisel jelte

nejde mi ćakovećki kolkogod pokušavel

elem imao sam mali zadatković

a to je da skoknem do jednog mesta na groblju

šta ostaviti čoveku koji je prerano utekao?

sveće, pun mu je kufer sveća.

cveće, pun mu je kufer i cveća.

i setim se.

otišo je čovek, pre nego što se otvorio lidl.

i otrčim neki kao polu trening

preko brdašceta, odmah tu nad gradom

i spustim se na groblje

i na onaj krst, drveni, spustim mu tu poruku

da bi on bio lud za Lidlom

da bi svakog dana donosio tonu alatića i šrafića

a donosio bih i ja, pa bi sve imali duplo :-D

uglavnom, namakoh dvocifreno (jedva!) kilometara

lidl mi je druga kuća

e, pa bila neka akcija

grebalica

i rekoh, što bih ja dangubio usred dana?

idem bajčikletom do lidla

i tamo vežem bajčikletu jelte

i odem kao na neko kao mini kao trčanje

i tako je i bilo

reče saša neka bu trč i bi trč

više trčk

to je ono što je tek trč, jedva

nisam se pretrgao, ali nisam se ni obrukao

do gore pa do dole

jelte

i posle toga uzeo neko pivo

piše uz kupon max 6 komada

pa gde će vam duša konglomeracijo???

zadovoljština Tom Treći

kako sam se nadao dobro sam se proveo

nije mi se trčalo i setim se onih motivacionih da ćeš na kraju biti zadovoljan i da treba gledati u tom pravcu i da ideš u tom pravcu i korak po korak pa ćeš biti ponosan na sebe a dobićeš i koji lajk i tako korak po korak kilometar po kilometar uspeh da ne okrenem polukružno ni posle dva ni posle tri nego sam napravio krug po perivoju od dobrih desetak kilometara koji inače u najkraćoj verziji ispadne nekih sedam ali sam malo dodao par uličica ispred malo iza a malo da izvinete i u sredini i eto

čista desetka

jutro pak u onim čudnim bruks kiperijon nešto kako već

nezadpvpčljština

to sam pokušao da napišem nezadovoljština pa sam pomerio šaku za ceo red u stranu i eto nevolje

tehnika masnih prstiju što bi rekli ameri u bukvalnom prevodu a kod nas se kaže prsti ko sarmice, za te sa takvim prstima

a ja imam lepe klavijaturistične prste no šta mi vredi kada ih povremeno napusti anđeo čuvar sinhronizacije

danas pak mršavo 

ništa trčanja, biciklom sim-tam da se popnem izvan smoga, i kada sam već bio rešen da se vratim kući pošalje mi lola poruku da prođem negde po brdu gde smo često viđali jednu mačkicu pa da proverim da li je tamo, i tako ni kriv ni dužan opet na brdo pa opet s brda, da te bog sačuva

da ne bude da sam džabe išao, da napomenem da mi se učinilo da se maca malo popravila, neko je dobro hrani tako da mi ne moramo više da brinemo <3

sutra jopet na trčanje, kažu lep i sunčan dan, pravi decembarski

proleće nije sačekalo do trinaestog

vlažna desetka, gnjecava desetka, gnjila desetka

нисам имао

ups, pardon

ostavljao sam komentar nekim ćiriličarima pa promenih da me ne provale da sam strani plaćenik

elem

naizgled nisam imao nijedno opravdanje da jutrošnji trening(ić) ne završim zadovoljan

imao sam u vidu neki krug

i onda sam pogledao vetar i shvatio da duva tako da bi mi uzbrdo bio u leđa (dakle pretoplo kako god se obučem na +1) a u povratku pohladno (jer je u najavi bila kiša, koja je ako je verovati redu vožnje trebala da krene svakog trenutka)

onda sam krenuo na drugu stranu pa me opet pokupio vetar pa mi je bilo malo toplo pa sam okrenuo onako u obliku desne udice i tu je bilo oke no kišica je već počela a noge su mi od početka bile nekako kljok

i tu sam već iz prevelikih i ambicioznih očekivanja smanjio plan na "bilo koliko samo da mi se ne smuči" a to je uglavnom negde oko desetak kilometara

onaj dan sam otrčao samo tri (i slovima tri) no bio sam zadovoljan jer su bila lepa ubrzanja

sada mi pak treba desetak

ajd tamo pa onamo

već imam 4.5 pa da vidim gde vodi nova ulica, dok se vratim biće oko 6 valjda

pa jednom obalom uz pa drugom obalom niz i tu sam već blizu osam, do kuće imam još dva a ono "blizu" ću da popunim nekom zvrčkom pred kraj

zaobiđem oko dve zgrade da vidim šta rade lokalne mačke, pa neću kući sa ove nego sa one strane gde mi je pola ulice duže, i eto ti ga 10.1 uraaaaa

zbog jučerašnje pauze sam spao na 98km za deset dana pa mi je tako spao prosek ispod 10, no bitno mi je da decembar bude naj u godini, a to naizgled nije problem jer mi nije potrebno 310 nego za četvrtinu manje

e sad, od viška glava neće boleti, a nadam se da sam se malo i odmorio

izvini Gugle

prešao sam s konja na lipicanera
ChatGPT: 

Here is the translation of the provided text into Croatian
NASLOV

"Prekomjerno gledanje televizije povezano je s povećanim rizikom od demencije, Parkinsonove bolesti (PD) i depresije, dok je ograničena svakodnevna uporaba računala koja nije povezana s poslom povezana s manjim rizikom od demencije."

za sada deluje obećavajuće, TV jedva da gledam a ovo malo što sam na kompjuteru mi nije povezano s poslom.

trenutno sam u trilemi da li da 1) pokušam da osvežim ovaj kompjuter koji se usporio do tačke puštanja korenja po stolu i podu, ili 2) pogledam ponudu kompjutera, ili 3) pogledam ponudu laptopova s Windowsima.

1) je najjeftinije ali najkomplikovanije, nakon par dana muke možda opet ispadne nemoguće 2) je najlogičnije i najbrže, a 3) je najisplativije na dugi rok jer u laptopu dobiješ i napajanje i ekran (nov) i mobilnost i puno manju potrošnju struje za razliku od stonog računala koje guta 500W na sat.

mada kao što rekoh, ne koristim ga po pola dana.

doduše ako bih imao manji laptop onda bih njega odneo na posao zbog muzike umesto onog tablet-a koji mi je upropastio pola sd kartica koje sam u njega ikada ubacio.

imam i stari laptop koji "secka" jer nema dovoljno memorije za grafiku, ovi moderni klinci bi za njega rekli "digitron" ali za neke stvari može da posluži iako je bespotrebno veliki i nezgrapan.

a ne treba mi ni prepuna kuća koja bi ličila na salon tehnike ili radije na stovarište poluupotrebljivih aparata.

sve ovo razmišljam jer nisam trčao nego samo malo odmorio mozak na bicikli i vratio se kući da čistim lišće, još par puta da spadne i to je to za ovu jesen.

nervoza

neko reče da je nerviranje = manjak samokontrole

evo ja pokušavam ali mi slabo ide

navodno je jutros trebao da mi krene brzi internet a ja sedim i gledam u par praznih stranica kojima treba godinu dana da se učitaju

nije to nervoza što nije sve po mom, nije razmaženost

nego je neko nezadovoljstvo što mi prolaze minuti ni u šta, iliti ni u čemu, iliti uzalud

ako nešto treba da se dogodi za minut, zašto bih čekao deset minuta

pride sam popio dve kafe i sad više vremena potrošim ispravljajući tipfelere nego na ostatak ispravnih reči

ukratko jutros nisam imao volje pa sam je našao na silu, iščeprkao

pa pretrčao samo ulicu tu do škole pa u dvorištu malo zagrevanje malo ubrzanjca

srednji kilometar mi je ispao 3'26'', da ne poveruješ

tako sam nekada trčao trke od 7km, a sada mi je to brzina ubrzanja

nije baš sprint ali blizu, heh

kad kažem srednji kilometar, mislim srednji od tri

a ne kao na ruci, srednji od pet

vidiš ti to

dakle treba trčat 5km a ne 3km

i onda srednji bude najbrži

možda popodne udarim neku nadoknadu, mada ni za to nema neke potrebe

neloš dan

pola dana mi prođe u lidlu :-) 

ujutru na dva kotača do lidla pa ostavio biciklu, pa otišao na trčanje

pa posle trčanja ušao u lidl i kupio par sitnica, pa biciklom nazad kući

pa mi stiglo nešto da podignem u pošti

otišla Lola sa mojom osobnom, kažu moram ja lično

odem malo kasnije, na šalteru piše pauza

odem do Lidla, aktiviram kupon za 6 limenki piva

donesem kući, uzmem drugi telefon

odem opet u poštu, podignem pismo

kad ono isto što mi je već stiglo SMS-om, samo na papiru

eto zato sam morao lično :-)

onda sa drugim telefonom u Lidl, po još 6 limenki

biće do nove godine

nego trčanje, pusti pivo

ispalo mi je 14km, opet sa rancem na leđima

skoro praznim

nisam naviknut

neki stalno trče s rancem

ja bih trebao mesec dana sa praznim, 

pa mesec dana sa bočicom vode, pa mesec dana...

dok ne stignem do punog ranca

baš mi nejde to nekako

to trčanje s rancem

čak ni sa praznim

smeta brate

malo futing, ovo, ono...

došao dan da i ja treniram kao rvacka ultrašica

uranio ranom zorom

natuko gaće podgaće i nadgaće

pa u krug

najdalje od centra

pa polukružno nazad u predgrađe

tamo radnja 

bosch historical

uzeo dve brusne ploče za metal 150mm

znam, nikad niste čuli za 150mm...

znate za 125 i za 230 i ništa treće 

a ima ihaaaajjj puno toga izmeđunožnog

i onda još polukružnije

pa kroz graCki park jedan pa drugi

pa se dokopao Lidla

ranac kačket znoj korpa novčanik naočari

ko će to sve uskladiti

ugl

još 10km na kamari decembarskoj

šta reći, koju poruku poslati

zadovoljština

poslednji dan sporog ritma

ajme ko izmisli ručnu kočnicu i parking, sačuvaj bože

dakle pre desetak dana mi je istekao ugovor za neki "mobilni net" koji smo koristili u kući, a onaj mali mifi ruter ako smo dvaput negde poneli ili premestili, uvr glave

i ja prebacim na "kućni net" i oni mi UČINE USLUGU i kažu pustiće ga odmah u akciju ali ću plaćati od 06.12. jer mi svakog meseca na mobilne brojeve ide presek u ponoć 05/06 svakog meseca

ALI ALI ALI ALI (MOHAMMAD)

tu piše da nakon bogtepita koliko GB ako ih uopšte ikada potrošiš, dalje ti do kraja obračunskog perioda ide net po smanjenoj brzini

i naravno oni su mene "častili" taj neki puževski net ovih desetak dana dok ne krene zvanični ugovor, a ovo je u rangu dial-upa ako i toliko

s tim da u vreme dial-upa nije bilo ovoliko protoka, učita ti se svaka stranica relativno oke brzo, a sada dok ti se učitaju svi đavoli potrebni da se okite sve turbo džambo reklame levo i desno, PRE NEGO što ti se usred strane učita onih par kb teksta, e to traje minutima

tako da sam par dana bio "na aparatima" dok nisam skužio o čemu se radi, pa sada pustim sa mobitela hotspot i tu hvatam net, dok ne proradi ovaj veliki ruter

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

uglavnom u svakom zlu ima i nešto dobro, a to je da sam danas TRČAO BRŽE OD INTERNETA

vidiš ti to, bogati, što bi broz rekao

kao krenuo kilavo, pa postalo vruće jer sam na +6 obukao isto što i na +2, ali je udarilo sunce, pa na brdu nije bilo smoga, pa je bilo verovatno oko +10, i tek kad sam se spustio uz potočić i okrenuo nazad malo me je ohladio vetar pa sam puno živahnije dotrčao nazad kući

čak sam sa nekih jedva ispod šestice naterao prosek na 5'26'', sunceti to je brže od 4h maratona

total 10km i iz nekog razloga mislim da sam se u ova zadnja dva dana malo odmorio i da bih sutra mogao malo življe da kaskam

u lidlu je super sreda pa moram otići dvaput, a najavljeno je opet tmurnih +1, tako da nemam pojma kako se to uklapa u trčanje :-/ 

da li je išta u životu zaista bespotrebno?

da i ne

ne - u smislu da sve bespotrebno može nečemu da nas nauči, pa ako ništa drugo onda barem tome da je bilo bespotrebno.

da - u smislu da smo nekada shvatili da je nešto bespotrebno i sada opet nešto pokušavamo iako znamo da je uzalud, ili ponavljamo nešto za šta znamo da je glupost, e onda je ZAISTA bespotrebno.

e sad...

(češka se po glavi)

postoji i druga strana, ona u kojoj Zemlja nije ravna pa se okreće i sve je savršeno logično, nego ona tamna strana jelte.

jer ako Mesec ima tamnu stranu to znači da je on ravna ploča pa zašto i Zemlja ne bi bila?

samo što se ne vidi, logično, kao što se ne vidi ni tamna strana Meseca.

s tim da (ima amandman) Mesečeva tamna strana stoji iznad njega jer je on uvek GORE, a kako mi stojimo na nogama to znači da je tamna strana Zemlje ODOZDO.

dovde sam valjda izneo sve ravnozemljaške aksiome (aksioma se ne dokazuje, pametnom dovoljno)

sad sam zaglibio i ne znam da li je moja tamna strana gore ili dole, ali trebala bi da bude dole, jer to je (eureka!) SENKA!!!

elem čemu ovoliki uvod?

zato što nije uvod.

to je bila ekspertiza (ono što pišu Eksperti jelte), a ono što zovemo uvod je samo povod.

naime juče sam uspeo da otrčim dugo sanjanih 16km i da doteram patike na 64:64km

pa sam jutros uzeo da ih ras/uparujem i tokom detaljnog merenja zaključio da su ulošci u paru iz indonezije (tamno plave) po 5-6 grama teži od onih u prvom paru iz vijetnama! (svetlo plave)
i kada sam sve ispretumbao dobio sam 4 patike maltene identične težine, bukvalno u par grama gore-dole

tako sam jutros sav oduševljen kao malo dete posmatrao svetlo/tamni par sa tamnim pertlama i nazvao ga zimski jer te boje sleva na desno simbolizuju prelazak iz jeseni u zimu.

drugi par u obrnutim bojama sa šarenim pertlama sam nazvao prolećni i on je do daljeg na stendbaju.

dok sam sve to završio skontao sam da još malo moram na posao i da nemam vremena za trčanje što je ispalo još i bolje jer je još uvek bilo u minusu pa sam spokojno dočekao podne i otrčkarao u brdo na zadovoljavajućih sunčanih plus 4

da završim osvrtom na naslov, nakon uzastopnih trčanja na koja nisam navikao, poprilično sam se umorio u u povratku namerno odabrao prečicu koja zahteva da prehodam par stotina metara, ne bi li se noge malo odmorile.

pitao sam se da li mi je trebalo to trčanje ali gle, moraš se ponekad i umoriti.

nije život med i mleko.

šteta.

a nije ni ćevapi i pivo i pomfrit.

još veća šteta.

četvrti - trećeg

četvrti je stupanj celzijusa na termometru, trećeg u decembru.

evo termometar kaže napolju 4.2 a u kući 24.2, dakle 20 razlike.

a juče je bilo 24 napolju!

doduše u kući samo 22 jer je toplana naravno ugasila grejanje, kome je u kući bilo hladno mogao je da izađe napolje :-)

nakon jutarnje šetnje s psima i užine, skupljam tj namotavam volju kao vunicu na klupko i spremam se da se otisnem u ledeni vetar.

biram odakle duva, pa ću na tu stranu uzbrdo da mi tada bude najtoplije, a strčaću nizbrdo sa vetrom u leđa pa će me najmanje hladiti kada mi napor bude najniži.

vidim da je ultra frend vodio dva pulena na trčanje/pešačenje od 80km, od nekih 11 sati.

prvo pomislim, šteta što sada nisam onaj Ja od pre desetak godina kada sam trčao po 60km ali za 5.5 sati, i puno puta planinskih 53-56km za pet sati.

a onda opet, predomislim se.

jer ovim lajkačima danas, to je sve jedno isto.

rekli bi haha sale išao 55 a ovi išli ČITAVIH 80.

to što sam ja išao bez stajanja, okrepe, duplo brže, takođe se slabo računa u ovo novo vreme smanjene uračunljivosti.

na istu temu, pratio sam delimično ovo Svetsko u taji pejiju.

meni je to da prostite, pomalo perverzno.

doslovno preko granice da bih ga nazvao sport.

kažu ušli smo u zadnju četvrtinu (mučenja od 24h) i svi su po šatorima, rigaju ili spavaju.

TO SPORT?

bliže je slap fightu, samo što je ovde čovek spram asfalta, pa ko koga jače klepi i ko duže izdrži.

bukvalno kao u brzom hodanju, čim ti obe noge nisu istovremeno na zemlji, prvo ide žuti pa crveni karton, mnogo trčiš brate, ajd kući.

isto tako bih disciplinu na 24h trčanja (kontam da 12h mogu mnogi da izguraju, mada je i to "mnogi" još uvek jednocifreno % od onih na startu) sveo na TRČANJE.

prohodaš, žuti karton, prohodaš drugi put ćao.

svodi se na isto, ko dođe do 300 pobedio je, onaj sa 190 bi bio drugi, a svi ovi što su rigali, ne bi ni rigali, dakle zaštitiš im i stomačno zdravlje i bolesnu glavu.

može svakom pauza od minut po satu, NAKON prvih 12h, eto da ne budemo baš fašisti, pa što si se izrigao to ti je, ostalo probaj u trku.

jel si prohodao nakon 70km, jesi, pa dobro, vežbaj, i više sreće u sledećem izvlačenju.

umesto u sledećem riganju.

odjava.

kilometrići

čim sam juče primetio da su mi nove patike stigle do 42km (opa, maratonče) odmah sam skontao da će mi sledeća dva trčanja neminovno izaći na 22km, jer mi treba onih 64km od prvog svetlo-plavog para, očajnički i dešperativno.

e sad, kako ću to izvesti, evo ide praćenje uživo.

naravno da nakon onog brdskog juriša nisam očekivao čuda u "danu posle", no za vikend je najavljena topla subota ista kao i petak, a bila je i toplija, +24!

pa rekoh, idem malo na biciklu.

jutros pak nisam ni hteo da trčim, rekoh ostaviću to za kasnije.

no na bicikli su mi bile friške noge, i rekoh daj da vidim da li je iluzija?

ubacim mtb (onaj najgori od dva dinara) u žbunje, i otrčim uz livade jako strmom prečicom do "gornjeg puta".

vau, pa ja ovo mogu!?

povratak je bio boza, a sveukupno naučnofantastični prosek ispod 6' za lomatanje u najstarijim patikama koje više i ne računam da su "za trčanje".

posle posla još 6km do groblja i nazad, tek da dodam još malo na one nove saucony, i sada im fali samo 16km do izjednačenja.

samo?

hmm.

eto izazova za sutra, koji krug ima 16km???

nego, evo kako stoji rang lista do sada,

razdvojiću je po grupama:

222 - april 

mesec maratona, logično najviše kilometara

165 - februar

151 - januar

149 - mart

nije baš po redosledu kalendara ali to su tri meseca PRE maratona

145 - septembar

109 - novembar

104 - oktobar

ni ova tri ne idu baš po redu ali eto, to su za sada poslednja tri meseca

074 - maj

047 - jun

004 - jul

003 - avgust

ova 4 idu bukvalno jedan za drugim i predstavljaju najmršaviji deo godine, doduše vozio sam biciklu kad god sam mogao

???? - decembar

što se ovog trenutnog tiče, nekako imam osećaj da će mi on biti top-2023 jer ne vidim šta bih drugo radio osim trčao.

forme su mi u minusu, kilaža u plusu već nekoliko godina, i eto.

odmor se isplatio (vidi vraga!)

juče sam išao tik ispod 6 minuta (ono "po kilometru" sam počeo da izostavljam, kao podrazumevajuće) a danas tik preko 5 minuta (5'08''), viđu vraga!

to što sam pre deset godina trčao minut po km brže, nećemo ni pominjati

(...)

od početka pisanja dnevnog izveštaja, da ne kažem raporta, prošlo je skoro pola sata jer sam gledao rezultate sa svetskog na 24h koje se održava u Taji Pejiju, vidim trenutno dve hrvatice 19. i 20. u generalnom s tim da nema ovih meni poznatih, za jednu sam čuo par puta a za drugu nikad...

elem ujutru nisam mnogo stigao, tojest mogao bih jutro da pretočim u anegdotu:

- gle draga, kakav divan dan za trčanje, nema smoga, pirka jugo, miris proleća u zraku

- kakvo te trčanje snašlo, idi skupljaj lišće

pa nakon sat i po na posao

no možda je to i dobro

bile su mi noge još uvek onako pola-fifti-pola-fifti tojest sve samo ne pola redklif, i rekoh nema veze, na poslu ću ionako odmoriti noge još 3-4 sata pa užinica pa kafica i biće to JOŠ lepši dan za trčanje

i viđu čuda, tako je i bilo

biciklom do ivice šireg centra grada, pa odatle dalje na trčanje

ravnjikava 2km do podnožja, pa 4km uzbrdo, pa nervozan spust, sve u šorcu i t-majici onoj "polu-tehničkoj" iz lidla naravno, i hop na biciklu pa nazad kući

tojest brzi tuš pa nazad na posao

fora je onako po gradu u gaćama i majičici na +22 a okolo svi u kaputima i sa šubarama JER ZABOGA U KALENDARU PIŠE PRVI DECEMBAR

haha

nikom ne bu lepše neg je nam

ak bu vaki svaki decembarski dan

klinci palci

#$%&

samo proveravam da li su ovi ynakovi još na svom mestu

ahaha, poyyyy

nažalost i Y i Z su takođe na istom mestu,

i tu yamene nema, niti će ikada biti moguća :-P

kao što je jučerašnji dan počeo u osiguranju, tako je i današnji

s tim da nisam sam išao da se raspitam, nego smo morali zajedno

za sad deluje da će naplata štete ići po loju, 

a da li samo deluje ili će i biti, bumo vidli

(ovo sve pišem jer mi grčanje* nije ni po čemu bilo zanimljivo,

pa ga mogu svesti samo na statistiku, 

gore pa dole, 9km, 183m uspona, 5'50-ak po km)

dakle kada ne pristaneš da ti unapred isplate novac po njihovoj proceni,

i da na tebi ostane da za te pare pronađeš delove majstora i sve ostalo,

onda biraš opciju da majstor sve popravi, napravi račun, pa odatle

1) platiš njemu pa sa tim računom ideš u Osiguranje, i oni ti isplaćuju

ili 2) izvozaš majstora da ON ide u osiguranje i traži da mu isplate po računu, 

a ti osim ovlašćenja dalje s tim nemaš ništa

e sad obzirom da je ovaj čovek do poslu u guše, meni je bilo lakše da ga ne cimam,

jedino sam pitao Osiguranje postoji li neka šansa da se oni ne slože,

da kažu "majstor je previše potrošio materijala i previše naplatio", 

i da mi umanje ili odbiju isplatu po navedenom računu,

na šta se gospođa samo kiselo nasmešila i rekla "nema takve šanse".

dalje postoje tri opcije, otprilike (za one koji čitaju dalje)

1) majstor može da ima troškove materijala rada i vremena recimo 300

(BIG PROBLEM OVDE, TRAŽIO KAKO DA OTKUCAM SIMBOL ZA EURO,

U TOM PROCESU UGASIO SAFARI, NESTALE SVE KARTICE,

KMEČAO NA KOLENIMA DA MI CHATGPT KAŽE KAKO DA IH VRATIM)

¢£@¡∞§¶•ªº—≠Œ„´ÂÄÁÀËØ∏[]ÅÍÎÏÌÃÕÖÒ…^\ÜÙÇÛÚÊ˚≤≥÷

nema pa nema

idemo nazad kod sveznajućeg

Yes, it's possible to type the Euro symbol (€) on a MacBook. Here's how you can do it:
Using Keyboard Shortcut:

Press and hold the "Option" key (also known as the "Alt" key) on your keyboard.
While holding down the "Option" key, type the letter "Shift" + "2".
Release all the keys, and you should see the Euro symbol (€) appear where your cursor is located.

™⁄™‹›€~

HA, evo ga

option + shift + 5

dakle Yovo nanovo:

ako je majstor potrošio 300€, on može

1) da napiše račun na 300€ i nikom ništa

2) da napiše račun negde do razumnih 500€ i da sebi (osim što je već naplatio svoj rad, ali po najnižoj tarifi) zadrži bakšiš

3) da napiše račun do 500€ i da višak preko 300€ podelimo bratski u bilo kojim proporcijama

4) da lupi bilo koji još veći bezobrazan iznos i da 2a) uzme sebi trostruki bakšiš, odnosno da 3a) takav višak podelimo u bilo kojem odnosu

mogu samo reći da sam veoma zadovoljan kako se sve završilo ;-)

dođoh videh proslavih

pa kaže:

"Vježbanje najmanje 30 minuta tri puta tjedno može biti jednako učinkovito kao Viagra i slični lijekovi u poboljšanju funkcije erekcije. Studija, objavljena ovog mjeseca u časopisu The Journal of Sexual Medicine, pokazala je da aerobne aktivnosti poput hodanja ili vožnje bicikla poboljšavaju funkciju erekcije kod muškaraca, bez obzira na tjelesnu težinu, opće zdravlje ili upotrebu lijekova. Liječnici već dugo znaju da je funkcija erekcije povezana s kardiovaskularnim zdravljem, ali postoji ograničena visokokvalitetna evidencija o utjecaju vježbanja..."

eto objašnjenja zašto sam onomad imao 72 sata neprekidne erekcije, verovatno sam previše šetao i vozio biciklu. mada me nije nešto ni brinulo, rekoh ako ne smeta meni, ne bi trebalo ni drugima. doduše već sam pomislio da će mi zauvek tako ostati pa će morati za 90 godina da prepravljaju kovčeg i da me sahrane sa nekakvom piramidom na sredini, koja bi kroz zemlju štrčala iznad površine.

na Dan Republike sam imao dva bum tras događaja, javio je majstor da je gotov auto koji sad izgleda kao nov, i jutros sam istrčao lep trening.

1) još od kupovine je bila malo kriva ta šina branika i sada je nakon sudara stavljena nova 

2) takođe taj levi far je bio ispravan ali sam ja nekom prilikom klepio u stub od kapije tu u kući jer sam zaboravio da povučem ručnu pa je auto malo tucnuo i okrnjio ga, doduše zalio sam super-lepkom pa nije ulazila voda i nije korodiralo, a i 

3) branik je bio malo krpljen u domaćoj radinosti, ja sam ga uvezao onim vezicama i prešpricao sprejom pa se ništa nije poznavalo, ali kako da kažem nije ni on bio NOV plus je stalno stajao nakriv zbog te krive šine

123) i sada je sve to pod konac kao na novom autu, sve zahvaljujući jer nam se neko zabio baš na to mesto gde nam je najviše trebalo

odmah ujutru sam otišao na trčanje tu u školsko dvorište odmah preko ulice, jer je bilo odvratno vreme, tmurno sa kapljucanjem i kasnije jakim vetrom i samo +5, pa sam hteo tempić pa sam se predomislio na fartlekić i na kraju trčao ubrzanja, no umesto 3-u-1 je radije ispalo 0-u-3 jer nisam siguran ni da li je sat grešio ili sam ja imao neki poremećeni osećaj ritma.

uglavnom 10km za 44 minuta kroz ubrzanja na pravčiću i usporavanja kroz krivinicu, išao sam krajnjom stazom koja bi trebala da ima nekih 260-270m pa zato ne kažem pravac i krivina.

jutros mi ze predviđanje trke na 10km sat rekao 45'30'' a nakon ovog minut i po bržeg treninga mi je pomerio na 44'30'' što je možda i istina, jer bih sutra verovatno bio umorniji nego danas pa nema smisla da se nešto durim iako opet imam osećaj da me ponižava :-)

ide Dan Republike

ima ta neka radio stanica koju hvatam preko interneta u aplikaciji Radio Garden, koja se zove Naxi Boem, to je ustvari skup stanica pod okriljem Naxi Taxi ili neke veće korporacije. 

i tu idu ono klasični narodnjaci, oni stari.

pa je prvo išao jedan, neko kaže vino točim a vino ne pijem, srce imam osećanja krijem,

rekoh to je otprilike kao moja ljubav ka trčanju, uglavnom mi se čini da džabe trčim.

umem da pravim planove i da kupujem patike ali kad dođe do treniranja sve se negde raspline.

i odmah za njom druga pesma u kojoj ide bili smo drugovi, pa ljubav probali, sad nismo ni jedno ni drugo.

fakat sam bio zaljubljen u tu biciklu, tojest te bicikle, jer ja sam kao šeik morao imat desetak.

i lepo nam išlo, delovalo da vole i one mene i onda uslediše padovi i lomovi i ostadoh večno nezadovoljan, koliko god kilometara prešao, i na koju god bilo stranu, i jedino me ponekad dobar prosek uteši, no to je bogme opak iyuzetak 

(nikada se neću naviknuti da su ovde zamenjeni y § z)

evo sada me je i glava zabolela dok sam tražio kako da zamenim ove opcione znakove u vrhu, kada stisnem ctrl + =?*

PRORADILOOOOOO

a čak nije ni ctrl + nešto, nego je command + nešto, samo još da znam čemu služi ctrl 🧐

(idem pitat chatGPT)

malopre su mi sve izlazili neki nenormalni značići i ništa od nacrtanog

mislio sam da sam džabe kemijao po postavkama i da ništa nisam uspeo"#$%&'()=?

haha sve radi

a gle gore ono y & z kako li je ispalo, ko će to sad znati?

uglavnom sutra je lep i sunčan dan ali sa +4 umesto +10 pa ću umesto buffa morati zimsku kapu na glavu ne bih li zatvorio ove rupe na glavi, jer kad jednom promaja uđe u mozak...

imam još samo tri dana, NE3eE3E, novembar ima 30, dakle imam još samo dva dana pa ću pisati o brojkama.

pokušaj trčanja sa bušnom glavom

pa uspelo je, i nije uspelo.
nekako mi duva kroz glavu, čudan je osećaj.
mislim te rupe koje su kao zašivene bile.
stavio sam joda, pa preko komadića vate pritisnuo buff.
rekla mi je dr. da stavim komad gaze ali nekako mi vata deluje punija.
gaza je bre nekako sva šuplja, kao i glava.

(pritom sam jako loše spavao i sav sam šlogiran,
jer svaka sveža rana kad krene da zarasta,
ona neopisivo svrbi/golica, i taj osećaj me ubi u pojam.
kao malo protrljam onako nežno ali slaba vajda)

već nakon prvih par ulica sam video da na satu piše prosek 5'45'' a delovalo mi je kao recimo 5'15'' i to mi je već bio dovoljan znak da nije neki "normalan" dan.
očito se telo još nije oporavilo od one neprospavane noći i prespavanog dana, to što sam juče normalno jeo i jutros prvi put od onog proliva normalno srao, nije okrenulo svet za 180°.

i ništa, nakon 600m sam se obreo u školskom dvorištu, tu naredna dva km ubrzavao na pravcima i trčkarao kroz krivine, te dokaskao nazad kući.
tako su mi se nove patike pomerile sa 10 na 13km, fali još samo 51 do 64.

PS
ona trail trkačica se jeste ubila, našao sam podrobniji članak.
trčala je neke ultra trailove, bila uspešna (top 10 plasmani) no dobila je neku bolest koju joj nisu uspeli odgonetnuti, naime pulsevi u mirovanju su joj bili 120-150 otkucaja u minutu, i zabranili su joj svaku aktivnost. izdržala je pola godine u depresiji i cap. jbg. svaka čast, ja možda ne bih ni pola godine.

konci i opanci

ustanem iz kome sav srećan što sam negde pred jutro PRDNUO, 

a ko nije skoro imao proliv neće se odmah setiti čime se 

(ne) može izmeriti ta neizmerna sreća kada 

prvi put prdneš I NE BUDE NIŠTA LOŠE :-)

nakon toga odem u hitnu da mi izvade konce, 

tačnije trebao sam u dom zdravlja no obzirom da mi je hitna druga kuća, 

tamo poznajem više ljudi nego u lokalnim mesarama i pekarama.

vratim se kući sav zadovoljan što sam rešen onih tzv ćevapa od gaze, 

malo se pogledam u ogledalu i vidim nešto neobične boje.

skontam da sam skinuo dve-tri kraste i da se ispod njih pojavio končić.

tojest ostatak.

pa još jedan.

ko zna koliko toga još ima :-)

popodne kružio po gradu i kupovao neke sitnice, na bicikli s kapuljačom.

sutra bože zdravlja opet na neko trčkaranje,

moraju nove patike kako tako stići do 64km.

nisam ni skužio da smo promenili Team!

22. novembra Sunce prelazi u znak Strelca

(niko mi nije rekao, a ja zaboravio da proverim)

dakle to je to

prvo sam u petak spičio 15km sasvim živahno u novim hokicama

da ne poveruješ koliko nešto NOVO može da motivira

sve tu negde oko pet minuta a osećaj kao da je 5'10''
nebo i zemlja

vratio se kući, stigle saucony

taman za sutra, rekoh

u subotu odem 10km, nešto manje ambiciozno ali opet čilo i živahno

dobar osećaj

ove nove moraju stići do 64km da bih mogao a nosim sa starima jednu levu drugu desnu

i obrnuto naravno

par godina sam imao asics CZ i ZC, crveno zelene i zeleno crvene

i sve je teklo po planu i razmišljam kuda bih mogao u nedelju (jutros) kad oko ponoći mi nešto čudno u stomaku

grčevi bol malaksalost, bled ko krpa

proliv prvi drugi, vratio se u krevet, ležao budan 2-3 sata, još gore u stomaku kleknem u wc i ispovraćam se kao stoka

posle toga i dalje budan, zaspao možda sat vremena, ustao polomljen kao bambus

biće od ove nedelje jedno veliko Ništa, po svoj prilici

E. Brangefalt

sa američke mejling liste...
preveo chat GPT :-(

Možda će vas ova priča zanimati. 

Bila je blizu vrha mog vesti. 

Švedska trkačica/trkač na planinama, E. Brangefalt, 

starosti 21 godina, preminula je. 

Ne prepoznajem ime, ali ne pratim ovaj srodni sport. 

To može biti zanimljivo za DRS jer izveštava o njenom pulsu 

u stanju mirovanja preko 120 otkucaja/minut. 

Postoji nagoveštaj da njen mladi organizam 

nije mogao podneti trening. 

Evo Yahoo News linka

Veoma je tužno. 

To je veoma visok puls u stanju mirovanja. 

Izgleda kao da bi kardiolog trebao pronaći nešto da joj pomogne. 

Veoma je čudno.

Nije da je pouzdano, ali neko je postavio na Youtube-u 

da je nesrećna mlada žena preminula samoubistvom 

nakon fizičkih i mentalnih problema. 

Kao što neki od nas znaju, Covid može izazvati oštećenje srca, 

ali jednako tako i mentalna fragilnost je sastavni deo 

novih nametljivih elektronskih života 

koje mnogi od nas žive - posebno mladi. 

Pravi uzrok će morati da sačeka obdukciju.

povratak u život, vrlo važna stvar

 to je bilo ono kao, ironično, ajroni, ajron men

dakle stigle meni hoke

od tri porudžbine, meni stigle hoke

iz novog sada

a loli nisu stigle hoke

sa bežanije

to je beogradski kvart, ćošak, slepo crevo polusveta

a nije stigla ni bicikla

ona je kako piše intersport WF

tu samo fali jedno t, da bi bilo wtf

a inače ovo wf je od waterfront, a to vam je skraćeno beograd na vodi

to je ono naselje od pet kula sa milijardu apartmana, 

đe rusi kupuju bez razmišljanja sve za pet tisuća ojra po kvadratnom metru

dakle meni je bliži novi sad nego bežanija i belgrejd voterfront

eto odakle iskaču ravnozemljaši

uzmu čoveci lepo lenjir, i izmere na karti

znači meni stigle hokice u četvrtak, 

a Loli nisu stigle hokice u petak, 

a u subotu i ponedeljak ne rade kurirske službe

 dakle moj novi sad je barem pet dana bliži od bežanije

tojest novog belgrejda

pa ti vidi

negoooooo

ja jutros obuo svoje hokice, 

i spičio 15km tu negde oko pet minuta

po kilometru

baš su mi legle

tojest, ja sam legao preko njih

dakle one su mi PODLEGLE

eto

definišn

svinjska alka

lepo piše u otpusnoj listi iz Hitne "previjanje na 2 dana", ja odem posle tri dana za svaki slučaj, jer ako postoji mogućnost da dobijem tetanus ili sepsu, valja okušati sreću.

odem prvi put, gužva, napravim krug po gradu i završim neke manje poslove, odem drugi put kad ono pauza.

kaže nisu doručkovali.

kuća mi je na deset minuta i sad se pita čovek zašto bi čekao 25 minuta dok oni doručkuju.

još mi fale da mi se prilikom nekog napinjanja ispovraćaju na glavu i začine mi ova dva ćevapa od gaze.

dođem kući, stavim bisage i krenem u Lidl pošto mi je dom zdravlja usput.

napokon uđem tam gde treba, kažu ćevap se ne previja, samo se skidaju konci, to su stavili forme radi.

pa rekoh ništa ne piše kad se skidaju konci, a momak (bile su dve med. sestre i jedan med. brat, ili sestar, kako li je već politički korektno) onako odokativno kao na pijaci - dođi za sedam, deset dana, tu negde.

doviđenja, odem ja u Lidl.

prošetao sve skupa 6km po gradu i malo izvan jer sam išao i do El. Distribucije, ko velim možda i stavim na stravu kao hajk ili šetnjicu.

na kraju evo seo jer se ukazala malo duža pauza na poslu i po prvi put uspeo da se sa kompjutera ulogujem na iCloud, jer sa telefona ne mogu da oslobodim memoriju, mogu samo da je proverim.

pa sad uzeo da skinem sve fotke pošto su one 95% od ukupnog prostora, i da ih obrišem, dosta je što ih imam na drugim uređajima na tri mesta, još mi fali samo po oblacima da se ljuljuškaju.

kuriri ćute, niko se ne javlja, mislio sam da su Hoke brze ali džaba im kada je bicikla spora.

da bih se dodatno utešio zbog ove bušne lobanje, naručio sam još jedne saucony endorphin shift 3, ali u drugoj boji, pa obzirom da su mi svetlo plave prešle 64km moraću pod hitno u ovim tamnijim da pretrčim isto toliko da bih mogao da iskombinujem levu od jednih i desnu od drugih.

u sridu, sinjska alka vujica

nisam rekao da sam naručio biciklu

tačnije nije mi trebala bicikla nešto hitno, tojest ne meni nego nama

ali i poslednja od ove tri za po gradu je omatorila načisto

ustvari ovako je počelo

vidim ja u intersportu na akciji Hoke

nikad nismo nosili Hoke, naručim jedne Loli jedne sebi

njene 20% skuplje no izbor je sužen jer kada u filter ukucaš veličinu, 

skontaš da od ponude 20 modela ostanu samo jedan ili dva

isto i za mene

i rekoh naručiću ovih dana

kad vidi vraga, par dana kasnije se pojavi nova akcija

kupovinom bicikle iz ponude, dobijate 10% na ceo račun

eto prilike da dobijem Hoke povoljnije

dobro, usput moram i biciklu no ajde, zatrebaće

i evo jutros piše da je krenuo paket, poslali mi i link za praćenje

osećam se kao da vozim policijski helikopter iznad dostavnog kombija

kao u onim klipovima gde jure kriminalce po autoputu

fora

bicikla će biti ista kakvu smo već kupili pre nekoliko godina, 

to ću u garaži sastaviti dok si reko keks jer će stići u kutiji

veća mi je neizvesnost oko Hoki jer su čudni brojevi

jednom sam probao 44 2/3 pa mi bile tesne, 45 1/3 mi malo landrale

pa sam uzeo ove veće, bolje da ljulja nego da žulja

a ne smetaju mi punije čarape tako da mora to bit bit biti okej

kiša pljušti, možda mala šetnjica a možda i ne

jutros sam izgubio dva sata kopirajući sve i svašta na sd kartice

е богме уторак је био по плану

ups, zaboravih da prebacim sa ćirilice nazad na svetsko pismo

šta bi radio čovek sa dva ćevapa na glavi nego otišao u šetnju po gradu

tačnije dve

ujutru sam iskoristio da pređem 3km do stakloresca, da mi iseče staklo za mikrotalasnu

žena spustila vreli pleh da sakrije ručak od mačke, i staklo puče u paramparčad

događa se na svakih nekoliko godina

obzirom da je auto još uvek kod majstora, taman sam po kišici klaj klaj i doneo pod miškom

popodne grad pust kao da je uzbuna

kiša se pojačala i bogme rasterala sve, da ne kažem saterala

ja opet sa kapuljačom da ne uplašim ni ono pet ljudi koliko sam video u sat vremena

poneo onaj bolji mobitel da napravim koju umjetničku fotografiju na napravih - nijednu

pitam se gde je sada sav taj narod koji navodno voli kišu, pun ih je tviter i instagram

pa onda kontam, pa tamo su gde su i bili

na tviteru i na instagramu

odatle vole kišu

nisu ludi da izađu iz brloga

a bogme i ponedeljak mimo planova!

koja je verovatnoća da ti, nakon što se zabiješ u brazdu i napraviš salto usred neke strme njive u Donjem Ćićkovcu, i nakon što si se posle konstatacije "nije mi ništa" pridigao, sleti bicikla na glavu i zabije ti se guvernalom u čelo kao buzdovan?


nakon 4 kopče na čelu i 3 na temenu
osećam se srećan kao auto koji izlazi od autolimara.
hvala dr Suzi, dr Neveni, sestri Zori i bratu Miroslavu
Hitna mi je druga kuća :-)

obzirom da je objava na fejzbuku izazvala lavinu komentara, morao sam da objasnim:

"Sad kad su svi pitali gde je kaciga, da odgovorim odjednom: nisam bio ni na kakvom treningu niti olimpijadi, nego sam kao što se vidi u pauzi posla u trenerci skoknuo do periferije da nahranim neke mačiće.
Ovde po gradu apsolutno *niko* ne nosi kacigu (osim onih koji iz grada krenu na trening negde daleko) tako da mi je stav prema gradskoj vožnji isti kao i prema gradskoj šetnji, ne nosim ni flašicu vode da bih se hidrirao na putu do Lidla, kao što je vidim običaj među ovim novokomponovanim maratoncima i biciklistima."

baš sam lep okićen ovako sa dva ćevapa na glavi, kao da nosim viklere.

prošla je nedelja bez planova

svaka nedelja je ista i baš me zanima kako bi ChatGPT to objasnio

u subotu uveče krenem da pravim planove kako bih mogao biciklom nekih 200km pa to smanjim prvo na 90 pa na 50

u nedelju ujutru prvo na pijacu pa nešto sitno po kući pa to sitno postane krupno jer kad ćeš stići ako ne u nedelju i onda užina i tu mi se završava radni dan i krenem da gledam gde ću na neki rikaveri da odmorim dušu

doduše i u subotu ujutru kad spičiš lep trening nije ni logično da će u nedelju da ti se divlja

a i lože su me malo zatezale, tako ti je to kad ti se trči iznenadni Tempić od kakvog si se odvikao paaa, pre nekih mnogo nekoliko godina

malo nekoliko je dvatri, srednje nekoliko je pešes, a mnogo nekoliko je više od srednje nekoliko i mnogo više od malo nekoliko 

no dobro, šta je duša tražila to je i dobila, vidim neki su poludeli pod stare dane pa mažu ludačke maratone no ja kao da sam se toga zasitio a i nakon ovolikih godina trčkaranja sasvim je izvesno da se nikada neću moći vratiti ni blizu najboljih dana, a koju motivaciju neko može imati da bi trenirao, samo da bi za par godina zaključio da li se vratio na 35 ili na 36% od nekadašnje forme

štaviše, bolje je i ne saznati

verovatno

došla je subota i skromni planovi

naučen iskustvom od juče(r) smanjio sam očekivanja

daj da otrčim bilo šta i bilo kud

imao sam jedan plan

gore pa dole

prema vetru

ne ka vetru, nego imajući vetar u vidu

jer je bio severac i rekoh idem tamo uzbrdo, da mi bude toplo

a kad se vraćam biće mi u leđa i taman dođem kući

nisam baš napravio taj krug koji sam zamislio ali jedan dosta sličan

jer me mrzelo da stojim na semaforima, pa sam na svakoj raskrsnici skrenuo gde je moglo, a ne gde sam hteo

tako sam uvodni deo ka brdu produžio za par km, a nizbrdni deo odradio u fullu

na kraju sam malo vrtijo tu po kvartu da zaokružim

na desetku

ispalo je neloše

obzirom kako mi ispadne prosečan plan, ovo je premašilo sve

došao je petak i Veliki planovi

rekao mi majstor da mi u petak konačno doteram auto

i sad tu ja krećem da kombinujem

ostavim mu auto, i dotrčim kući

ne

imam bolji plan

ostavim mu auto, pa odatle odem na neki polukrug, pa kući

hm

to već zvuči puno bolje

NE

imam još bolji plan

odem autom do majstora, pola sata ranije, pa odem na neki krug, pa se vratim, pa mu predam auto, i onda opet dotrčim do kuće

bingoooooo

NE

imam još bolji plan

odem autom sat ranije, negde na brdo

otrčim neki full ludi krug, pa se presvučem u autu i spustim se par kilometara do majstora, i opet odatle odrobijam onih 3-4km trčkaranja do kuće

wowwww

to već zvuči super

no dok sam sve to planirao, prošlo je previše vremena

sednem u auto, odem do majstora

dočeka me njegov stari, penzić

malo sa čičekom blać blać

kaže matori odoh da se presvučem u radno odelo

nema ga pet minuta

nema ga pola sata

dolazi mladi majstor, kaže bio je predugo u banci

pogleda auto, kaže radiće ga u ponedeljak

u međuvremenu otoplilo, a ja obučen za hladnoću

došetam lagano 3km do kuće

kupio sam prsten kupio sam pušku

isto meni kao i u songu

odjavio sam banku odjavio sam pištolj

pa ne baš

dakle ova budaletina od mog oca, imao pištolj

jer je nekad davno neko njemu nešto skinuo sa auta

a on mator ćorav i senilan kupio pištolj

i dobio dozvolu za isti

reče oće on da sa trećeg sprata ubije onoga

što mu je skinuo neki brisač, ili retrovizor
unatrag-ogledalnik (moram prijevod zbog braće Rvata)

obzirom da je bio neki direktor u nekoj državnoj firmi

jbg

sve je to "prošlo"

i nakon što je otišo pod zemlju, 

kažu meni PIŠTOLJ JE SADA TVOJ, ANTIŠA (CRNI) ŽUTI

guglao ja, rekoh da prodam

kad ono pušaona, jedva dvesta evra

što bi ja za tu sitninu uopšte davao oglas

i pričao sa potencijalnim ubicama koji bi to kupili?

i tako odem ja u miliciju i sve se reši za minut
oni će tražiti dostavu pištolja sa Palilule (bg opština)
ovde u Valjevo, i čim stigne zvaće me da ga otpišem
tako da eto, imate sreću
mogao sam i uzeti taj pištolj
i ko god mi ne lajkuje blog, puf ćuf
crna kronika

bosanac na plitvicama

mila majko koliko lišća

ladno izađe isto kao i lopatanje

s tim što sneg padne pa stane pa ga čistiš,

a lišće kad krene to pada i padaaaa

što bi rekao glumac, sneg napada, list nikad

i tako malo duvalica malo metla malo džakovi 

aerobik

sutra ću opet

po gradu sam završio u bankama, ispalo je da sam od oca nasledio

drumroll

dug od 123 dinara

jedan ojro

toliki je imao minus

misli ona na šalteru da me nešto silno razočarala

kaže nema ništa za isplatu

rekoh zbog toga nisam ni došao, samo da ugasim račun

i da ne čujem da je minus veći, ovo sam već nekako prežalio

koji sam ja lik

nasledio minus

moram popodne otrčat 123 koraka unazad, u čast ovog dana

najbolji prosek

moram da se pohvalim da sam danas napravio prosek kakav se retko pravi na activitiju, ali tu postoji i logično objašnjenje.

A EVO I KOJE

do beograda smo 105km putovali samo dva sata i malko, ali smo se zato vratili za samo sat i malko jer smo išli autoputem i pomalo prekršili ograničenja.

negde oko 14h sam postao vlasnik stana kojeg sam nasledio od oca, a pola sata kasnije sam ga novim ugovorom poklonio njegovoj drugoj ženi i tako sam ušao u ginisovu knjigu rekorda kao polusatni vlasnik stana na karaburmi.

nije se u katastru ni mastilo od štampača osušilo kad eto.

jedna briga manje za ubuduće, vrlo dobro, jer moglo je to da se oteže još 15-ak godina no kad se male ruke slože sve se može sve se može.

no zato ništa drugo nisam završio.

na groblje sam stigao u 14h30 jer su mi telefonom rekli da rade do 15, no u 14h30 su već bili pogasili kompjutere i rekli mi da su "ugasili sistem", valjda da bi ranije išli kući.

kažu dođite sutra, rekoh IZ VALJEVA?????

odatle odem u policiju da odjavim pištolj, kažu dođite sutra u 8h30.

rekoh IZ VALJEVA???

jok, reče neki zadrigli portir sa dva osnovne, nađi negde da prespavaš, KAD SI VEĆ TU.

rekoh burazeru ja sam tu danas pa tek na maratonu, ako i tada, a što se mene tiče mogu tu parcelu na groblju i da preoru, ionako posle mene neće imati ko da plaća održavanje.

glava mi je kao bundeva od nerviranja i beskonačnih čekanja, sutra ujutru opet trčim do majstora da konačno dogovorim završetak popravke od one saobraćajke, ako već nisam prespavao ni na groblju ni u policiji nadam se da neću morati ni kod autolimara.

no nekih barem 7-8km trčkaranja mi ne gine.

ipak otrčah

opet sam pojeo ono što se ne jede, tojest kako ko, kod mene je izgleda to nešto što se jede i to često.

kao ajd da uklopim trčanje i majstora jer još uvek nisam ništa uradio za auto, pošto smo se dogovarali da menja branik i far u petak a meni je javni beležnik pomerio sastanak sa petka na utorak (sutra) i rekoh ajd da se dogovorim sa čovekom.

dođem tamo tačno u 9 a radionica zatvorena.

ne mogu ni da ga zovem telefonom jer sam prvi put kod njega nosio jedan telefon, neki malo veći, a sada sam trčao sa nekim minijaturnim koji mi je lakši tako "za poneti" i tu nisam imao njegov broj (smajli koji prevrće očima).

i malo prošetam da se ohladim jer sam se nešto previše oznojio u odnosu na to koliko sam očekivao, opet se nastavlja onaj trend da mi je stalno vruće.

a nikako da smršam.

i posle sam normalno dotrčao kući, nije neka kilometraža ali ajd.

svratim u prodavnicu iz koje upravo izbacuju dve klinke koje u ruci drže dve čaše koka-kole, klinke su besne i treskaju vratima, prodavci se zgledaju a ja izreknem mudrost NERVOZA JE MANJAK SAMOKONTROLE.
utom me prepoznaje lokalni sveštenik koji kupuje neki radio-budilnik i pita me dokle sam trčao, rekoh do majstora.

kaže auuu pa ti baš rano kreneš na trčanje, rekoh krenem ja i par sati ranije, nego nisam hteo da budim majstora pa sam zbog njega odložio trčanje, njemu je sve zanimljivo i smeška se.

nedelja ko nedelja

naravno da sam od jutra maštao kuda bih sve mogao da stignem i naravno da ajd na pijacu ajd levo ajd desno ajd do lidla ajd malo psi da se prošetaju da i njima guzice vide trave osim ove u dvorištu i dok trepneš već je prošlo podne, a sunce zalazi za samo 4 sata!

izmajmunisao sam neki hajk jer sam već bio polu-umoran i polu-motivisan za išta više osim toga, na kraju sam uspeo da strčim poslednji kilometar do mesta gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) i eto.

nekada bih pretrčao 50km ili muški obukao sve što je potrebno i otisnuo se biciklom u vetar jer niko nije umro od najnižih dvocifrenih temperatura.

plus je bio fantastičan dan ZA NOVEMBAR, to ne treba smetnuti sa uma.

nekako je sve bilo zanimljivije dok se putovalo svakog vikenda, danas su na adi vrteli krugove za onaj dijabetičarski maraton koji sam takođe trčao par puta i uvek se nervirao kad je lepo vreme jer od siline šetača jedva može da se prođe a kamoli trči, jedini put kad sam uživao bilo je po nevremenu :-) 

traži se rečenica!!!

živa ili mrtva!

kakva rečenica? 

bilo kakva u kojoj će se pomenuti Jedanaesti Jedanaestog.

vidi vraga.

možebitno je jedanaesti krug na stazi dotukao jedanaestog u kategoriji M75.

eto ga!

nađena je rečenica!

doduše mrtva, jer da bi bila živa morao sam je izgovoriti a ovako pošto je napisana na papiru bijelom onda je mrtva.

kao ono kada kažu da živi imaju visinu a mrtvi dužinu (*).

tako i rečenice, mislim ove što se izgovore one stoje u vazduhu a ove što se napišu leže na papiru, i iz toga se jasno vidi razlika između mrtvih i živih.

danas bum odmaral ili nebum.

neznam neda mi se planirat, neide.

probobi pisat ovako moderno nebi znao zašto.

tek da vidim kako je ovima koji tako pišu.

još uvek se češkam po glavi zašto sam juče trčao ubrzanja u gojzericama.

moram preimenovati opremu tamo pod gear, one crne NB da budu gojzerice.

kad smo bili klinci zvali smo ih gvoJzerice.

pa bi mogo one NB šarene u gojzerice a crnobele u gvojzerice.

odavno nisam išao na hajk pa strčao nazad u grad.

ubi posao, dosta dugo sam bio dete koje bezbrižno trčkara dok ga tašta izdržava.

biće da što te kasnije odrastanje stigne u životu, toliko te više boli.

navike su čudo, naročito je dakle grozna ona kad navikneš biti dijete.

eh da, i dijete bole, one možda obrnuto, sa životom sve manje.

nem pojma.

(*) čitav minut razmišljam zašto li sam stavio zvezdicu pa se setim da Dužina ume ubit ko je nespreman pa mi je to palo na pamet kad sam rekao da mrtvi imaju Dužinu.

leži on tako horizontalno pod gomilom zemlje a na spomeniku piše "ubio ga trijestreći kilometar".

izgleda da sve radi

👌

čak i na tastaturi ima ovaj bar (linija) na pipkanje što je poprilično zabavno a tek treba da skontam kako se to koristi, baš sam seljo

naj-napredak je opcija da se blokira touchpad dok koristiš miša što me je izluđivalo na onom asus tablet/laptop jer slučajno pipnem palcem negde dole i nastavim da kucam bogu iza bubrega i dok skontam šta se događa već sam se solidno usosio.

ovde pak imam taj problem što je osvetljena tastatura što takođe prvi put vidim u životu (rekoh da sam seljo) i sad moram spuštat roletne kad pišem po danu, da bi se to videlo jelte

poput onih što po mrazu nose bermude da bi im se otpozadi na listu videla tetovaža ratka mladića

ELEM (radi caps lock)

jurors sam trčao s Lolom do pijace i od pijace i krug oko stadiona (dok je ona birala paradise) i nakon toga još jedan mali dodatak po kvartu koliko da stignem do škole, i onda tamo (od danas je raspust) nekoliko krugova sa ubrzanjima, da zaokružim jutarnjih 4.4 sa ovih 2.7km tek koliko da mogu da upišem 7 jer bi me bilo sramota da upišem manje

onaj kilometer sa strajdsima (strides) mi je izašao 4'34'' što i nije nešto za pohvalit se no bio sam u nekim cokuletinama plus sam jako lagano išao kroz krivine između strajdsa tako da...

to je ta ljubav između trčanja i moje malenkosti

kante svih boja ujedinite se

naravno da sam ynao (*) da ću da budem umoran pa sam shodno tome odlučio da budem i neambicioyan

ovde će bit bit bit problema dok se ne naviknem jer sam na novoj tastaturi nenaviknut da je y na mestu z i obrnuto, pa mi prsti sami lete na pogrešna mesta

uglavnom uspeo sam da pištoljem za vruć vazduh zagrejem branik spolja i da zavučem nekako šaku unutra (i usput oderem pola kože) i da izguram ono udubljenje pa je sada branik opet relativno ravan, a majstor nije hteo skroz da ispravi krilo da se ne bi pojavila rupa, nego tek ovoliko da dodiruje učukan far, pa ću tako još jednom do Beograda pre nego što on nabavi potrebne delove i pozove me za zamenu

barem sam skontao da svaki miš radi na svakom kompjuteru, više manje, pretpostavljam da ipak u specifikacijama treba da piše windows / mac os, no skroz sam smetnuo sa uma da postoje i bluetooth miševi koji se povezuju direktno sa kompjuterom a ne preko usb modulčića kao ovde

plus kada imaš samo usb-c onda ti treba ovaj adapterčić koji je srećom stigao uz nekog samsunga od pre 6 godina pa je lepo poslužio

osim što je ovako ružno

Logitech boca (као инекција) i samsung boca (као флаша) nešto sam stisnuo i trebalo mi je malo vremena da skontam gde se menja jezik unosa

vidim I da će da mi menja I u I (haha) a verovatno I *bih* 

e neće, dobro je

viđao sam u komentarima na fejsu da mnogima napiše ja BiH :-)

rano jutro pola šes

... a ja spavam kao top, 

dok na posao kreće Moja Mileeena,

zvezda onog nekog pop hita 

iz prethodnog eks Ju života 

obično odem biciklom dole niz Kolubaru, pa prođem kroz njive ili industrijskom cestom kako sam nazvao segment na stravi, i to mi bude rikaveri vožnjica, svratim da uslikam i mutnu reku ako nije blato na tom kraku koji skrene ka ribolovačkom raju

a raj je i za one koji bespravno vade šoder

a i za mene kad leti odem na rikaveri vožnjicu pa prenesem biciklu kroz blato i preko plićaka pa izađem skroz na drugi kraj sveta 

pe se iščuđavam kao oni što prođu ispod duge

doduše meni se ne promeni sadržaj gaća kada prođem ispod duge, samo se isprljaju

točkovi

a jutros bez točkova, prvi put u životu sam do tamo dotrčao, a ni to ne bih nego sam hteo da pokažem Loli gde se tačno nalazi to mesto koje sam joj stalno pominjao

bilo je +12 i trčao sam u majici i šorcu, majica ona iz lidla, mislim da je malo pamuk malo nepamuk

ugl prijatna je za trčanje

ranije sam nosio duge rukave na puno višim temperaturama, a zadnjih par godina sam se nešto poremetio i trčim duplo razgolićeniji nego svih ovih prethodnih godina

funny

total 11km po 5'16'' valjda jer smo žurili, ili jer mi je bilo friško, nema ni veze, lepše je ovako nego po 5'50''

deset sati sunca

ovo sam hteo da pišem juče 

(ali nisam stigao pa sam samo prekopirao onaj tekst o trčanju kao leku protiv depresije, no to smo valjda svi već znali jer odavno trčimo pa to ispadne kao prevencija i otud nam depresija ne može prići ni na puškomet)

naime primetio sam da brojke minuta počinju da se približavaju u vremenskoj prognozi i juče je 06.11. pisalo da sunce izlazi u 06:23 a zalazi u 16:23 što znači da ga se teoretski (bez oblaka) moglo videti okruglih deset sati.

s tim da je to od-do horizonta a Zemlja nažalost nije ravna ploča nego ima brda i planine koje mi ukradu barem pola sata sunca, ako ne i čitav sat na kraju dana.

no dok sam pisao ovo što sam juče preskočio, gore mi se slučajno nametnula još jedna tema, kada sam pomenuo puškomet.

naime zamislimo da to tako funkcioniše da su nam svi problemi onoliko udaljeni kolika nam je autonomija trčanja.

koliko možeš trčati? 

pre nego što staneš?

neki mogu samo do semafora ili autobuske stanice na uglu.

neki mogu satima i satima, oni manijaci.

(mada takvi su uveliko bolesni tako da za njih to ne važi, zdrav čovek neće ići trčat 24 sata bez prestanka, moraš za tako nešto imat neku "šifru". op.med.)

ne znam da li sam ikada trčao duže od 43km koliko je nekada iznosio plitvički maraton.

tamo pouzdano nisam zastajao, čak ni da pišam.

jer sam dotle već bio iskusan maratonac i znao sam da ono što ti se čini da ti se piša, prođe kao osećaj za par kilometara i onda ti se više ne piša i štaviše kad se ispišaš u cilju to tek bude puna čaša a kamoli da bi bilo pun bokal kao što me osećaj varao na prvim maratonima.

živeli!

malo trapav prevod od strane ChatGPT ali ipak koristan

Terapija trčanjem se nadmeće s lekovima za lečenje depresije i anksioznosti, pokazuju rezultati nove studije. Međutim, trčanje pruža veće koristi za fizičko zdravlje, dok je pridržavanje veće kod lečenja lekovima.

"Oba tretmana su pomogla u lečenju depresije otprilike u istoj meri", rekla je predstavnica studije Brenda W.J.H. Penninx, doktorka nauka, profesorka psihijatrijske epidemiologije na Medicinskom centru Univerziteta VU u Amsterdamu, Holandija.

Međutim, lekovi "generalno imaju lošiji uticaj na težinu tela, varijabilnost srčane frekvencije i krvni pritisak, dok je terapija trčanja dovela do poboljšanja opšte fizičke kondicije i srčane frekvencije", dodala je Penninx.

Ovi nalazi su predstavljeni na 36. kongresu Evropskog koledža neuropsihofarmacologije (ECNP) i nedavno su objavljeni u časopisu Journal of Affective Disorders.

Istraživački jaz Prethodna istraživanja ukazuju da vežbe mogu imati terapeutski efekat jednak antidepresivima, ali njihov uticaj na fizičko zdravlje "slabo je ispitan u psihijatrijskoj populaciji", napominju istraživači.

Autori napominju da depresivni i anksiozni poremećaji "uzrokuju ogromno patnje narušavajući i mentalno i fizičko zdravlje", i potreba za efikasnim tretmanima je "hitna".

Iako se antidepresivi smatraju "standardnim tretmanom prvog izbora" zajedno s psihoterapijom, lekovi "nisu efikasni za sve i često su povezani s nuspojavama".

Studija "Lečenje raspoloženja antidepresivima ili trčanjem" (MOTAR) bila je delimično randomizovano pragmatično ispitivanje kod odraslih osoba s depresijom i/ili anksioznim poremećajem, utvrđenim pomoću algoritama DSM-IV s Međunarodnim dijagnostičkim intervjuom (CIDI).

Intervencijska studija trajala je 16 nedelja i uključivala je 141 pacijenta s depresijom i/ili anksioznošću. Prosečna starost bila je 38,2 godine, a 58% su bile žene. Učesnicima je ponuđen izbor tretmana: 16 nedelja lečenja selektivnim inhibitorom ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) escitalopramom (Lexapro) ili 16 nedelja grupne terapije trčanjem.

Pacijenti bez snažnih preferencija za dodelu tretmana slučajno su raspoređeni ili na lečenje antidepresivima ili na terapiju trčanjem, dok su oni koji nisu želeli biti randomizovani bili raspoređeni prema svom izboru.

Ukupno 22 pacijenta slučajno su dodeljeni na lečenje antidepresivima, a 13 na terapiju trčanjem. Ukupno je 36 učesnika izabralo lečenje antidepresivima, dok je 83 izabralo terapiju trčanjem.

Terapija trčanjem obuhvatala je 16 nedelja nadgledanih 45-minutnih trčanja na otvorenom, s ciljem od dva do tri treninga nedeljno, u skladu s preporukama Američkog centra za kontrolu bolesti/Američkog koledža sportske medicine.

Koristi za Fizičko Zdravlje Pridržavanje tretmanu u grupi antidepresiva, definisano kao korišćenje tretmana i dalje prilikom posttretmanske procene, bilo je 82,2% naspram 52,1% kod učesnika terapije trčanjem, gde je pridržavanje specificirano kao završavanje više od 22 sesije.

Remisija je definisana kao nepostojanje kriterijuma trenutnog depresivnog ili anksioznog poremećaja putem CIDI-a u 16. nedelji.

Na analizi namere da se leči, ovaj zahtev ispunjen je kod 44,8% pacijenata koji su uzimali antidepresive i 43,3% onih u grupi terapije trčanjem (P = .88).

Međutim, pacijenti koji su koristili terapiju trčanjem pokazali su značajna poboljšanja u težini (P = .001), obimu struka (P = .011), sistoličkom i dijastoličkom krvnom pritisku (P = .011 i P = .002, redom), ritmu srca (P = .033) i varijabilnosti srčane frekvencije (P = .006).

Istraživači napominju da su povoljne promene u fizičkom zdravlju kod grupe terapije trčanjem bile rezultat "većih poboljšanja u grupi terapije trčanjem, ali i većeg pogoršanja u grupi antidepresiva."

Antidepresivi su generalno sigurni i efikasni i deluju kod većine ljudi, rekla je Penninx. Takođe je primetila da nelečena depresija dovodi do lošijih ishoda, tako da su "antidepresivi generalno dobar izbor."

Ipak, dodala je, "moramo proširiti svoj arsenal tretmana jer se ne svi pacijenti odazivaju na antidepresive ili su voljni da ih koriste."

Rezultati studije, dodala je, sugerišu da "bi implementacija vežbajuće terapije trebalo da se ozbiljnije razmotri, jer bi mogla biti dobar, a možda čak i bolji izbor za neke od naših pacijenata."

Francesca Cirulli, doktorka nauka, viša istraživačica i vođa grupe na Nacionalnom institutu zdravlja u Rimu, Italija, rekla je za Medscape Medical News da je studija značajna jer je jedna od prvih koja prospektivno meri efekte antidepresiva i trčanja na fizičko zdravlje.

Cirulli je sugerisala da bi terapija trčanjem mogla biti isprobana pre lečenja antidepresivima ako pacijenti preferiraju fizičku aktivnost i mogu joj se pridržavati. Međutim, rekla je da rezultati takođe ukazuju da bi povećanje fizičke aktivnosti trebalo pratiti lečenje antidepresivima.

U celini, Cirulli je rekla da "poruka ne bi trebala biti da svima može pomoći trčanje i da su antidepresivi loši", već "oba ova pristupa pomažu, ali nisu izuzetni, u intervencijama protiv depresije."

Važna ograničenja Komentarišući istraživanje, Eduard Vieta, doktor medicine i doktor nauka, predsednik Odeljenja za psihijatriju i psihologiju na Klinici bolnice Univerziteta u Barseloni, Španija, primetio je da studija ima "vrlo važna ograničenja."

Među ograničenjima su uključivanje neslučajnih pacijenata koji su dobijali tretman po sopstvenom izboru, što uzrokuje očiglednu pristrasnost i "nedostatak obavezujućih i pitanja moći" u vezi sa brojem uključenih pacijenata.

Vieta je takođe rekao Medscape Medical News da rezultati "izgledaju očigledni, jer je poznato da vežbe poboljšavaju fizičko zdravlje."

Stoga, ispitivanje pokazuje, "ako možete pronaći ljude koji su sposobni vežbati dok su depresivni i pridržavati se toga, oni bi imali koristi od takve prakse", primetio je.

Takođe komentarišući istraživanje, Erik Ruhe, doktor medicine i doktor nauka, Medicinski centar Univerziteta Radboud, Nijmegen, Holandija, rekao je da su rezultati potvrđujući i "ponovo pokazuju da fizičko zdravlje može uticati na mentalno zdravlje."

Međutim, Ruhe je istakao da, iako je "uobičajena praksa" dozvoliti pacijentima da prate svoje preferencije u lečenju i "razumljivo s pragmatičnog gledišta", upoređivanje grupa može biti "pristrasno" u odnosu na "pravi randomizirani studij."

"Na primer, pacijenti u grupi antidepresiva bili su depresivniji, što može biti povezano s manjom šansom za trajno uključivanje u vežbe", rekao je. "Dakle, moramo biti oprezni da ne preteramo s interpretacijom poređenja između grupa, što autori pravilno priznaju."

Govoreći o razlici u pridržavanju između dva pristupa, Ruhe je rekao da rezultati pokazuju da je usvajanje i pridržavanje životnom navikom teže od uzimanja pilule.

"To se ne nalazi isključivo u psihijatriji, što ukazuje da takođe moramo usmeriti pažnju na to kako poboljšati pridržavanje zdravog ponašanja. To bi moglo imati ogroman uticaj na zdravstvo uopšte, ali i na psihičke bolesti", rekao je Ruhe.