naime provozao sam se biciklom do vrha jednog puta, i onda krenuo da strčim kroz rosnu travu par kilometara onim puteljcima koji prolaze kroz njive i livade, jer da bi svako mogao da dođe do svoje livade koja je okružena, mora proći kroz mnogo tuđih
i pre desetak dana sam krenuo odozdo i polako gurao biciklu te uspeo da izađem na vrh i to LEPO da izađem bez ikakvog provlačenja i preskakanja
e sada sam rešio da utvrdim gradivo pa sam krenuo odozgo, no na dva mesta sam omašio, tačnije na dva i po
nisam uspeo fotografski da zapamtim odakle sam se popeo i onda sam krenuo desno pa upao u isto slepo crevo od livade u koje sam upao i kada sam prolazio prvi put
prosto treba naučiti, zapamtiti
kasnije sam se takođe zabio u ćošak od jedne livade jer nisam mogao da se setim odakle sam u nju ušao pa se ispostavilo da sam morao malo i da se vratim
imam plan da jednom ustrčim i uzbrdo i nizbrdo i da napravim dva segmenta na stravi
eh da, setih se da juče nisam nabrojao i selo Petnica u kojem sve mora da se zapne iz petnih žila, kao i selo Bujačić u kojem sve devojčice imaju bujnu kosu a dečaci bujnu maštu
uglavnom, mnogo volim ovakve prolaske i imam ih na svaku stranu sveta po kojeg, nekako mi tu ima nešto čarobno
nema puta a ima prolaska
i svaki put mi je zanimljivo
mislim da većina gradskih trkača i planinara ne zna za ove stvari tojest ideje, moram nekog voditi na turu
Nema komentara:
Objavi komentar