možda se i prosuše putevi kroz šumu
čak sam u subotu popodne provozao posle posla malo mtb-om po okolnom brdu i zaključio da je skoro pa suvo gde god je makadam (ili zemljani put) nagnut, jer voda prosto negde ode
nadao sam se da neće biti previše ravnog jer se na ravnom delu kroz šumu obično baruštine zadrže i preko leta, a kamoli nakon kiše pa još tri dana pred novembar
kratka šetnja sa psima tokom koje sam uz reku još jednom otvorio "event" i skontao da start nije u 9:30 nego u 9:15 pa sam navratnanos prebacivao trek u telefon i iz downloada u garmin app pa odatle na sat i to je začudo prošlo glatko i brzo
strujao je povetarac od pravca beograda pa sam od početka imao osećaj još par stepeni niže temperature jer je garmin pokazivao 11.5°, gulp
no nije mi bilo previše hladno, dole kratke bicke a gore kratak dres i preko njega neka crvena Lolina rolka iz osnovne koju sam planirao da bacim kada nakon 35km stignem u Lazarevac
no već negde iza pola puta je bilo +18 tako da sam je se konačno otarasio na 28. kilometru
ljudi su u 9:20 tek pristizali na parking Lidla i bilo je jasno da će sve podosta kasniti, džabe sam pomerao svoju satnicu
inače do Lajkovca (27km) sam stigao za sat vremena bez obzira na mtb i uspravljenu poziciju i krampone, a trebalo mi je da napravim 24 prosek i da stignem za sat i po
pojeo sam neke štrudle iz lidla koje sam poneo od kuće i skontao da sam popio skoro ceo bidon vode no za biciklijadu od 33km mi valjda ne treba više od 2h tako da mogu malo biti i žedan
u najavi su napisali da je predviđeno vreme između 4 i 5 sati sa sve pauzama, KOJIM PAUZAMA?
kasnije sam na slikama video da su ljudi pozirali i glupirali se bukvalno kao na izletu, no ja sam svo vreme bio negde unutar prvih 7-8 najambicioznijih koji su mi naizmenično odmicali na klizavim nizbrdicama kroz šumu jer zbog friške ključne nisam bio u vratolomnom duhu, no bez problema sam ih sve stizao na usponima iako su mi i tu istrošeni kramponi (ripne) bili hendikep jer sam dosta šlajfovao i po kamenju i po vlažnoj zemlji
za divno čudo nigde nisam morao da iskopčam sprintericu iz pedale i nekako sam uz malo sreće uspeo da se dokopam svakog vrha, imali smo bogme 3 ili 4 baš zeznuta uspona
obzirom da sam stalno bio negde napred, povremeno sam pravio pauze na vrhu uspončića da napravim nekoliko slika, da bih se posle toga opet kroz ove malo sporije probio do onih na čelu
negde oko pola staze smo presekli veliki asfalt kuda smo nekad davno trenirali trkačkim biciklama, i tu sam prelomio da sam već dosta rizikovao i samo produžio dalje prema Ibarskoj magistrali odakle sam se poznatim prečicama vratio kući
sveukupno sam napravio 105km, završio dan zadovoljan, a obzirom da sam svuda vozio bez žurbe nisam čak previše ni zablatnjavio bajk, lako ću ga očistiti
Nema komentara:
Objavi komentar