dobar dan
imam lepe vesti
A EVO I KOJE
video sam da je najavljeno mlako jutro i rekoh TO JE TO, jutros će da kapne neka vožnja
naravno da sam u ludilu ambicioznosti već počeo da računam koliko mi treba za krug na Divčibare pa sam ga malo štonobisereklo trimovao nekim prečicama jer bih ionako išao MTB-om
i dođoh do nekih tri i po sata, hmm
e sad, nema naročito smisla da kasnim na posao previše, a dan je tek negde oko 7, a da krećem po mraku opet hmmm, pa je to opet zvučalo poprilično nategnuto
rekoh, krenuću pa ću videti, gde ima više oblaka a gde manje, jer znojav se sa DIvčibara spuštao ne bih, mislim moraš biti gola voda čak i na +18 dok se gore popneš, a kad te nizbrdo mokrog spiči vetar na +16 pa još ako je oblačno, to baš i nije neka silna uživancija
i upravo tako je i bilo
(A EVO I KAKO)
odmah nakon par raskrsnica kroz grad sam video da je u ravnici puno neba a da su planine na jugu zatrpane oblacima i maglom
fuj, izađoh videh pobegoh
bio je povoljan vetar pa sam na MTB-u imao oko 29 prosek po blagim kupserima prvih sat vremena, no odatle sam trebao da zatvorim krug tojest izduženi krug dakle JAJE, pa je logično da će vetar da mi naplati sve što mi je pozajmio u tom prvom satu
plus sam imao puno više brdašaca u povratku
no nisam se dao, ne daj se Ines, gazio sam koliko je moglo i do kraja uspeo da doteram sa prosekoom 27 što je više nego dobro nakon dvomesečne pauze od treniranja
naime treću ključnu sam polomio 20.08. pa je prošlo evo okruglo dva meseca
nije baš da sam kao nov, ali nisam ni za otpad
da je bila trkačka ovo bi bio 30 prosek ili veći što nikad nije za bacanje
Nema komentara:
Objavi komentar