razlike

jutros negde oko 03 sam razmišljao o razlici između strepnje i zebnje
naime onaj drug iz italije mi se već tri dana nije javio a obično ovako kad je neka frka ne okleva previše
nije daleko od Milana a gore je podosta zeznuto stanje
nakon par sati kijanja i šmrktanja sam odlučio da ustanem i sačekam da mi prođe napad alergije pa da se ako bog dâ vratim u krevet pred jutro
kad sam ustao malo iza 3 video sam da je stigao mejl, zebnja je mogla da ode tamo odakle je i došla

za sada nije crko niko od komšija, školskih, kolega iz struke, druge struke, hobija, drugog hobija, valjda će tako i ostati
mada nije da ranije nije bilo žrtava na svim poljima
od školskih recimo, jedini koji je u osnovnoj bio pametniji od mene, doduše godinu dana stariji jer su mene ranije upisali, umro je pre nekoliko godina od raka
nešto pre njega je otišao drug iz srednje koji je takođe bio jedan od naj đaka generacije i kasnije izdavao školske knjige, a nešto pre obojice, ili negde između njih, drugarica iz srednje koja je važila za najonako najkul curu je umrla od posledica hronične depresije

iz društva iz detinjstva koliko znam, umrla su dva brata od neke srčane mane od koje im je i otac umro mlad, e to mi je bilo baš bedak jer su bili valjda u svojim 20-im
iz vojske nemam pojma zaista niti sam sa ikim u kontaktu, sa fakulteta takođe
iz starog komšiluka iz bloka su valjda svi pomrli, prosto da staviš smajli, ovde iz nazovi novog niko bitan, doduše prva kuća do ulice koja se sada vodi na moje ime bila bi od mlađeg komšije kojeg su ubili u Novom Sadu
otac mu je umro, kuću smo kupili od maćehe kojoj se nedugo zatim sin ubio iz pištolja

eh da, od biciklista je stradao bivši klupski sa kojim sam se nekoliko puta krljao za pobedu u kupovima kada smo već obojica bili 30+ kategorija, i još par prijatelja (od) prijatelja, niko baš iz prve ekipe, a od maratonaca smo imali bogme podosta žrtava od kojih su mi neki bili čak i konkurencija, jedan poznanik iz Zg i još jedan iz Topole valjda, kao i baš blizak prijatelj iz Zg kojeg je najteža bolest odnela pre par godina, kao i drag kolega bloger i organizator jedne od trkačkih zimskih liga
uglavnom od virusa za sad niko, to sam hteo da kažem

o današnjem trčanju nemam puno da pričam, noge dosta balvanaste valjda zbog nespavanja a i ova promena vremena im sigurno nije prijala
vejavica od jutra do mraka, narod zabarikadiran u kuće zbog straha od virusa, ulice gotovo puste, štaviše toliko puste da sam pored samo par ljudi protrčao na metar-dva razmaka a sve ostale zaobišao dobrih 5-10m

eno na Stravi piše prosek 5'45'' što i nije toliko grozno obzirom da je najviši kilometar uspona i kasnije spusta bio pod dosta bljuzge, ostatak sam mogao da preskačem bare i više manje se ne pokvasim
obračunao sam napamet da ću po 6' tih 14km pretrčati za iks minuta pa mi je upravo toliko i trebalo jer sam se na vrhu brda mimoišao sa grtalicom i zastao da se istežem par minuta dok malo odmakne jer je taj neki frankeštajnovski bager-traktor toliko trovao vazduh da mi nije padalo na pamet da za njim trčim ni sekund

i šta je sledeće

uvek neko sranjce
juče na trčanju tamo na daljem obodu grada naletim na dva ostavljena psića
nisu naročito mali u smislu štenad, ali nisu ni odrasli nego onako, klinci, kevtavci
i sad razmišljam šta i kako, to mi je otprilike najgora strana za trčanje i skroz sam nešto drugo planirao po ovom vodenom snegu kojeg se nakupilo već nekoliko cm
možda do njih pokušam da odem biciklom a nakon toga ili pre toga skroz zasebno na trčanje jer mi se ne upada u baruštine sat i po, a na tu stranu su baš takve ulice i puteljci

nešto sam gledao na onom međunardnom sajtu koji vodi statistike ovog virusa, i obratio pažnju na poslednju kolonu a to je broj zaraženih na milion stanovnika
nenormalno su visoki procenti za male zemlje, san marino, farska ostrva, andora vatikan lihtenštajn, valjda baš zato što ih je malo pa ko god je odnekud doputovao on je zarazio pola države
dobro nije to baš kao indijansko pleme svestan sam ali tako nekako valjda, ne znam kako drukčije da objasnim taj fenomen, san marino ima 5.5x veću učestalost od italije čak

dalje, ove naše republike, kad poređaš po broju zaraženih na milion, dobiješ otprilike sliku da je bolje biti što dalje od italije, jer podaci kažu

slovenija 213/M
hrvatska 77/M
b&h 40/M
srbija 28/M

ispade da su slovenci po_broju_stanovnika skoro osam puta zaraženiji od srbijanaca
ne mogu da kažem srba jer se onda računaju i srbi u sloveniji i americi itd)
mada onda nisu ni slovenci nego slovenijanci a nisu ni hrvati nego hrvaćani jelte

dalje, vidim da je amerika prešla u kontranapad a da su se italiji pridružile španija nemačkai francuska po broju novih slučajeva (druga kolona) pa će ovom progresijom do kraja nedelje USA izaći ispred italije po broju ukupno zaraženih (prva kolona) a obzirom da postoji delay između dolaska virusa tamo tek treba da krene masovno umiranje tako da su tu italijani još neko vreme bezbedni na prvom mestu (treća kolona)

USA         41,569 8,023 504
Italy         63,927 4,789 6,077
Spain 33,089 4,321 2,207
Germany 29,056 4,183 118
France 19,856 3,838 860

jao evo sa onog koncerta sinoć skinutog dejvid gilmor peva Dimming of the day, možda jednu od najlepših balada ikada snimljenih 

jedino što ja najviše volim verziju alison krauss, hm

osmi dan

šta dođe posle sedmog dana, dođe osmi dan valjda
ili prvi, ili 23. ako ćemo da gledamo koji je dan marta danas bio

nakon dana odmora sam odjurio na trčanje, pomalo se smrzao na vetrovitih severnih +3° i jedva se oporavio od šoka nakon nekoliko dana vožnje u kratkim rukavima i gaćama

još uvek nije ništa drastično predloženo osim što se policijski čas proširio sa 21-05 do 17-05
i preporučeno je da se drži odstojanje od dva metra jelte

kao da bi neko bio blesav da se sad hfata i pipka
mislim poput one dve komšinice
bože me oprosti ne znam da li da se užasavam ili sam podsvesno ljubomoran što nisam upao u taj sendvič strasti, zajebano vreme došlo nikad ne znaš koji će ti sendvič biti poslednji na ovom svetu

no evo tokom dana su preporučili da svi ostanu kod kuće, to je za sad samo preporuka i nije doneta nikakva zabrana, ko mora neka izađe i neka nosi masku i nek se ne približava drugim ljudima

a u nedelju su pustili penzionere da idu u kupovinu ujutru od 04-07, pa dobro ionako su sedam dana spavali kod kuće pa sad da li će da ustanu jednom malo ranije, nema veze

trebao sam da ofarbam kosu u pepeljasto i ida zalepim bradu od vate kao deda mraz i da odem u samoposlugu malo da se družim, bio bi to zanimljiv blog

a zanima me i šta su kupovali, i da li su pipkali svaku veknu hleba ili je to samo urbani mit

kad smo već kod penzionera, uzeo sam da preko one stranice youtube-to-mp3 skinem David Gilmour- Live at Robert Wyatt's Meltdown mada su minimalne šanse da mi to zatreba u narednih mesec i po jer sve to skidam samo da ne bih morao da instaliram i zezam se sa iTunes nego direktno puštam muziku iz Download foldera

eto guglao sam sve i svašta i na kraju sâm pronašao način da imam tonu muzike u ajfonu, ko će da se "snađe" ako neće srbin, evo stidim se

sedmi dan

Kao što je i onaj pisac Biblije rekao da treba raditi 6 dana a odmarati sedmog, tako sam i ja tri dana trčao kao blesav pa tri dana vozio kao lud pa je došlo vreme da dođe i taj Sedmi Dan.
I došao sedmi dan i ja po navici razmišljam gde ću šta ću, pa kao mogao bih negde malo da protrčim ili malo da uspešačim negde pa onda da strčim pa neka treća i četvrta poluideja i na kraju rekoh nema veze, idem malo na planinarenje i svi zadovoljni, nit će mene neko sresti nit ću ja nekog sresti, neka svako šeta svoje viruse i bakterije u samoći kao što i zakon nalaže.

U rano popodne kad sam se otisnuo u šumu, ispred prodavnice sedi desetak ljudi, cevče pivo i pričaju o virusu, zanimljivo.
Prošle nedelje vidim na fejsu sliku, dve komšinice išle na jezero pa se nešto pele jedna po drugoj, rvale se ili šta već, a jednoj majka lekar opšte prakse dakle visokorizična je za druženje.
Što joj ne smeta da se penje po drugaricama, koje takođe imaju starije rođake i tako dalje i tako u krug, naravno da sam svestan da nismo Nemačka nego smo Italija glupa ali prosto se iz dana u dan zapitaš da li je moguće da imaš toliko idiota među poznanicima.
Sva sreća da postoje društvene mreže pa samo retko talentovani uspeju da sakriju koliki su kreteni, ovima drugima hvala, i pusa.

Sutre (što bi rekla Lolina baba iz Kamenice) je nova nedelja i novi dan, s tim što je sada zbog prestanka posla svaki dan nedelja pa će biti malo teže voditi tu evidenciju.
No noge će svakako primetiti da su se malo odmorile pa će se već nešto događati, ionako je svejedno ŠTA, sva takmičenja su odložena pa mi je i taj golub na grani sve manje privlačan.
Kontam da ću već uobičajeno za ove "godine van forme" sačekati da sve prođe (to ćemo svi, hteli - ne hteli) i da počnu prve trkice pa ću onda opet istim onim razmišljanjem da je trka bolji trening od treninga početi da se umešavam među raju ne bih li odštopao sebi nekih 10km za početak.
Bumo vidli.

Čekam i da vidim šta će da se iskristališe, koliki procenat smrtnosti je *zaista* od ovog virusa nakon što se slegnu sve pretpostavke, i da podvučemo crtu na sledećem maratonu da li smo svi na broju ili je i neko od "naših" otišao da ore nebeske njive.

umrolacija

ništa novo, treća/3 vožnje u serijalu "pozdrav proleću"
85+93+92km, danas pak na neku skroz drugu stranu
a sutra opet lopatanje
mada, daj bože da ne bude
često su znali da omanu pa ispadne kao u onoj "tresla se gora rodio se miš"
nema veze
nego o aktuelnoj temi
ljudi su retardi
nisam rekao ništa novo
kao što sam ja iskoristio 3 lepa dana da pobegnem što dalje od svega, narod je pohitao da se druži i grli, dok nam ne uvedu 24/7 policijski čas
pa treba ih streljati a ne izolovati
u krugu od nekoliko metara deset majki priča i desetoro dece sa igra
u školskom dvorištu 4 momka treniraju nekakav boks, nešto se kao pikaju međusobno
u jedini tržni centar kola samo ulaze i izlaze, svako ima neku "poslednju želju" jer od sutra tržni centri neće raditi
tipa idem da kupim haljinu, da me sahrane u novoj lepoj garderobi
pa zato će te i sahraniti, tuko, što ideš da probaš haljine
bacite atomsku bombu na ovaj grad, evo ni sebe mi nije žao
samo da se istrebi sav ovaj kukolj, a žito se ovde kanda nije ni primilo

jedan frend javlja da su u Bavarskoj dozvolili pojedinačno kretanje jer je zdravo i za telo i za dušu, a pak drugi frend iz Italije javlja da su u njegovom gradu zabranili svako kretanje, čak na svakoj stazici piše da nije dozvoljena ni rekreacija
nemci su bili "dobri đaci" pa su nagrađeni mogućnošću da odgovorno izađu da se proluftiraju bez prilaska drugim ljudima (a ko bi bio lud da prilazi nekom drugom zaboga, osim italijana i balkanaca?) a italijani su poslati da do kraja škole stoje u ćošku

za par dana kad budem imao opciju da vrtim trenažer ili da gerilski bežim od policije kroz gudure i planinske staze, znaću kome treba da se zahvalim za to stanje, dragim sugrađanima KOJI SU PAR LEPIH TOPLIH DANA ISKORISTILI ZA DRUŽENJE

dalje na sličnu temu,
nikad ne šerujem tuđe statuse na svom fejsu ali obzirom da Saru znamo i da smo se uživo sreli više puta a posebno kada je tek počinjala i pre svakog koncerta se tresla kao prut, dala mi je ideju za razmišljanje pa sam to šerovao da ne zaboravim a kasnije ću izbrisati
citiram:
ljudi ako vam je u DOBA INTERNETA toliko teško biti doma sami da vam trebaju izjave “poznatih” da bi znali kud sa sobom, onda vam se ne piše dobro ni kad virus prođe.

ima tu dve stvari sad:

kao prvo, da me neko zaista ZAKLJUČA, mogao bih biti sâm sa sobom godinama, samica mi nije problem, uvek ću u svojoj glavi naći neku zanimaciju i tu bi mi internet više smetao nego koristio jer bi mi samo odvlačio pažnju na neke privremene zezalice koje su intelektu ionako štetne, zdravom i kreativnom mozgu ne treba ZABAVA

kao drugo, čak ako i mogu da se snađem sâm i nemam nikakvih problema da se sa sobom družim, hiljadu puta ću radije da se družim sâm sa sobom U PRIRODI

tu je kvaka

ne smeta meni sedenje u kući zato što nemam društvo, niti mi internet može zameniti boravak napolju, prirodu, kretanje

to su dve skroz zasebne stvari a vidim da ih neki trpaju u isti koš

da preformulišem i na ovaj način: između 1) pustog ostrva, i 2) zatvora sa svim pogodnostima, grejanjem klima uređajima šampanjcem kavijarom internetom đakuzijem bla bla, ja bih odabrao pusto ostrvo, pa nek mu je i samo 200m prečnik

to je 630 metara obim, dakle 15 krugova = 10 kilometara = dva sata šetnje ili sat trčanja ili pet sati blejanja sa skupljanjem kamenčića etc :-)

ko razume, shvatiće, ko misli da je internet vredniji, neka mu ga

devedeset_tri

ima taj jedan krug od 93km koji prelazi preko poprilično nezgodnog brda, i koji sam se u vreme najbolje forme jedared nameračio da prevezem za ispod 3h i nećete verovati ali trebalo mi je 3h03' fuj.
išao sam tada nekom najgorom biciklom, koja mi je bila samo za rganje po tim razrovanim asfaltima, i eto, da sam išao nekom najs biciklom to bi verovatno bilo ispod 3h ali eto.
sunce moje malo nije mi se dalo.

to je bio neki Scott sa zaobljeno-spljoštenim cevima koji sam kupio od slovenačke reprezentativke Vide Uršič i nikad mi nije bilo jasno kako je ona to uopšte vozila obzirom da je i meni taj ram sa svojih 54.5cm (od centra do centra) i gornjom cevi od 56cm bio za prst preveliki a mo'š misliti kako je cura to vozila a bila je par cm kraća od mene.
u originalu je bio crn pa sam ja nakon nekog vremena odlučio da ga prefarbam s tim da sam ostavio ceo trougao u crnoj boji a prednju i zadnju viljušku sam obojio u neku bež nijansu što je KAO trebalo da podseća na hromiranje koje je bilo rezervisano samo za top modele.

nakon nekoliko godina sam ga opet prefarbao u narandžasto s tim da je prednja viljuška pak dobila crnu boju, a nalepnice su bile crne na narandžastom ramu i oranž na crnoj viljuški.
na kraju je pre par godina završio kod mog pašenoga (muža Loline sestre od strica) tako što sam ga zamenio za nekoliko džakova granula za pse :-)
eto cela ta priča o Tom krugu je nekako uvek bila vezana sa Tom biciklom, jer sam jedino njom napadao prosek, otud mi se i nezvanični profil na fejsu zvao Čedo Proseka.
znači to je sve bio uvod...

i pre nedelj-dve sam video da na tom putu postoje nekakvi štatijaznam Segmenti i to me zaintrigiralo jer sam nekao bio u rangu +10% od tih rekorda a tada sam poprilično nonšalantno odvrteo malo kraći krug (tzv. "Paprika", za one što su pratili na času) na mtb-u sa amortizerom, slučajno takođe Scott ali skroz svemirska mašina u odnosu na ono Vidino cestovno čudo.

i rekoh, ne pada mi na pamet da se lomim na trkačkoj po tom rndavom asfaltu, danas ću da sednem na onaj drugi mtb (GT) i da uzjurim tu, i biće to super trening, a videću koliko će mi ta žurba popraviti vremena na Segmentima, u odnosu na vožnju pre par nedelja.
za jedan od segmenata sam bio skoro siguran da ću ga oboriti jer mi je falilo zaista malo, a za druga duža dva nisam imao pojma koliko mi treba vremena obzirom da su svi bolji rezultati postignuti na trkačkim biciklama novije generacije, a ja krećem čeličnim mtb-om od 15+ kilograma.

što jes - jes, bio je povoljan vetar u leđa ali prevashodno je odlučujući faktor bio što su meni noge bile više nego raspoložene, čemu kao dokaz može da posluži da sam na celom krugu napravio 26.5 prosek od-kuće-do-kuće, toliko zaista nisam očekivao.
posebno treba naglasiti da je najveći spust bio isprekidan sa nebrojeno krivina u kojima je umesto bilo kakvog asfalta bio pesak ili zemlja pa se moralo promileti 15 km/h.
segmente sam naravno pocepao na atome, štaviše umalo sam onaj duži prešao za vreme koliko je do danas bilo dovoljno nekom da drži rekord na 3km kraćem :-)
(obzirom da se preklapaju jer je brdo iz dva dela pa postoje dva starta i dva cilja, nevermind)

eto, sutra je drugi dan proleća i poslednji lep dan u ovom klimatskom mikrociklusu a šta će biti nakon toga, bumo vidli.
što reče Đoni Štulić, danas je prvi dan u proleću, a on pedalira kao da je poslednji
(jednom kolegi maratoncu i bivšem blogeru je na taj dan umrla majka i pre mnogo godina smo pisali blogove o tome; sada više nismo u kontaktu ali eto istog dana je u Srbiji pala prva žrtva najmodernijeg virusa pa je i tom čoveku ovaj prvi bio poslednji, život piše romane jbg)

izazovi ispredzovi

Plan koji će za par dana pasti u vodu kao i svaki drugi plan, za sada izgleda ovako: sunčani dani su za biciklu i radove u dvorištu, a kišni dani su za trčanje i krečenje kuće. Naravno ono što može da sj*be sve je da neko proglasi full policijski čas, e tu ću morati da se snalazim. Pominju mogućnost da samo jedan član porodice može da ode do prodavnice, hmm, jedino bi u tom slučaju bilo važno dokopati se železničke pruge jer tamo nema policije jel tako, i onda kroz par tunela izaći negde u kanjon reke Gradac, trčati sat-dva planinarskim stazama pa opet ilegalno kroz par tunela doći tu na kilometar od kuće, i trk u prvu prodavnicu "POŠAO SAM PO JOGURT!"

VanDredne mere su naravno prema očekivanju uključile i obustavu rada svih uslužnih delatnosti sa pipanjem što uključuje salone za friziranje masažu i kozmetiku, i to sad znači da sam naredna dva meseca na zimskim pripremama. Za razliku od prethodnih zima koje su bile "tesne" finansijski jer je posla manje nego leti a grejanje odnese 1/4 ukupnih računa, ova zima je bila skroz drukčija jer nismo nigde putovali, pa se ništa para nije potrošilo od vikenda do vikenda. Računaj da putovanje do recimo Zagreba-Varaždina ili Istre sa par noćenja izađe oko 250-300€ a obična trkica sa jednim noćenjem oko Osijeka opet izađe barem na 120€ ako ne svratiš u Decathlon što je naravno nemoguće.

Opet gledam šta imam od patika, pa dobro, snaći ću se, tačnije taman i imam za par meseci trčanja nekoliko komada koje će do leta biti "za kantu". Plus kada dođe april pojaviće se i par onih "laganih" koje tokom zime uvek izgubim iz vida, a ako za par dana padne najavljeni sneg vratiću na stepenište i one salomonke i najkice za trčanje po bljuzdzi (?)...

Evo na teveu je nova epizoda "bogojavljenja" kako posprdno zovu obraćanje Precednika stadu, tako da možda čujemo najavu neke nove opake rigorozne mere. Juče su u gradu napravili cirkus jer je neko željan promocije i pažnje proturio buvu na fejsu kako zaboga treba aplaudirati lekarima, pa je raja izlazila na terase u dogovoreno vreme i tapšala. Tapšali neradnicima koji ti zakazuju preglede za tri meseca, dolaze i odlaze na posao kad im se ćefne, pola recepata napišu rodbini ili međusobno kolegama, kao i u svim drugim profesijama koje su na sigurnom državnom hlebu tako se i taj poziv pretvorio u totalni bašmebriga hohštapleraj (osim onih iz Hitne naravno). Sve trčim da tapšem šljamu, pre ću da aplaudiram taksistima, kasirkama, veterinarima, apotekarima, svima sa pijace kojima će u naredna dva meseca da propadne povrće a dobiće od države pomoć pod nazivom govno bez šlaga.

Današnjih 84.5km po vrištećem suncu je fenomenalno poslužilo za ispiranje toksina iz nogu i glave, nigde mi se nije žurilo a opet i taj šalala tempić je na starom 15kg teškom mtb-u izašao na 24.3 prosek, bilo je i dosta uspončića bogme no nisam se za vreme vožnje uopšte setio koliko sam u zadnja tri dana pretrčao, što je dobar znak. Najavljena su još dva dana sa maksimalnom oko 18-20 stepeni pa ću da potrčim pred rudu i ponadam se da neće roknuti neki full policijski čas, a od nedelje nek rade šta hoće.

izo lacija take two

nakon što sam jutros trčao sa izolirkom, za sutra tražim komad stiropora da upotrebim kao grudobran ili šešir. biće ovo zanimljiva serija u nastavcima. što reče onaj - da se o mom životu pravi film, il' barem strip...

obzirom da se zbog Situacije sve pomalo menja, danas sam imao puno više vremena jer se pomerio i posao pa sam taj silni višak iskoristio tako što krug od prekjuče nisam skratio nego sam ga otrčao celog, i da vidite JOJ RAZLIKE DRASTIĆNE (trejdmark Solomon Bićakčić, Audicija) umesto 20km pretrčao sam 22 ali nije tooooo razlika glavna nego što sam umesto po 5'47''/km trčao prosek 5'51''/km što znači da sam višak vremena upotrebio za SPOROĆU.

doduše upravo ovaj dodatak je najkrvoločniji uspon/spust pa je možda prosek "tu negde" glede napora odnosno zalaganja na radu.
uostalom nije tako jednostavno nakon što donekle zapustiš trčanje, tri dana zaredom ići 2h + 2.5h + 2h, mnogi 25.5km računaju i kao Dužinu a ne kao svakodnevni haruki džoging ili eventualno kas.

kad rekoh kas sad se pitam da li se patricija kas kad je bila devojka prezivala patricija galop ili se rodila kao kas, šta li će tek da bude kad se zbabi. eto šta ću da didžejišem na poslu danas, mon mec a moi :-)
i soda bikarbona.

vanDredno stanje

kad sam bio klinac samo su glupavi govorili vanDredno i ubacivali tako slova gde ne treba, a bogme i kasnije sam čuo da neko studira vanDredno pa sam se pitao kako si ti zemljače uopšte došao do studiranja nečega ako izgovaraš "vanDredno".
slično tome prvo smo govorili rošule ali su nas brzo naučili da se kaže rolšue a napredni smo i shvatili da to nešto znači na njemačkom jelte, e jedino nikako nismo mogli znati da se kaže gojzerice nego smo ih zvali gVojzerice a to se nekako više i uklapa u one cipelurde kojima možeš ciglu da šutiraš a da te ne zabole prsti
dobro i nušićevu ulicu sam zvao Њušićeva, ipak ne kaže se nušenje nego njušenje i njuška jel tako

uveli su policijski čas od 20-05 što možda remeti neke perverznjake što trče kasno uveče ali ja kao jutarnji tip još uvek nisam pogođen merama, a još za desetak dana kada se pomere satovi svitaće tek pred 7 pa će me boleti dupe da ranim pre zore da bih trčao po mraku, "evo sve trčim"

za danas bi bilo sasvim normalno i logično da se preseče ovo trčanje nekom bici vožnjom no obzirom na neke druge obaveze ne mislim da bi me tako kratka vožnja zadovoljila a za nešto tipa 3-4 sata nemam vremena tako da ću opet morati na trčanje.

nisam nešto posebno uzbuđen zbog toga ali dok može po danu da se uživa u prirodi daleko od grada i virusa, treba to koristiti, a ako baš uvedu policijski čas 00-24 ondak ću pak morati baš tada kada je najzabranjenije jer baš nešto i ne verujem da će me u 4 ujutru policijski Pajero juriti po parkovima i preko ograda od školskih dvorišta

izotonik

izotonik i izolacija ne idu zajedno, divim se ovima koji su pokupovali trenažere mada i mi u kući imamo dva komada
doduše ne traku za trčanje nego elite fluid u koji ubaciš zadnji točak bicikle i dalje sve normalno okrećeš i šaltaš kao na cesti
jutros sam namlatio krug po planu, s tim da sam malo samog sebe iznendadio brojkama pošto sam nekako očekivao da veliki krug od 32km skratim jednom prečicom pa sam se nadao da će da izađe negde oko 22km no ispalo je 25.55km, je-bi-ga
noge su nekako uspele da se dovuku do kuće mada mi tih zadnjih pola sata nije bilo baš prijatno, možda i zbog dehidracije jer nigde usput nisam imao vode a na vetru i jakom suncu se očigledno dosta izgubi bez obzira što je temperatura u rano jutro bila jednocifrena

sva sreća pa na poslu nije bilo gužve, jednom momku sam čupao obrve bez maske jer je nije ni on imao a da je neko nekom hteo da prenese virus svakako je on mogao nešto da pipne u banci ili pošti pa sa pipne kod mene u salonu pa da onda ja to pipnem i tako dalje, ne znam ni u čemu je poenta maski osim ako pored tebe ljudi kašlju jer se virus osim toga češće prenosi dodirom zaražene površine i kasnije prenošenjem na sluzokožu hmm

sutra ću na trčanje da ponesem kotur izolirke ako me zaustavi policija i pita da li nosim neko zaštitno sredstvo sa sobom

koma

Prosto je neverovatno kako se odvija ovo proleće. Ma SVE ide naopačke, jedino sam u glavi imao da na posao ponesem laptopičić da piskaram nešto i jedino to nisam stigao i sad se drndam sa telefonom.

Elem, izolacije i preporuke, blabla, na ulicama nikad više sveta, lep sunčan dan, niko u školi a svaki drugi nije na poslu pa “svi izašli da nešto završe”.

Jutros čak i po sporednim putevima ihaj saobraćaja, nema ko u selima nije upalio auto jutros “da skokne do grada”.

U apotekama gužva da ne možeš dalje od vrata da uđeš, u prodavnicama gde je oko podne uvek radila jedna kasa sada rade dve ili tri. Već se pojavljuju prve prazne police, ne znam ni šta je na njima bilo.

Što se mene tiče, nešto sam se malo preračunao i već nakon sat i po vanrednog stanja uspeo da s....m Plan jer sam pohitao na jednu stranu pa zbog vetra skrenuo na drugu da mi spreda duva uzbrdo kad mi je najtoplije, pa napravio veći polukrug od zamišljenog i na kraju namlatio 20 kilometara.

Al ko što rekoh, znao sam da će gužva na poslu da utihne pa mi i ne pada teško taj jutarnji amok. Bilo bi bolje da nešto malo provežbam ili se istegnem nego što ležim ovako zalepljen za fotelju ali šta ću, možda se ovo računa i kao neka joga, treba i ležanje izdržati.

Sad sam naravno u dvojbi da li trčati i predveče ili ne, da ne bih smanjio šanse za sutra jer ipak puno više volim jutro. Kao u filmovima o Bondu - ja sam jutro... rano jutro.

Sad nazad na početak bloga, naime nakon dve zime sa tri preloma i 4 bolesti sam kilaviji nego ikada i da me je neko pitao, ne bih bio toliko virtuozno kreativan pa da mi padne na pamet ovo otkazivanje svih trka. Ovo zbog čega svi kukaju, meni došlo kao dar sa neba.

NE zato što se radujem da drugima nešto propadne nego što nisam znao koja mi je opcija gadnija

1. sedeti kod kuće dok drugi idu na polumaratone i tiho patiti od muke i (pozitivne) zavisti, ili
2. ići na trke jer se tako uvek napravi dobar trening, ali uz cenu da progutam sve te jadne “rezultate”

Ovako me je virus oslobodio biranja manje knedle za gutanje i blagoslovio me da počnem da treniram od nule pa dokle već uspem da stignem. Ovih 20km jutros nije bilo loše uopšte, obzirom na sve okolnosti.

Najvažnije je da sam se lepo osećao. Opet ona početna nadutost i tromost u nogama no ovaj put je nakon pola sata sve nekako došlo u normalnije stanje i dalje sam samo trčao i pustio misli na ispašu.

stanje

kakvo je stanje
kao što vidite nisam otišao na Dunav
tojest ne vidite, morate da mi verujete na reč da ovo pišem od kuće
naime juče me je drugi dan za redom maltene sahranila alergija, nos je curio kao česma, kijao sam na svakih pet minuta, i u takvom stanju otići na treking ligu među 500 ljudi mi je bilo blago neprimereno
jeste da su simtomi novog virusa navodno potpuno suprotni (suvi kašalj) ali ni meni ne bi bilo prijatno da mi neko slinav neprekidno kija u blizini
danas je puno bolje jer su tablete valjda počele da deluju ali noćas to nisam mogao znati jer mi se stanje malo poboljšalo tek evo oko 10-11h, a ni to potpuno

zbog takvog stanja sam juče prešao 18km ali na pešačenju i trčanje sam ostavio za danas
čeka me ova liga na Stravi, dakle trči se 5km
popio sam kafu, pojeo dva parčeta pite s jabukama, evo još malo da se istegnem i smislim na koju stranu sveta ću trčati pa izvolte
neću pisati novi blog nego ću ovaj da nastavim popodne

...

elem ovakvo je bilo stanje
zbrka sa termometrima, ovaj na terasi okrenutoj jugu pokazuje +13, telefon kaže +7 a mislim da weather channel očitava sa jedine meteo stanice tu u nekoj njivurdi na kilometar istočno
sad, nemam pojma, obukao sam se kao da nije ni 13 ni 7 nego recimo 10, a tako mi je i bilo, negde prijatno negde hladno
otišao biciklom nekoliko km do izvan grada, pa krenuo na zagrevanje
ideja je bila da otrčim 5km prema vetru, da zastanem minut-dva i malo se istegnem, provrtim dupetom levo pa desno, i sjurim se nazad sa olujom u leđa svestan da varam ali koga briga, najvažniji je rezultat :-)

i šta se događa, događa se preokret
dok sam išao na tamo, vetar je bio jako promenljiv, na jednom pravcu sleva, pa zdesna, pa malo spreda pa opet u leđa, i dalje u krug
i ništa, otkaskao ja u tom pravcu, noge drvene, naduvene, nekako trome, pffff
malo se iščuđavao šta li mi je, i rekoh batali ti ovo, umoran sam
isto tako bezvoljno otkaskam nazad do mesta gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony), s tim da je vetar bio sve jači i jači i na kraju me je "ubijao" spreda no ionako mi je sve bilo svejedno

na kraju je ispalo da sam brže otrčao zagrevanje blago uzvodno nego strčavanje nazad, a pride sam strčavanje na neku foru izmerio 4.97km pa mi se ionako ne bi računalo kao 5k.
svašta.
i onda uzmem onih 5k zagrevanja, koji su izašli na 5.06km, i tome dodam naziv koji su rekli da stavimo "5k anti-corona run" i sad ću da uđem u statistike kao verovatno najsporiji na planeti Zemlji sa sve satelitima Marsom i Neptunom.
pa fino baš.

subota

subota je a pišem o petku, šta fali

preskočio sam blogovanje u petak trinaesti da vam se nešto ne desi pa da ispadne da sam ja pokrenuo zle sile, što je sigurno - sigurno.
neodlučan kao što mi se jako retko događa, juče sam se nećkao za ovo ili ono, protiv ovog ili onog, i na kraju odlučio da mi od malo odmora ne može biti loše.

sreda i četvrtak su nakon "staza je paprika!" kompletirani drugom vožnjom iliti "tour de zukve", e sad gde je to, ja mislim da ni oni što tamo stanuju ne znaju gde su Zukve a kamoli prosečno obavešten građanin.
jeste da za sada sve ide po planu i da mi je baš lepo dok obilazim sve te puteve kojima sam prošao samo par puta u životu pre nekoliko godina, no na momente ume da postane i malo naporno, kako da kažem.
ali hajd.
kako ću letos stići do Kadinjače ako proletos dozvoljavam sebi da kukam zbog zukvi ili zukava, kako se već kaže, verujem da ni to ne znaju u tom selu.

neke trke se otkazuju, neke još uvek ne, uglavnom ovih par u prirodi koje sam ionako "merkao", da sam anđeo zvao bi se anđel merkel, mislim zbog tog merkanja.
reče mi drug kako je našao alternativu za otkazani polumaraton a to je na Đerdapu, volonterska akcija čišćenja prirode sledeći vikend.

tu se setih jednog momka kojeg viđam u prirodi sa psom, i oni tako u šetnji prirodom nakupe pun džak plastike pa ostave kod kontejnera.

moj resor je pak krčenje uraslih staza prema i oko manastira, s tim da nemam nikakve profesionalne mogućnosti da sad ja tu prođem bagerom i napravim put nego se protiv korova i trnja borim onim makazama za orezivanje voćki, ionako su stalno na akciji oko 3€ pa na svakih par meseci kupim po još jedne.

eto osim ovde u bašti nekoliko voćkica i grožđa, ispalo je da se najviše koriste na planinarskim stazama.

dok sam pokušavao da neke "ostruge" tj trnjave grane odsečem što bliže zemlji, privuko mi je pažnju nekakvo pomeranje zemlje, hmm, hmm, ode zemlja sve dalje pa se sklupča pa reče tiho šššš i shvatim da su nam se drugarice zmije probudile iz zmijskog, pardon, zimskog sna.

lepo sam joj rekao da sačeka dok je slikam no počela je negde da odlazi pa sam pokušao da je zaustavim i malo odignem štapom no uporno je odbijala poziranje i nekako je uhvatih u zadnjem času kada se već zabila u granje i samo joj ostala guzica da viri.

evo kako je taj prolazak uzbrdo izgledao pre nego što sam prošao...

... a evo pogleda odozgo na obavljen posao kresanja korova i trnja, skroz druga priča.

negde na pola posla mi je svirnuo i voz, mahnuh i pomislih neću ti skakati na krov, danas mi je dan odmora, a i ne ide mi se na more bez obzira što korona nije stigla u crnu goru.

nakon još malo planinarenja, nemojte me sad napadati da sam sebičan jer samo krčim one staze koje meni trebaju i kojima prolazim, mislim i od ovog dobih plih jer mi nobelovcu ni na kraj pameti nije palo da ponesem rukavice, a što je najcrnje gde god sam se ogrebao (a to je svuda) jako mi se upalila koža zbog ovih alergija pa sam sav kao iz logora da sam pobegao, kako beše počela ova rečenica, eh da, zatvorih krug pa još onde ovde odsekoh po neku grančicu i to je to.

maksimum koji mogu da postignu ove makaze je recimo debljina palca šake, što je ujedno taman prečnik za jedan dobar štap za planinarenje pa sam kad god sam ih proletos nosio ne nekom drugom mestu odsekao neki takav štap i sada ih već ima tuce ostavljenih na raznim počecima i završecima stazâ, pa će valjda nekom i poslužiti.

strava i užas i Strava

eto buve u gaćama!!!!!
vidim da su na Stravi napravili nekakvu "ligu".
jer se kao trke otkazuju jelte.
a gledao sam i neki film o virusu pa sam se malo zamislio.
ako mi se ide u neke nove predele, ne moram da odem na treking ligu nego mogu da odem autom na bilo koju planinu na izlet i otrčim šta god hoću i koliko god hoću, jel tako, tako je.

u prevodu, sve je ovo potencijalno i previše zajebano, kontam da u Valjevu postoji par tih nekih respiratora na intenzivnoj a ako se za tri nedelje pojavi pet hiljada zaraženih, od čega će hiljadi da treba intenzivna nega, preživeće samo oni koji se zadese na respiratorima, ostali mogu jedan drugom da daju veštačko disanje mislim međusobno, tako tri nedelje, hmm, biće tu romansi i venčanja u bolničkim dvorištima.

nego strava.
ovaj blog sam uzeo da pišem u petak 13. i stoji mi kao skica pa sad kad stisnem objavi on će da ode u juče, nema veze.
napravili su plan Akcije za svaki naredni vikend zaključno sa mojim rođendanom, i svakog vikenda možeš u subotu ili nedelju da otrčiš 5km, 10km, 21km, 1609m, 10km, maraton.
onda će da prave rang liste i tako to.
pa eto kao motivacija, i kao neko suočavanje sa tim brojkama.

naravno da skoro niko neće na treningu omlatiti 5km onako beskompromisno kao da je otišao na trku i zagrizao do koske, ali hajd, videćemo.
svaka brojka će me boleti jer znam koliko sam tragično nespreman, ali šta je tu je.
čak ako i odlučim da sutra ipak odem na Dunav na treking, ovo danas neće puno smetati.
a ako ne otputujem nigde, mogu sutra i da ponovim test, ako (drugo ako u istoj rečenici, baš kidam ove Planove) danas ne budem zadovoljan.
pite od jabuka sam se već najeo, samo još malo kofeina pa za sat vremena mogu i da se otisnem, možda budem brži od najavljene kiše.

11:32, 14.03.2020.

ps
u italiji je negde vanredno a negde polu-vanredno stanje,
evo šta piše kolega na mejling listi:

"I am Italian, I live in Cagliari, Sardinia. Here the infection is arrived in a
reduced form but in any case the indications are not to leave the
house.
It is allowed to train outdoors but alone and keeping at least one
meter away from anyone else.

Based on the somewhat twisted mentality of Italian bureaucracy, you
can train but you cannot move in the car to go for a run. So I have to
run around my house.

Tomorrow I had planned a long run of 32 km for Boston but frankly the
news is not encouraging…"

uikend?

kao prvo, niko ne zna kako će se razvijati ovo sranje s virusom jer bukvalno svakog dana neko može da donese neku zabranu za nešto i da u subotu uveče sutrašnji tj nedeljni polumaraton bude otkazan.

mislim kako ćeš u centru Kruševca recimo da praviš javno okupljanje 1000 ljudi kad će zadatak policije umesto da obezbeđuje trku biti da spreči trku?

to pod jedan
pod dva, veća je verovatnoća da se u takvim scenarijima održi treking liga nego polumaraton, na ovom prvom policije neće ni biti a ionako je manja gužva

na stranu lična (ne)odgovornost tipa država proglasi vanredno stanje a ja odem na trku, no ako tamo nikom ne prilazim, spalim bacačem plamena svakog ko se zakašlje, ostatak dana sam u autu, gde god svratim u kupovinu hajd ionako bih oprao ruke, ne mora niko da me opominje valjda

da, problem može biti novac, ne znaš ko je slinavim prstima platio dva minuta pre tebe a kasirka će ti to samo proslediti, nemam pojma kako se to računa, valjda bi trebalo i pare oprati :-D

u nekom drugom scenariju bih rekao da je vikend tu odmah iza ugla a sada mi deluje jako daleko jer u svakom od naredna 4 dana može nešto da se razvije, preokrene, dogodi.

fejsom kruži zajebancija koju je napravio trkački klub iz Niša ali su to toliko amaterski i na brzaka upropastili da je bolje da ništa nisu pipali, levo piše 10.03. a desno piše ponedeljak (09.03.) i preko svega piše baš Valjevo +1°C u 10h pre podne a oba dana je bilo oko 7-8°C, dakle zasrali su sve gde je uopšte moglo da se zasere pa duplo :-D

još je preko svega neko napisao kako se ne treba ovoliko zezati jer "neko to može da shvati ozbiljno", pa brate taj ko ovakve gluposti shvata ozbiljno i treba da bude odnet nekim virusom sa lica zemlje, to se stručno zove "prirodna selekcija" :^l

tako da, što se tiče vikenda, pratiću i vreme
za sada kaže da će u nedelju kod kuće biti +7, u kruševcu +8 ali oblačno, na dunavu +11 i vedro :-D
mogućnost kiše u subotu je prvo isključivala treking ligu (22km) ali je ova nova promena prognoze vraća na prvo mesto rang liste, ubedljivo ispred Kruševca u kojem sam već trčao nekoliko puta.

osim toga, treking liga je više nego neobavezna, tu ne postoje reference, otkud znam da li sam gore-dole iz Dunav i kroz šume trebao da trčim 5'/km ili 7'/km, koliko će biti makadama a koliko lišća i korenja, da li će usponi biti pitomih nagiba ili krvoločni da jedva i hodaš a kamoli trčiš, to je pola izlet pola trening i kako god da ga otrčiš biće super jer si video nešto novo, i svakako lepo

posebno zbog toga što i onog narednog vikenda (za 10 dana) takođe merkam treking ligu na Zlatiboru pa bi ovo lomatanje za vikend bilo idealan situaciono-adaptacioni trening, hmm

no planove na stranu, već sam potrošio previše mastila

~~~~~~~~~~~~~~~~~

nakon današnje vožnje od 80km, stazom kuda smo u bici klubu trenirali kada sam dobio prvu trkačku biciklu, i kada je trener težinu kruga opisao kao "STAZA JE PAPRIKA!!!" (ljuta valjda, haha), ne znam koliko sam potrošio od onog Plana da se odveze danas srednje dugačko a sutra još malo duže, obzirom da sam očigledno preterao.

a danas, uzani propali asfalt prekriven kamenčićima i peskom, nagibi do 20%, na nekoliko mesta sam morao da otključam viljušku, i da nisam uzeo scott-a koji ima diskove, verovatno bih izleteo i poginuo u par najoštrijih serpentina sa v-brake kočnicama na starom GT.
da ne pominjem da su na GT-u semi-slick gume a ovamo sam i sa kramponkama nekoliko puta uspeo da usporim u zadnji čas, pretpostavljam da sam imao više sreće nego pameti i veštine, pokušaću da to ne zaboravim do nekog sledećeg sličnog poduhvata.

buđenje ranog proleća

Dogodi mi se ponekad da se probudim usred noći, uglavnom oko 02-03h pa tako blenem u plafon i čekam da mi se prispava. Obzirom da to ne daje neke zadovoljavajuće efekte uzeh da malo guglam pa sam relativno brzo skontao da gde god kreneš da čitaš o tome sledi savet kako je nakon ~20 minuta čekanja najbolje da ustaneš. Jeste mi to bilo katkad logično ali sam u tu logiku sumnjao. U smislu ko ne zaspi za 10-15 minuta njemu se prosto više ni ne spava, možeš čekati koliko hoćeš. Tako sam uštedeo sebi sat-dva fore za pisanje, za razliku od ležanja kada ti se samo u glavi nagomilavaju teme i posao za neki drugi dan, a vreme prolazi ni u čemu.

A tema je opet skroz logična koliko i zbunjujuća, no nisam se nikada time bavio kako da kažem stručno. Naime taj zid između nesvesnog i svesnog, prosto je nenormalan. Tojest voleo bih da je bar ponekad providan. Ono, kad sanjaš da letiš, nikada se ne trgneš i probudiš u fazonu "ma daaaajjj, nema šanse da se ovo događa, samo sanjam!" nego nastaviš to da posmatraš sa uzbuđenjem i neizvesnošću.
(evo i alergijske kijavice, bolje što sam ustao)

Tako sam noćas sanjao onaj dečiji san kako pišam. Kad si klinac imaš jako čvrst san a organizam želi da radi po svom ritmu pa ako se ne probudiš, prosto, upišaš se. Meni se to koliko pamtim dogodilo samo jednom. Sanjao sam da pišam i bilo mi je tako lepooooo dok me neki čudan osećaj nije probudio jer pazi iznenađenja, ja sav mokar, kuku! I to sam već bio pošao u školu, dakle matoro dete, ne beba. Al eto, omaklo se :-)

Nakon toga evo silne godine prođoše i hiljadu puta sam sanjao kako pišam ali se bogu hvala nijednom više nisam i upišao u snu, samo sam se katkad probudio a katkad baš i ne, prosto nastavim da spavam dok me nešto ne probudi pa se onda setim "hmm, ja sam pre koji minut sanjao kako pišam a vidiš, nije me ništa probudilo". Onda naravno ustanem, no daleko da je to uobičajeno, u 350 od 365 noći ustanem jednom ili nijednom.

Mrzi me da guglam statistike sad, ne znam ni koje tačno statistike da tražim, logično je da ljudi koji se redovno rekreiraju ili "bave sportom" moraju u drugom delu dana da nadoknade sve izgubljeno tokom tih aktivnosti a ja sam juče eto pretrčao 20km preko dva brda i naravno da sam se nalivao prvo onim BCAA praškom pa nakon toga svim i svačim a štaviše nisam popio ni kap piva. To napominjem jer mnogi kažu da se od piva pojačano piša mada to kod mene nikada nije bio slučaj.

Na kraju o samom snu, koji je možda i objašnjenje svega. Nisam od onih koji bolesno prate kilažu mada sam naravno celog života pojačano svestan da telesna težina itekako utiče na sportove izdržljivosti. Ako imaš 5% više, otprilike ćeš trčati ili voziti biciklu uzbrdo 10% sporije, odnosno za istu brzinu će ti trebati puno više napora. Naravno da za trke i kontrolne treninge na nekoj granici, tipa "istrči 10km najbrže što možeš", ne važi ovo da treba više da se napregneš obzirom da se već trudiš najjače što možeš.

San je krenuo od neke tačke ispred koje se ničeg ne sećam, nešto u fazonu izašao si iz tunela i gledaš unazad ali ništa ne vidiš. U toj tački ja sanjam kako sam ranije u toku noći već pišao nekoliko puta (?) i kako iz nekog opravdanog razloga (tipa nešto će se u kući pokvariti, začepiti) moram da nastavim da pišam na nekom drugom mestu. Stao sam u ćošak neke sobe bez nameštaja i pišam li pišam, zalivam ugao. Na podu je nekakav tepih od zida do zida i sve to negde nestaje. Začujem neki šum i shvatim da u toj zgradi i na tom spratu nisam sâm, pa prekinem pišanje u uglu i pređem pet koraka ka sredini sobe gde se nalazi wc šolja/školjka, pa nastavim da pišam.

"Ohoooo, ovo su litri i litri, sutra ću ipak biti puno lakši i sve će se vratiti u normalu", sanjam kako razmišljam na taj način. A sve to probably jer sam se juče pred trčanje malo iznenadio litrom viška na vagi, pa mi se taj šok malo dublje urezao u podsvest.

Sećam se jedne svadbe druga iz biciklizma, negde u Sremu, kada sam celo veče jeo nekih predjela i pečenja i to zalivao mineralnom Knjaz Miloš koja od svih soli valjda jedino obiluje natrijumom (!) i jutro kasnije sam se probudio sav naduven kao sunđer sa valjda 4kg više od uobičajene težine zadnjih par godina. Majko mila šoka!!! Doslovno sam se ceo dan osećao kao da su mi otkrili neku tešku smrtonosnu bolest, znači Kraj sveta! Na sreću to se za dan dva sve ispišalo, ali trauma je ostala.

Tako sam i juče na trčanju pomislio, brate, ja ili da prestanem da trčim, ili da prestanem ovoliko da žderem i pijem. Jer decembar je odavno prošao, i onaj izazov kada sam trčao svakog jutra i večeri po par sati, pa okej, jeste tada bilo lepo jesti ali otkako sam se vratio na ove "normalne" kilometraže i napore valjalo bi se vratiti i na umerenije prejedanje. Stoga kontam da je odatle sve počelo, i završilo se ovim snom o ispišavanju cca osam litara "viška" ;-)

mister dronjak

planiranih 15km sam produžio na 20km iz prostog razloga što sam na kraju polupustog puta pomislio da bi bilo cool da produžim onim SKROZ pustim putem nizbrdo, pa da se vratim kuda sam došao, umesto da zatvaram krug po dosta prometnijim ulicama.

rečeno - učinjeno, okret mi je bio dosta iznad početne i krajnje tačke pa mi je povratak bio brži, okret okruglo na 1h a kraj na 1h56, gps kaže 465 metara ukupnog uspona!

kad sam kod kuće pogledao Stravu primetio sam da mi pod najbolje vreme stoji 3h25 za maraton, 1h27 za polumaraton (to su sve rezultati iz ove zadnje dve spore godine naravno) i krenem da prelistavam mesec po mesec da vidim šta tu fali.

šta fali????

FALI PET METARA! :-D
jer mi je samo par nedelja posle apatina sat izmerio 42190m u novom sadu, dakle da sam protrčao kroz cilj i tri koraka kasnije stisnuo stop stajalo bi mi 3h14.

ili 3h09 iz ljubljane godinu ranije, ili 2h55 iz podgorice još dve godine ranije, ili 2h51, ili 2h49, ko će to sve tražiti kuku

elem dok sam trčao u podsetnik sam ukucao sledeće:

- oprema za danas

- noosa 12, boje, cena

- zeleno -> belo

- angliru, 1 na 1

- mozer protiv konja

- značka

to su teme o kojima sam hteo da pišem no teško da ću sve postići

da krenem od 

1)

između dresa dugih rukava sa Ljubljanskog Maratona i rupičaste podmajice sam morao da ubacim još jedan sloj obzirom na vetar i oblačnih +10 pa sam uzeo neku staru majicu skraćenih rukava koja je pola pamuk pola nešto poluelastično i ne nakuplja previše vlage u sebi, no u njoj sam par puta nešto farbao prošlog leta pa je sva natačkana zelenom bojom :-D 

i naravno da mi je svuda uzbrdo bilo toplo pa sam dres nosio zgužvan u ruci a trčao sam u dve majice od čega je spolja bila ta klošarska polupocepana poluprefarbana poluodsečenih rukava i okovratnika, kao da sam pobegao iz izbegličkog logora, mada mislim da i oni bolje izgledaju

zbog nekih obaveza nisam mogao da odem samo sa satom, ali nisam hteo da nosim ajfona nego sam poneo samsungića koji je upola lakši no zato su i slike odgovarajućeg kvaliteta pa mi glava dođe izobličena kao krompir preko kojeg je prešao motokultivator
a šta ćeš

2)

druga tema je da pobacah skoro sve od patika što sam imao i ostao sam sa nekoliko pari ok oko 1000km koje samo što nisu popile kantu i sa dva-tri para koji imaju u sebi po mesec života recimo

i preturim malo po ovim radnjama i skontam da su stigle nove noosa, nakon što sam imao dva para #10 i tri para #11, posle toga su umesto 12 izbacili noosa ff, a sada su se pojavile i #12, s tim da su toliko šarene da me hvata muka koje da (ne) odaberem, za koji mesec kada dođu na sniženje jer trenutne cene su podosta nerazumne

NIJE GREŠKA, OVO NISU ŽENSKI MODELI, FILTRIRAO SAM PRETRAGU PO BROJU 45

nije da nemam da dam 300 evra za dva para ali NEĆU, tačnije ne pada mi na pamet.
jer će ionako kad tad biti ispod 100 po paru, ako ne i manje kada se neka boja rasproda, pa one najružnije ostanu u svim veličinama jer niko nije tolika pederčina da bi ih kupio.
e tu ja nastupam :-D

jednom sam se zeznuo sa onim salming enroute koje sam kupio u ljubljani i više nema teorije da igde nađem iste pa ću ih uvek nositi tako grozne u paru, ali nadalje više nikada neću kupiti samo jedan par patika, novčanik otvaram samo kada nađem isti model u dve boje da bih mogao da ih rasparim i iskombinujem

3)

još mogu da pokrijem treću temu sa spiska jer nije srodna nijednoj drugoj, a poslednje tri će da ostanu za neki naredni blog.

kad smo se juče vratili s treninga kažem ja Loli da joj je ispustila prednja guma.
- jao da, bilo je nekog zelenog stakla tamo na vrhu Tešnjara kada smo krenuli kući sa razgledanja foto albuma, ali mislila sam da sam ga zaobišla (ne album nego staklo)
skinem ja točak, pregledam sve, izvadim špic od stakla bukvalno santimetar dugačak, ali ne od zelenog nego belog.
- ne ne ne, bilo je zeleno staklo, Lola uporna
- okej bilo je zeleno, ali je osedelo od straha kad si ga pregazila, nemam drugog objašnjenja, vi'š da je skroz pobelelo :-)
eto glupave anegdote čisto da oni što više neće sa mnom da se druže vide koliko bi im bilo lepše pored mene, ko se sa mnom druži ..... mu je duži, ostali nek škrguću od muke

pariz

sećam se tog datuma, ne što sam genije sposoban da zapamti sve i svašta već što je datum najlakši mogući za pamćenje. bio je 04.04.04. i na eurosportu sam gledao maraton u parizu. eto kažu da će zbog virusa ovog proleća biti odložen. jbg...

vest sam saznao sa neke američke mejling liste i to ni manje ni više od čoveka koji je pre par dana zadnju dužinu napravio na stazi BOSTONSKOG MARATONA tako što je pretrčao prvih 20 milja, čitaj falilo mu je samo desetak km do kraja. i koji retardić treba da budeš ako svakog dana možeš da treniraš na trasi jednog bostona, i sad kukumavčeš što nećeš trčati u parizu, nabijem te na ajfel taur. idi lečni se malo.

čitam dalje kako ljudi pričaju pa tu se trči pa duva vetar pa ko će tu dobiti od koga virus, ali ljudi zaboravljaju da dva sata pred start svakog većeg maratona od ovih sa nekoliko DESETINA HILJADA LJUDI svi ti maratonci stoje zbijeni jedan uz drugog kao telad u klanici i tako dahćući jedan drugom zavrat (užički pravopis, piši kao što govoriš) samo što jedan drugom ne gricnu uvo u erotskom zanosu, a mo'š misliti šta bi bilo da se neki od njih raskašlje, PA NEMAŠ GDE NI DA POBEGNEŠ onako stešnjen kao sardina u konzervi.

razapet između dva Uskrsa, kalendar trka je raspet malo tamo malo vamo, obzirom da srpski uskrs pada na moj rođendan i logično tog dana nema trka u srbiji, a hrvati imaju polumaraton u Iloku i trku 9.99km kod Samobora gde sam pre dve godine bio drugi ili treći, nemam pojma, samo što je bila u septembru a sad je pomerena u april

... a srbi su se nameračili da naprave bgd maraton na hrvatski uskrs sedam dana kasnije 26.04. ali je preCednik PRTZZZ raspisao izbore za taj dan pa sa koronom ili bez korone više niko nije siguran da li će bgd maraton biti održan istog dana ili pomeren na subotu 24h ranije.

beograđani su i inače najproverenije svetske picajzle (u rangu sa purgerima) tako da mogu da zamislim taj UŽAS da neće moći baš između 10-15 da odu na drugi kraj grada jer su im izbori svakom ponaosob tu na dve ulice u mesnoj zajednici i taj zastoj u delu javnog saobraćaja će ih omesti u podršci preCedniku i njegovoj viziji večne vladavine, strašno!

ja sam šacnuo i par nekih treking liga ovde, ne što sam lud za blatom i korenjem nego što je to neki skroz odvojen i neobavezan svet od ovog "normalnog, trčećeg" i što tamo mogu da odem na izlet i trčkaram po nekim vukojebinama 20-30-40km već koju varijantu odaberem, i gde mi je isto kao i ovde kod kuće, nit me ko poznaje nit imam koga da gledam i merkam nit će na kraju iko reći auuuuu koliko je propao antić, stigao deset minuta iza onog tamo iz onog orijentacijskog kluba takođe tamo. in-ko-gni-to, ne-pro-ce-nji-vo. a usput se nagledam nekih skroz novih predela, duša da mi prosija. tako da je to neki poluPlan za proleće.

pa kad se razbistri situacija sa virusima i karantinima i pićhama materinama, lako ćemo dalje, dotle valjda malo podođem glede performansa jelte.

čista desetka

ne ložite se preterano na naslov, radi se o temperaturi :-)
jutro se rodilo uobičajeno govnjivo, nebo se nećkalo da li da se cedi ili da se ne cedi po nama, kučići su izvisili za šetnju a ja sam radio vežbe za leđa sa onom ribicom iz prethodnog bloga, mljaccc.

dok sam bio na poslu, najsmrdljivijoj fabrici u gradu je došao u goste predsednik koji nam je doneo sunce, daj nam sunca, let the sun shine, oblaci su se proredili, pojavilo se i nebo, i stari dan je postao novi dan, a sa novim danom rađale su se i nove ideje.
"A ZAŠTO JA NE BIH TAJ DAN ODMORA ODLOŽIO ZA SUTRA?"

retki su i srećni (ili bi barem trebali da budu) svi čiji je organizam u takvom stanju da može samo tako inspiracijom vođen da odloži dan odmora.
mislim, nije odmor kilo pečenja pa da ga samo tako usputno kupiš na putu do kuće.

al eto, ima se, može se, izgleda da mi je bilo dovoljno što sam video slike mladenaca iz bazena pa da se i sâm preporodim.
mislim samo su im glavice preslatke virile iz vode, nisu mi baš poslali ono što sam priželjkivao, šmrc.

i tako, krenuo ja, trčao ja, pa prešao iz trčkaranja u režim treniranja krvoločnog (ok, ne baš) pa gore pa dole pa gore pa dole pa tako 11.5 puta, i onda se opet vratio u režim trčkaranja nazad do kuće (nisam kupio pečenje usput).

kao što već znate, detalje i slike sa treninga možete videti na Stravi, čak sam i skrinovao sve moguće podatke iz garmin aplikacije, najzanimljivije je da mi je odnos kontakta sa tlom leve i desne noge došao do 49.9% : 50.1% što je gotovo pa savršeno.

brzine manje više nisu nikakav pokazatelj jer sam dosta zastajao a sat je radio, naime za tih 200-ak metara uzbrdo mi treba 50-ak sekundi, onda zastanem da pogledam to vreme, puls, u mestu sačekam desetak sekundi pa krenem lagano kaskajući 100m nizbrdo, tamo se par sekundi istegnem par sekundi provrtim vratom ili dupetom, zauzmem položaj visokog starta i kad sat odbroji sledeći minut krenem START!

tako mi je svakih 200m uzb. 100m nizb. počinjalo na dva po dva sledeća minuta, a kada sam nakon dvadeset i kusur promena pravca po 11-ti put (mislio sam da je 12-ti) stao i okrenuo natrag, već sam bio na vrhu uspona. pogled na grad je bio još lepši, jer je predsednik bio još dalje od grada, a ako i nije bio sam ja dalje za tih nekoliko kilometara.

sad čekamo da vidimo da li će sutra konačno doći taj dan odmora ili će ga neki talas proleća opet istisnuti u red čekanja.

jutarnje preznojavanje

naravno da ću jednom u životu da poštujem Plan a plan je bio da danas bude lagan dan a ono zašto ću ga poštovati nije zato što sam dosledan i disciplinovan nego iz prostog razloga što sam trenutno lenj za bilo šta angažovanije od guglanja po jutjubu vežbi za jačanje leđa.

naime i trčanje kao i biciklizam jača najviše noge, nešto prednju a nešto zadnju ložu, no sve to što radiš ispod struka bi doprinelo da ti se gornji deo tela vrti kao ringišpil, kad ne bi bilo mišića trupa koji dovode celo telo u stabilan položaj.

rekoh daj malo da se odmorim od one naše, da vidim kako to strankinje rade, da se malo inspirišem jelte. evo ženica profesionalni instruktor i tako to, i još mi svaki čas ponavlja kako za vreme vežbi brada ne treba da se nabija u grudi ni da se previše ispravlja ka nebesima, kaže gledajte u tačku tačno ispod glave.

pa naravno da ću da gledam u tačku direktno ispod sebe jer mi je tu telefon sa tvojim dupencetom i može okolo mene zemljotres srušiti pola planete nema šanse da ću da skrenem pogled i poremetim KONCENTRACIJU :-D

evo nakon prvih pola sata već se osećam jači, s tim da sam nekoliko ovih videjića prekinuo na pola jer mi ne deluju baš adekvatno stručni, pa sam se tek ovde zaustavio. štaviše neke pokrete sam vraćao po nekoliko puta napred nazad, ali ne više od nekoliko puta ipak, jer od ovoga mož da se rikne. kad sam shvatio da sam se preznojio morao sam da otvorim vrata od balkona da uđe malo svežeg zraka jelte, rekoh ući će Lola i pitaće od čega su se zamaglili prozori i ko to stenje i dahće u dnevnoj sobi, bože sačuvaj.

da sam pametan kao ovi naši mladenci pa da sam juče otišao u banju Vrujci u bazen sa toplom vodom, eh, al nisam se setio da bih time mogao sebe da počastim za Osmi Mart i šta ćeš, zapiši za dogodine i čekaj kad si glup i kad se nisi na vreme raspitao... kome bi ionako palo na pamet da će onaj kolega prihvatiti da osmi mart provede u kupaćim gaćama, ali eto vremena se menjaju a bogme i zaljubljenost čuda čini.

naprednjak

ima neka stranka koju zovu naprednjaci pa obzirom da sam danas otrčao 21km većom brzinom nego oba ona 10km tempa pre nekoliko dana kontam da bih mogao da se kandidujem za predsednika, ovoliki napredak majka zemlja nije videla od transformacije majmuna u čoveka!

nesmotreno
...
sam odabrao izlazak na skroz drugi kraj grada pa sam tako samom sebi zagorčao život sa 3+3km preskakanja trotoara pretrčavanja ulica i provlačenje kroz pešake, u sedmom-osmom minutu sam imao tri bliska susreta sa automobilima koji su optimistično verovali da mi neće zasmetati nego će se provući dok ja pretrčim ulicu PO PEŠAČKOM.

odmah na početku ću da napišem i događaj iz 19-og km koji me je još i najviše poremetio. naime dok sam ulazio u grad pored stadiona, kroz gradski park je paralelno sa mnom počeo da trči kerić od nekih 7-8 meseci, razdragan i očigledno uzbuđen. dok sam razmišljao šta da radim ako kasnije strči na put, da dođe u opasnost od automobila, on je samo malo pre nego što će mu se pojaviti mogućnost da strči kroz travu, odlučio da SKOČI.

da skoči sa podzide tri metra visoke!
ne znam da li mi je veći šok bio kada sam video da dotrčava do ivice, nisam stigao ništa da viknem, on je već skočio kao da je dole voda ili seno, leteo dve sekunde i kako su mu nogice slabašne udario je o asfalt grudima i glavom/vilicom odmah iz prevrtanje i bolno zavijanje.

da stvar bude još gora, od tolikog treska je očigledno dobio i privremeni potres mozga, što je uz neku lakšu povredu prednje desne šape dovelo do toga da jauče od bolova i istovremeno se čas prevrne na bok pa ustane, a kad ustane onda se tetura i ide u polukrug pa nikako da pređe put/ulicu.

već nekoliko koraka dalje okrenuo sam se i doviknuo Loli koja je bila odmah iza na bicikli, da ostane s njim i proveri šta mu je, ona je odmah poprečila biciklu nasred kolovozne trake i zagradila saobraćaj i pritrčala mu da mu pomogne. znao sam da će se snaći pa se nisam zaustavljao nego sam nastavio trčanje prema kući, jer je ovo trebala da bude simulacija trening-trke na 21km. da sam bio sâm naravno da bih stao i zaboravio na taj plan ali obzirom da je momentalno dobio prvu pomoć meni su bile odrešene noge da nastavim.

nekoliko stotina metara kasnije Lola me stigla i rekla da je mališa ok, prenela ga je u travu pored i malo pomazila, malo hramlje ali je prestao da ječi, odrao je bradu ali se ne tetura i povratio je koordinaciju, dakle kako je mogao da nastrada još je i dobro prošao. debil.

vetar je bio veoma jak u odlasku prvih ~10km prema zapadu, pa nisam hteo da se penjem uz jedan malo primetniji uspon gde mi je leti obično okret za 21km, nego sam okrenuo u podnožju. zato sam tako sebi natovario zadatak da kroz grad negde kružim pred kraj i namaknem kilometar manjka do polumaratona. napravio sam jedan krug (500m) oko tržnog centra a trebala su mi dva no zbog Osmog Marta je bila tolika gužva da mi se to smučilo pa sam pobegao i nadoknadio još par stotina metara kroz stambeni blok u blizini.

uz sve te peripetije mi je na kraju izašao prosek 4'41''/km što je nebo i zemlja u odnosu na one dve 10-ke po 4'55'' i 4'54''. ko bi rekao. od početka su mi se prema vetru vrteli kilometri odmah ispod 4'50'' i video sam da ću sigurno tako moći do pola treninga a kad jednom okrenem blago nizvodno i sa olujom u leđa, kilometri će ići puno lakše pa makar i ne ubrzao nešto naročito.

obzirom da je brzina bila veća nego na one dve 10-ke naravno da su i parametri biomehanike bili bolji, kraće vreme dodira sa tlom, manja horizontalna oscilacija, duži koraci (119cm) a bio je veći i prosečan puls jer je trening duže trajao pa je ono početno penjanje od 80 do 100 do 120 do 140 imalo manji udeo. a i gledao sam rezultate iz slavonskog broda i sa srebrnog jezera pa sam se malo naložio, što jes jes :-D

nikad se nisam ovoliko radovao danu odmora kao sutrašnjem, ranije da sam umeo da budem blesav i svašta natrpavam i eksperimentišem ali sad kad mi je ovako naglo i dobro krenulo pokušaću taj ritam da zagrlim i stegnem ko majmunče majku.

tri pa jedan, a nije poker

prvi susret sa Trenerom je bio u biciklizmu kada se po nekakvim starim ruskim šablonima tako treniralo "tri dana cepaš, jedan dan odmaraš".
naravno da je to malo mnogo ako zaista "cepaš" pa su zato klinci dosta zabušavali i skraćivali krug na koji bi ih Trener poslao

...a nešto godina kasnije se isto ponovilo i u atletskom klubu.
tamo pak uopšte nije ni bilo odmora osim dan pred trku/kros nego se svakog dana nešto "treniralo", e tek su tu deca iz čistog nagona za preživljavanjem više nego fušerila i prijavljivala duplo veće učinke od otrčanih.

no bez obzira, više manje smo svi nekako uspevali da tako rasporedimo ta tri dana treninga da nam onaj jedan dan odmora bude "taman", pa opet u krug.
dok sam pre ovih kompjutera i štampača sve vodio u svesci, ovako nekako je izgledalo.

zeleno je bilo odmarajuće ili oko aerobnog praga, plavo je bilo tempo, roze je bio anaerobni prag, i još masa nekih simbola kao kod pećinskog čoveka koji su označavali kišu ili putovanje, samo fale koplja kamenje i buzdovani.

kasnije sam, ne znam gde mi je ta sveska, ocenjivao i napor na treningu u vidu malih bar-chartova pa je hronometar na 16km nosio dve roze kockice u svesci a onaj na 24km tri, tako nekako, dužine su morale biti preko 200km da bi svetlo-plavom popunio visinu od svih pet kockica, itd

čak i sada nekada razmišljam na taj vizuelni način, ako sam otrčao dan za danom po 10km tempa što je nekih 3 kockice na granici između plavog i roze, a nakon toga 22km dužine koja je išla u progresivnom (laganom) tempu, dakle opet 3 kockice zelenog-pa-plavog napora, danas mi um automatski traži neku drugu boju i neki drukčiji napor da ne bih upao u kolotečinu mlaćenja jednog te istog.

spisak

kao prvo, moram sve youtube linkove na
Villagers of Ioannina City - "bilo koji album" (Full Album)
poslati sa kompa na mobilni pa da to mogu sa youtube-to-mp3 

da skinem dok sam na poslu jer nema šanse da postignem koTkuće

post-stoner-greece-rockačina at it's best, hrana za (d)uši :-P

dalje, nakon kruga na Carić koji sam tako produžio da mi izađe na 22km, stigao sam na Jadar (zapadna kapija grada) i rekoh daj da se javim kolegi po najvažnijem organu, rekoh evo prošetao sam se danas i zaradio para na poslu i jeo sve neke lepe stvari i trčao i izbegao kišu i još samo da svratim kod tebe na kafu PA SAVRŠEN DAN

a kolegu po najdužem organu baš bolelo dupe da mi kuva kafu, po ceo dan mu masne ruke, samo mi je napisao IMAŠ VODE U KOLUBARI PA SE NAPIJ

o bože gde je otišo ovaj svet šmrccccc
sva sreća da sam tih 22km završio za 21.6km JER sam u prethodna dva dana otrčao dva cenera ali svaki je imao 10.2km i ondaK sam iskoristio te zalihe da "prebijem" kilometražu i kud ćeš veće sreće nego kad pređeš 21.6 a upišeš 22, yessss

inače sve mi ide nabolje ovih dana, 

na trčanju sam tenk a u krevetu sam munja, 

doduše bilo bi bolje da sam u krevetu tenk a na trčanju munja, to se možda promeni kad pređemo iz akvarijuma u ovna da ne kažem arijesa, ondaK ćemo i ja i kolega da procvetamo

a i inače smo napupili, jer kao i njemu i meni je takođe cura Šefica i više ne radim treću smenu, opasno sam napredovao u službi i sad će mi se taj metabolizam pretvoriti u povećanu potenciju i plodnost, eh šta bi neke bivše dale da im se ovako posrećilo ali šta ćeš, sve prema zaslugama

za i protiv kiše

za kišu sam zbog alergije, koliko god da sam oduvek zbog biciklizma mrzeo kišu iz dna duše, ali eto, dođu dani kada se sve preokrene kako nikad nisi očekivao da će moći

juče sam shvatio da mi ovo sa novim redovima nije nikakva fora kojom bih pravio imidž nekog kul tipa koji je izmislio novi način pisanja, nego je puka lenjost jer me mrzi da pritiskam dugme više zbog velikog slova na početku i tačke na kraju

doduše ovako se malo lakše i čita, sećam se jednog od onih viralnih blogova koji su šerovali na sve strane, zvao se fejsBuka i par ljudi je reklo kako je to neverovatno zanimljivo viđenje ali su odustali na pola čitanja jer nije bilo pasusa (paragrafa), pa sam onda to u Wordu prepravio i podelio u nekoliko pod-celina

elem, do sinoć je bio zadnji rok da popunim prijave za novosadski kros u nedelju a verovatno mogu i sada obzirom ko organizuje...

no kad sam video prognozu (kiša i 0-5 stepeni) odmah sam odustao jer mi se ne isplati da u ovom stanju forme zbog tih 50 minuta tempo trčanja rizikujem neko istegnuće prilikom proklizavanja u blatu, plus dodaj polu-naporno putovanje u tim uslovima, pranje auta, opreme, presvlačenja i struganja odeće i obuće, fujčina!!!

iz istog razloga je otpao i sutrašnji "Čičak trail" u Višnjičkoj Banji gde bih vrlo rado otišao i protrčao nekim nikad viđenim stazama, no ako treba sat i po da buljim u blato ispred sebe i piljam u šta ću da ugazim, to mi baš ne zvuči baš kao baš neka silna baš turistička baš egzotika

bilo je godina kada sam bez obzira na sve leteo s trke na trku, kroz mećavu i blato, ali ovaj put će sve biti znatno drukčije

štos' tiče treninga juče sam imao na umu i nešto bicikle popodne iako je bilo jako vetrovito i +11 na termometru nije delovalo više od +6, no za užinu sam se najeo kumkvata kao svinja i stomak mi se skvrčio kao stisnuta pesnica i to me je držalo taman toliko da me prođe volja za tuču s vetrom na bicikli pa sam samo otišao na kraće pešačenje klisurom Gradca dok je Lola otišla u lov na bele ljubičice koje je iskopala i donela kući da presadi u saksiju

jutros pak opet pada kiša a obzirom da sam u planu imao samo jedno trčanje, malo lakše od prethodna dva naravno, zgodnije mi je da to obavim popodne. ionako mi je garmin u oba navrata izračunao da mi je za oporavak potrebno 23h, dakle evo upravo u ovom trenutku dok pišem blog jer sam juče krenuo oko 8h30 a vratio se oko 9h20

od viška glava ne boli a nakon još nekoliko sati predaha i užine će se zalihe energije u organizmu dodatno rasplamsati, kafu da ne pominjem

deset plus deset

dosta čudna dva trčanja, i jako zanimljivo upoređivanje
bilo bi puno bolje da imam više i češće ovakvih treninga kao i svako normalan što ih ima, no dobro, mlad sam i zelen pa ima prostora da se to i popravi jelte
dakle prvo trčanje u šuškavcu po kiši, drugo u duksu po suncu, oba na +7°
prvo u Li-Ning patikama koje imaju 595km i iz nekog razloga ih računam u "stare" a drugo trčanje u Noosa-11 koje sa 416km još uvek računam u "skroz nove", nekako sam ih retko uzimao i uvek za lepo i čisto vreme i nikako da shvatim da su već proživele 1/3 svog veka na zemlji
go figure, nisam još shvatio ni da sam JA prešao 2/3 svog puta a baš ću da se setim patika?

razlike su minimalne, ali ipak postoje
u sredu sam bio relativno odmoran i rešen da trčim ispod 5'/km pa kud puklo da puklo, a u četvrtak sam bio nežno umoran i krenuo sam na trening sa idejom da otrčim što bliže jučerašnjem tempu ali sa što manje napora, tačnije prioriteti su bili obrnuti, u sredu 1) brzina 2) koliko god se umorim, a u četvrtak 1) da ne ginem preterano pa tek onda 2) brzina, ako može

osim 20 metara dužune, kiše/sunca, i patika, razlika je bila i u smeru jer sam prvo na Krugu imao jedan oštriji spust a svi usponi su bili blagi, dok sam dan kasnije imao oštar uspončić a spustovi su bili pitki pa je otud jedina *veća* razlika u maksimalnoj kadenci, naime na tom spustu sam morao da se sjurim i zavrtim nogama što brže da bih sačuvao kolena, to je ona crvena zvezdica:

ostatak bloga se svodi na prepričavanje brojki kao da ste ćoravi, očigledno je da se telo prilikom manje frekvencije trčanja više "giba" pa su otud na manjoj brzini bolji parametri oscilacije, dok sam se pri većoj brzini ali sa manje (dužih, 116 vs. 113cm) koraka u svakom koraku više ljuljao levo-desno i po pola centimetra više "skakao" od zemlje

deluje malo preterano da se moraš odbaciti u vis za 7.5% više, da bi ti korak bio samo 2.5% duži, tačnije ne "malo preterano" nego downright bizarno!

na kraju je ono najvažnije ostalo za kraj, naime prilikom laganog trčanja iz nekog razloga štedim levu nogu odnosno manje je pružam ka napred dok se u tempo trčanju to ne javlja, još jedna čudnost, uglavnom odnos kontakta s tlom leve i desne noge je na drugom Tempu bio gotovo savršenih 49.7 naspram 50.3% a kao što rekoh na džoginzima to ide do 52.5 naspram 47.5, zato na trčkaranjima ni ne nosim garmina nego telefon, da ne gledam taj užas :-)

eto to je polazna tačka, pet minuta po kilometru
pre dve godine je bilo 4'/km, pa lomovi i bolesti, pa prošle godine 4'30''/km, pa novi lomovi i nove bolesti, i eto me sad dok si reko keks na 5'/km
a pre samo 15-ak meseci sam maraton u Novom Sadu otrčao po 4'40''/km, heh
ajd dobro, idemo dalje

pčelo

nakon što sam pre nekoliko godina čuo vic u kojem plavuša pita da li se kaže pčela ili 'čela, da bi izjavila da ju je nešto ujelo POSRED PČELA, počeo sam prečesto da se zajebavam na tu temu tako da sam i okolini "ubio" taj osećaj kada gde šta treba ubaciti ili izbaciti.

obzirom da se jedna od većih srpskih pivara nalazi u Čelarevu, pre par dana rekoh "hoću da se zaposlim kao degustator u PČelarevu i da vidiš čuda skoro niko u prvom trenu nije skontao grešku :-)

u nekom skroz drugom danu mi je palo na pamet da napravim profil na fejsu (šta li će mi još jedan pored onih osamdeset?) koji bi se zvao Marsel Prus pa sam onda guglao ko su i šta su to prusi, ubeđen da je to neka mešavina poljaka čeha i istočnih nemaca no nisam baš pogodio u sridu jer wikipedija kaže da su to najbliže rečeno sadašnji letonci i litvanci. ajd dobro bar sam komšiluk pogodio.

neka maglovita ideja da ću danas možda i dva puta trčati mi se izjalovila unatoč popodnevu bez kiše jer sam osećao neko nežno zatezanjce u levoj loži i rekoh nema veze, biće i šetnja sasvim dovoljna. 8km na nogama a u dva navrata mi je gps "bacio" signal nebu pod oblake i nazad pa mi je podario još 2km po par minuta kao da sam Džeki Džojner bog da joj dušu prosti. no naravno da neću upisati 10km iako u kompjuteru imam "dokaz" ;-)

da citiram samog sebe sa fb stranice istog ovog bloga:

"svake godine prvo krene neka viruščina pa neki bronhitiščić pa počnem da treniruckam pa dođe neko zatezanje u loži ili dupetu pa ih odmah zatim eto i alergije pa... počeću da verujem da je moj život neki .GIF koji se vrti u krug a ja ga sa neopravdanim uzbuđenjem posmatram čekajući neki drukčiji nastavak"

dobro nije baš tako predimenzionirano ali setih se nekih gifova koje gledaš minut i po dok ne skontaš da se istih 10 sekundi vrti u krug :-)

taj dan (take #2)

ima taj jedan dan u mesecu, možda dva, kada blogovi trpe a bogovi žmure na jedno oko, i to je dan kada sve čega se sećam iz poslednjih par nedelja pokušam da sumiram u mejlu prijatelju englezu koji je završio kao inžinjer u italiji, biciklista i kasnije maratonac...

baš kao i armstrong jalabert i antić :-)
mislim da je čak i lenka ilavska trčala par maratona, imao sam priliku da je upoznam na nekoj trci u slovačkoj pre puno godina.

pada kiša, kučići će da preskoče jutarnju šetnju pored reke, a ja ću tih murakamijevih obaveznih 10km sabiti u (nadam se dosta manje od) sat vremena, koliko mi je ostalo fore do spremanja za posao.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

sat kasnije, prijavljujem 10.2km za 50 minuta, po pljusku i kroz baruštine.

šta će ove godine od mene biti, nemam pojma.
čas mi se učini da sve ovo nije tako loše, poput onog segmenta od pre neki dan, a čas mi sve izgleda jadno i bedno, nekako mi nije srazmerno da uzbrdo mogu po 5'28'' a po ravnom jedva 4'55'', kuku!

PS

sva sreća da smo onog zeku pronašli juče dok je bilo suvo,
danas bi po ovoj poplavetini pogreb bio malo dramatičniji

mazga

jedna stvar me proganja a to je ta naizgledna nelogičnost između vrste treninga i testova kojima donekle možeš da odrediš ono što se zove forma.
dok sam na trčanjima mljackao i prežvakavao neke silne kilometre nisam mogao ni približno dobro da ODRADIM (to je inače reč od koje dobijem Variolu Veru, igrom slučaja imam je i u imeniku mobilnog hehe) neki test onako kako sam pre nekoliko dana pocepao onaj segment od 3.666km uzbrdo sa prosečnim nagibom od ravno 6%, sve neke šestice brate.

vraćam se opet na taj dan zbog jednog detalja:
nakon dosta vožnji svim mogućim biciklama naizmenično, trčao sam taj uspon onako u Tempu koji se zove "idi onako kako misliš da možeš da stigneš do kraja, odnosno ako MALO prigusti a ti MALO da zagrizeš i ne popustiš nešto bitno", dakle u okvirima toga nečega, neki to zovu anaerobni prag.
jer da sam mogao brže, išao bih brže tih 20 minuta, jelte.

ono što je zanimljivo je osećaj.
zbog kiše sam telefon stavio u torbicu, a da sam znao da će kiša poneo bih sat i možda otrčao i koju sekundu brže, jbg.
u par navrata sam poželeo da virnem u ekran čisto da vidim prosek recimo poslednjeg kilometra, to se uvek vidi na stravi ispod onih plavih bar-grafikona, no pomislio sam da će me to samo omesti, ne želim da saznam ni da idem prejako ni preslabo, nisam želeo da saznam NIŠTA već samo da pratim osećaj i da na kraju očitam koliko je to bilo min/km.

... kao što se btw trče i maratoni, tamo uvek najebu oni koji krenu sa idejom da "drže određeni pejs" a najbolje prođu oni koji idu onako kako može pa sad bilo to u cilju pet minuta ispod ili iznad plana, bože moj, poenta je trčati onako kako možeš a ne onako kako maštaš da bi mogao, ti snovi se u svih 100% slučajeva rasprše.

moram priznati da je želja da virneš ipak velika (id), pa je proporcionalna bila i odlučnost da se držim onoga što mislim da je pametnije (ego) i na kraju sam bio prezadovoljan.
protrčao sam kroz zamišljenu liniju cilja na vrhu, koja predstavlja ukrštanje gps koordinata na mestu gde sam nekad davno označio krj segmenta.
prošao još desetak metara dalje da budem siguran da je telefon sigurno zabeležio taj prolazak, bacio kačket na komad betona i seo na njega, skinuo naočari i tek onda natenane izvadio telefon iz futrole, stisnuo stop pa finish.

svi oni koraci usput, za koje sam se 20 minuta pitao "da li je ovo 10 na sat? ili 9.5? da nije možda 10.5 hmmm ma čisto sumnjam" ispadoše oko 11 km/h, eto koliko su me noge iznenadile, prijatno ovaj put.
na početku premorene, trome, teške, pa i tokom trčanja donekle nevoljne da sarađuju, a opet odnekud se pojavila neka nova snaga u odnosu na jesen kada sam postavio rekord staze od 21min i nešto sitno.

"Mazga je domaća životinja iz porodice konja (porodica Equidae, vrsta Equus hinnus) nastala ukrštanjem konja i magarice. Izgledom podseća na konja – veća je od magarca, a manja od konja, rep joj je obrastao kao kod konja, rže. Otpornija je na bolesti, jača, izdržljivija i jede manje hrane i od konja i od magarca slične veličine. Koristi se za nošenje tereta i vuču kola. Usled razlike u broju hromozoma kod roditeljskih vrsta (konj ima 64, a magarica 62 hromozoma), mazga ima neparan broj hromozoma (63), zbog čega je u većini slučajeva jalova. Ne postoje potvrđeni podaci o plodnim mužjacima mazge, a do sada su potvrđena samo dva slučaja bremenite ženke mazge."

čitam ovo i pred glavom mi slika i prilika spodobe s kojom sam trčao par meseci, pre neku godinu, to žgoljavo i vazda negladno, pritom može da vitla i ruši od jutra do mraka žestinom histeričnog deteta iliti po narodski "volu rep da iščupa", a igrom slučaja pride i jalovo pa se skroz uklapa u opis, čak je savršena slika i oca i majke. 

segmentarije

ponedeljak kao ponedeljak, onoliko dugačka šetnja sa psima koliko je bilo vremena pa deset minuta duže, i onda na posao. posla i nije bilo naročito što ima tu prednost da ostaneš odmoran za vožnju, kažem vožnju jer je u najavi bilo +21° pa ko bi bio lud da trči po tolikoj vrućini ako ima biciklu, ili desetak bicikli kao što mi imamo.

za razliku od prethodne vožnje kada sam se vratio na stari GT, danas sam uzeo Scotta jer sam planirao jedan dodatak na uobičajenu rutu, a taj dodatak pre desetak godina nije bio asfaltiran. a ja nameračen da prođem, pa se opremio najbolje što sam mogao.

long story short, dodatak je asfaltiran skoro celom dužinom od 5km, ako sam dobro zapamtio da sam skrenuo na 31 a izašao na veći put negde oko 36 (od kuće). jeste u nekom potoku bio prekid od stotinak metara i velika tabla kako se popravlja put u vrednosti od "28 mil. dinara" pa mi je bilo smešno jer "mil." može da znači i milion i milijarda ali zašto razrešiti dilemu, nek lokalni seljaci misle da se ulažu hiljadu puta veća sredstva :-)

ne znam zašto kažu da svako zlo ima neko dobro ali danas je svako dobro imalo neko manje dobro pa je ostatak tog kruga tj dodatka bio neki toliko pohabani i propali asfalt da sam morao da otključam rockshox viljušku zbog onog nateklog palca na desnoj šaci, da ga ne izbubecam dodatno.

a Dobro u vidu vetrine koja nas je oduvala ka severu je naravno imalo Zlo prilikom povratka koji se otegao kao gladna godina, da ne kažem kao konjska ona stvar. nema veze, sve što je u određenom času teško kasnije se zapamti kao dobar trening za slično teške situacije.

za razliku od mene koji sam mtb 26" zamenio mtb-om 29", Lola je uzela trkačku biciklu što joj je (uz moje društvo i vetrinu koja nam je dala krila) donelo nekih desetak kruna zbog oborenih rekorda na svim mogućim usputnim segmentima na Stravi. a ovo je tek nemam pojma peta šesta vožnja ovog proleća.

hajd da kažem da zaista jeste proleće jer nekako mi je zima decembar-januar-februar, a proleće mi je mart-april, maj već računam i u leto kad god je dan preko plus 20 a bude često. slično tome i novembar kad je govnjiv i sa jednocifrenim temperaturama ili nedajbože susnežicom, računam u zimu.

premda se to sve solidno poremetilo pa je i jesen spala samo na oktobar, pre toga je uglavnom toplo a nakon toga hladno, ili možda ja na sve gledam suviše crno-belo deljeći godinu tako oštro na sve ispod i preko 20-ak stepeni jer je to neka granica kada se na bicikli nosi kratka oprema. evo u kojem vremenu ja očigledno živim:

"U najranije doba starog Rima, odnosno u doba prvog rimskog kralja Romula, kalendar je imao svega deset meseci: šest meseci je trajalo po 30 dana, a četiri po 31 dan. Godina, koja je trajala 304 dana, počinjala je 1. marta, a završavala se 31. decembra. Januar i februar uopšte nisu postojali jer su u starom Rimu smatrali da je zima bez mesečnih perioda. Nakon decembra dolazio je period koji se jednostavno nije računao, tj. dani se nisu brojali sve do dolaska lepšeg vremena i početka marta."

propust!

ne znam da li je nestanak struje bio taj trenutak kada mi se prethodni blog ugasio kao SKICA ili sam ja nešto pogrešno stisnuo, tek evo nakon nekog vremena vidim da nešto fali

pa sam ga malo proverio štos tiče pravopisa i stisnuo PUBLISH

prestao sam da obične šetnje stavljam na Stravu iako tu često izađe i po desetak kilometara ali mi je nekako glupo da zatrpavam ljude "aktivnostima" koje nemaju nikakve veze sa treniranjem i sportom; to što ja uglavnom izmerim čisto da bih imao uvid u to koliko su mi noge "radile" u toku dana, ne mora da bude stvar od javnog značaja

shodno tome sam i ovu Nedelju odmora podelio na dva dela, prvi koji je ostao vidljiv za "only you" i drugi deo od kojeg sam takođe odsekao prvu polovinu manje važnog pešačenja a ostavio drugi deo trasiranja nekad davno urasle staze kojom smo često prolazili a koju više očigledno osim par životinja više niko ne koristi

pred sâm izlazak u selo nadomak grada smo upali u neke kupine dva metra visoke i obzirom da nije bilo privlačno vraćati se kilometrima nazad na brdo, kad su već prve kuće tu na par stotina metara, morali smo nekako da prokrčimo prolaz

nemajući ništa drugo osim onog blekendeker džepnog mini-alata sa par nožića i kleštancima, otvorio sam ta 4cm mala klešta koja imaju dosta oštar vrh, i njima sam kao makazicama odsecao par metara dugačke grančice prepune trnja

nakon desetak minuta ruke su mi bile skroz krvave i prepune trnja, a evo pola dana nakon svega mi je i desni palac natekao, ne znam jedino da li sam nešto prenapregao zglob (onaj gore do šake) ili je to alergijska reakcija na silno trnje, uglavnom boli i kao krompirić je :-)

umesto najavljenog oblačnog i pretoplog dana na kraju je bilo polutoplo sa podosta povremene kiše no obzirom da je mart tek počeo ne treba cepidlačiti već uživati u vremenu koje je kako god okreneš sigurno iznad proseka za ovaj period godine

sa dolaskom novog meseca sam promenio i potpis na stravi pa sam nakon Ne volim januar i Razglednice iz beznađa za ovaj mart stavio Pamtim samo sretne dane, a da ne znam ni zašto sam to stavio jer svakako da sretne dane puno brže zaboravimo a one druge dugo pamtimo, plus me nervira i pevanje u toj pesmi gde svako ć previše vuče na Č, al ajd