nizbrdo se i guvno kotrlja

krenemo tako mi sa psima da prošetamo tu naokolo, rekoh nećemo uz reku po travi jer je roknuo pljusak pred svitanje, nego ćemo se zadržati po trotoarima ko gospoda čoveci.

tek nakon pola kilometra spazim službeni auto od pašenoga (muž loline sestre) i sine mi ideja.

pogledam na sat, 7:20, kaže lola zovi ga odmah.

on naime svakog jutra oko 8h ide na teren da montira satelitske antene total tv.

kaže on imam posla tu tu i tu, dakle možemo da krenemo iz grada ovim ili onim ili onim putem, biraj.

ja odaberem da me nakon desetak kilometara istovari na jednoj raskrsnici na brežuljku istočno od grada, i nastavim da planiram kuda da zatvorim polukrug nazad do kuće.

izašlo mi nepunih 14km i piše da sam imao 226m uspona, nemam pojma koliko spusta, verovatno malo više jer sam krenuo sa 90m više nadmorske od ove gradske.

gnjecavo vreme uvek povuče na malo više trčanja mada mi naravno trčanje ni za šta ne treba u ovo doba godine no šta ćeš, leto još uvek nije došlo i tu pomoći nema, trči i čekaj.