kao ajd na dodatak trčanja, kad cvrc.
NIJE MI SE TRČALO.
znate ono kad vam se uopšte ne trči?
nijedan korak?
e baš to.
i tako trčao ja kao u crtanom filmu kad mišu prislone pušku na potiljak i vrhom cevi ga guraju napred a on se nasloni na cev pa ne znaš da li tako pokušava da ukoči ili se odmara, kad ga već guraju.
e baš to.
samo što ja nisam imao na šta da se naslonim.
noge se lepe za zemlju, vrućina, skinuo se u majicu, nosim drugu majicu dugih rukava umotanu u loptu.
okrenem prema vetru, sad je manje vrućina ali kao što obično bude kad okreneš ka vetru, POČNE DA DUVA VETAR.
e baš to.
mili bože rekoh ko će dogurati do 6km, jer sam ujutru imao 4 pa kao da zaoblim.
mislim, da zaokružim.
kao onaj japanac koji je svakog dana trčao 10km, i kad mu se trčalo i kad nije.
možda je to pomalo i mazohistički.
jedan dan nagradiš sebe trčanjem, to je ono kad ti se trči.
a onda se sutra kazniš trčanjem, to je ono kada ti se ne trči.
kaj znam.
ja kad mi se ne trči, nagradim se nečim drugim.
mogo bi naručit još jedan donji deo trenerke.
za one dane kad mi se trči.
ili još jednu antenu za wifi ruter.
da su bolje pokrivene kamere oko kuće.
za one dane kad mi se ne trči.
da gledam kuda mi se šetaju psi i mačke.
Nema komentara:
Objavi komentar