neka kombinacija laganog i kratkog jutarnjeg trčanja, rikaverija popodne u vidu odlaska biciklom do lidla, skromne večere ako se to tako može nazvati, i relativno kasnog odlaska na spavanje, rezultiralo je rekordnim skorom HRV od 60.
radi se o onom heart rate variations koji je uglavnom nizak kada je organizam izmučen a visok kada smo preterali sa odmorom.
ako mi bude par dana preko 50, garmin me odmah iskritikuje da verovatno imam previše laganih treninga (u prevodu - nemam treninga nego samo lake zabave) i da treba malo da dodam gas.
no imam iza sebe nekoliko dana sa nižim do normalnim skorom pa se prosek nije bitno pomerio.
za svaki slučaj jutros sam otrčao MALO VIŠE.
nisam skroz ni trčkarao, a nisam ni skraćivao pa sam za nepunih sat vremena (koliko sam imao fore pre posla) pretrčao nepunih 11km (sve nešto nepuno danas).
eh da, sa prosečnim pulsom od nepunih 140, e jedino je to baš onako jaka cifra.
možda ritam maratona, nemam pojma.
jer bi puls rastao iz sata u sat, pa bi već došao na svoje.
doduše vetar trenerke kilogrami oko mene i kilogrami u meni :-)
no bez obzira, jedan onak vesel dan.
popodne dolazi teta iz Poreča, sa njom stiže i maslinovo hladno ceđeno domaće ono mutno i gorko, a kao protivtežu svoj toj krasoti smo naručili ćevape i помес фритес za večeru pa će se valjda i onaj HRV vratiti gde mu je mesto.
Nema komentara:
Objavi komentar