potraga za izgubljenim šporetom

jutros sam u trku pisao nastavak romana Marsela Prusta, s tim da sam u kompletu sa izgubljenim vremenom tražio i izgubljeni šporet.

krenuo sam onako napamet malo iza 8 kada prođe najveća gužva u saobraćaju, dok klinci stignu u škole i mamike istovare mezimčad u obdaništa, no igrom slučaja sam upao taman kada su kurirskoj službi doneli doručak pa je jedan od radnika mogao da mi se posveti čitavih minut i po.

nisu mu krčala creva od gladi.

elem pronađosmo Lolin šporet negde iza, jer očigledno svakog dana stigne po dva-tri, oni ih stave bliže vratima hale, onda dostavljač odatle krene da raščišćava prolaz i ti najfriškiji prvi odu, a naš se krčka u mraku već dve nedelje.

moram sutra otići biciklom negde popodne jer su mi rekli da šporete i frižidere nose sredom popodne, pa da nekog u drugoj smeni opomenem da ga opet ne zaboravi.

da mu ne prođe garancija, a nismo ga ni dobili, jer je fiskalni račun otkucan još 13.11. i na sajtu Gigatrona stoji da sam ga već kupio.

čak mi nude i da ostavim utisak potrošača, ne znam šta bih napisao.

možda da je nevidljiv i bešuman - niti smeta u kuhinji niti troši struju.

ja završih trčanje kao šporet, niti sam smetao u kuhinji niti sam trošio struju, doduše bio sam vidljiv, za bešumnost nisam siguran.

ispalo mi 12km, dosta ugodnih nakon jučerašnjih laganih 8km ujutru i 51km e-mtb popodne, u kojih dva i po sata sam crk'o od zime i vetra slepo verujući vremenskoj prognozi.

pretpostavio sam da južni vetar znači nešto mlako, zaboravivši da su planine na jugu pod snegom i da hladan vetar od 25 km/h nije baš sinonim za neko nežno milovanje.

da li je Nemoguće ipak moguće?

posle prvih 9 meseci sam prošle godine imao 1113 km trčanja (jedan Vecin mesec haha) a ove godine samo 865.

delovalo je dosta nepovoljno i bio je naizgled potreban ogroman negative split ili poreč da bih to nadoknadio.

sada pak, nakon jutrošnjih laganih 8km (od Lidla kroz predgrađe pa uz potok pa nazad) imam 1112 km što je praktično onih 1113 s početka dnevnika, s tim da do kraja novembra imam još 6 dana.

prošle godine sam u zadnja tri meseca pretrčao samo 297km jer sam pao na koleno i totalno zatajio u poslednjoj četvrtini godine.

videću koliko će mi faliti kada se završi novembar, no odjednom sve deluje dostižno.

tome doprinosi i hladno vreme kada se standardno više trči jer baš i nije frendli za bicikle raznih vrsta.

kada smo stigli u lidl i parkirali bicikle oko 8:20, još uvek je bilo maglovito i živ sam se smrzao u tankoj trenerci i tankom šuškavčiću.
no kad smo pola sata kasnije izašli, dočekalo nas je sunce.
dao sam Loli šuškavac da ga odnese kući i krenuo da trčim u tanušnom dresu dugih rukava.

i bilo mi je na trčkaranju taman, i uzvodno i nizvodno, a ni povratak biciklom tih 1.3km od Lidla do kuće nije bio traumatičan.

smrzao sam se tek kada sam video 2.9°C na termometru!

sunce ti žarko i zubato, nakon svega što je u meni poremećeno, sada je riknuo i centar za termoregulaciju.

pomoć neprijatelja

nisam napisao pomoć prijatelja jer nekad ono što ti je prijatelj, istovremeno ti je i neprijatelj.

naime nakon što sam se uspavao prvi put nakon nekoliko godina (jer sam legao kasnije, plus deo noći bio budan, pa sve "nadoknadio" od 6 do 8) doručka i šetnje sa kučetom, rekoh ajd da prefarbam ove polu-sede, da ne pomisli neko da bože sačuvaj imam preko 40 godina.

uzmem pola neke žućkaste pola neke narandžaste i natrljam to po glavi i na komodu odvojim crveni kačket jer uvek prvog dana nove boje pazim da ne uzmem beli ili crni jer ispod njih ova škotska boja kose posebno dreči, obzirom da nakon sat ili dva nameravam na trčanje.

utom upalim kompjuter, upišem jučerašnjih 10km u excel, pregledam još jednom statistike, pa krenem u obilazak svih tabova u Chrome da se podsetim gde sam juče stao.
tek se setim da možda treba da sperem farbu da ne odem u drečavo šargarepičasto iliti mrkvasto, ali mućak, kada sam se uopšte namazao?

stisnem na history ali nešto mi to blizu izgleda, a-ha moram prvo excel da proverim.
srećom odmah sam zatvorio fajl, stavim miša preko "2025 dnevnik" kad ono jučerašnji datum.
stisnem F5 i pojavi mi se 10:13 što znači da sam otvorio oko 10:00 što znači da sam se namazao oko 9:55 i eto kako Prijatelj (laptop) može pomoći senilnoj populaciji.

no obzirom koliko mi vremena uzme, verujem da mi je više neprijatelj nego što mi je od koristi.

jedino što valja je vreme provedeno na chatgpt adresi, danas mi je dao tabelu cene poziva ka HR sa fiksne i dve mobilne mreže u Srbiji, zatim razliku između bicycle bundle i motocycle bundle za Insta360 X5 koja je trenutno na CrnoNovembarskoj akciji, i na kraju nutricionistički profil zamrznute hobotnice iz Lidla :-D

„Veza izgubljena!“

pustio ja muziku sa radija i krenuo na laganini rikaverini sat trčkaranja ali nisam predvideo da će na samo +3° da se baterija sa 32% spusti na samo 11% nakon nepunih pola sata.
ugasim radio, ugasim wifi, prenos podataka, a ugasim i bluetooth...

bilo mi je smešno što se garmin fenix toliko potresao kada sam isključio bluetooth i počeo panično da mi svaki čas javlja da je veza sa telefonom izgubljena i da me pita želim li da mi pokaže poslednju lokaciju, rekoh - opusti se čoveče telefon mi je u džepu, uostalom TO JE MOJ TELEFON, NIJE TVOJ :-D

„Veza izgubljena!“
„Želiš li da se vratimo po telefon?! Možda si ga izgubio!! Evo, evo poslednja lokacija!!“
„Halo?! Jesi živ?!“
„Pa reci barem gde ideš, da znam!“ 😄

ChatGPT: 

Garmin satovi su dizajnirani da pretpostave najgori mogući scenario kad veza pukne — da si telefon negde ispustio, ili da si se izgubio u pedesetom kilometru traila. 

Kod njih je taj „lost phone alert“ prenaglašen jer je pravljen za ozbiljne outdoor situacije.
Dakle tebi normalno da je u džepu, 

Garminu — ekstremna uzbuna po protokolu NASA-e.

imam već skoro duplo km u odnosu na prethodni novembar, ali brine me godina...
prošle godine jadnih 1410km i bio sam srećan što sam pobedio prejadnu 2023. koja je stigla do 1403km.
sada pak imam 8+31=39 dana do kraja godine i najjadnijih 1089km, dakle fali mi neverovatnih 11+310=321km, to je još neverovatnijih 8.23km dnevno.
mogu li ja to?

moram ubediti sebe da 5-6 nije dosta, da 7-8 nije solidno, i da 10 nije dužina!

šuplje gaće

ovo sam morao staviti neki naslov koji će mi privući novu stručnu i naučno orijentisanu publiku jer sam rešio da poboljšam kvalitet bloga.

od narednih 7 tvrdnji tri nisu istinite:

1) naručio sam tri para patika

2) kupio sam el karnitin i kreatin monohidrat

3) rešio sam smršat
4) prepolovio sam pivo

5) sinoć sam prekršio pravilo i najeo se janjetine

6) jutros sam prekršio pravilo i u musli dodao čokolade

7) pokiso sam na trčanju

trčanje sam nazvao Ruski Rulet, A EVO I ZAŠTO*

danas je jedna od većih slâva, tzv Aranđelovdan

pa toliko ljudi slavi ili ide na slavu da nas je samo par klijenata pitalo za termin, i odlučili smo da ne radimo uopšte

kad pola grada slavi, što ne bismo i mi?

i krenem trčat oko tržnog centra, krug mi je pola km, rekoh 10 krugova.

na kraju sam otrčao 12 da mi izađe na pola sata, 6km
koju sekundu brže od 5 min/km

i tu imaš pešački
a ceo grad ulazi i izlazi iz Tržnog

12 puta preko pešačkog

samo jednom nije bilo nikog

3-4 puta me propustili

3-4 puta sam se provlačio jer su stajali nabijeni

ostatak puta sam se zakucavao u aute koji mi stanu ispred nosa jer se napravi kolona, ili kočio u zadnji čas da me neko ne udari

niko "izvini", niko da odmahne, jok, kao jato krava da prolazi putem

obzirom da je petak, Slava pada u posan dan, dakle riba i samo riba

e ali ima fora, čuo sam

oni koji idu kod 5-6 porodica na Slavu, najave se za sutradan

a domaćini budale umesto da iznesu isti "Slavski ručak" kao što bih ja, oni posebno spremaju da bi sutra u subotu servirali prasetinu

obzirom koliko ljudi ovde mrzi ribu, kontam da će svuda sutra biti veće gužve i više gostiju nego danas

ufff kako bih im ja zavukao na kvarno kad bih izneo prženog šarana

"pa to je slavski ručak, nema veze što ste zakasnili dan ili dva"

skini vrati skini

ima dana kada nakon tuširanja vratim sat na ruku a ima i dana kao ovaj kada znam da odmah u 10 imam "posla na poslu" pa ga ostavim na polici.

jer ne možeš masirati i naparavati lice i baratati slobodno sa satom na ruci.

baš videh neki oglas juče gde novi huawei sat reklamiraju kao idealan partner za biciklizam i na slici se vidi taj model na ruci koja drži guvernalu.

ne dao bog nikom.

ajd na trenažeru i pomoz bože ali gde se iole drma točak ti satovi skaču kao da oće da te ubiju i uopšte je ružan osećaj, da ne pominjem mogućnost pada kao onomad kada sam se srokao pa mi je pukla narukvica jer sam pao pazi sad NA SAT i skroz mu onaj rub ekrana ošmirglao.

to je bila mala saga o satu.

trčanje je bilo svuda po malo, gradom je pusto jer imaš pešačkih zona ali je zato zbog renoviranja jedne od glavnijih ulica taj deo grada u totalnom haosu (kakav drugi haos postoji osim totalnog?) i najveći špic je negde 7:30 - 7:55 jer ljudi voze decu u škole i obdaništa pa se provlače sporednim ulicama koje su do juče bile puste i savršene za trčanje a sada su suprotno, za izbegavanje, jer su široke (uske) taman da se dva auta tesno mimoiđu pa kad god neka trapava cajka ne sme da se provuče odmah nastane zastoj i mikro kolaps.

protrčao sam par puta kroz "makazice" i svo vreme pretrčavao levo i desno birajući kuda mi je brže i anticipirajući moguća zakrčenja, pa da budem na pravom mestu.

idemo prema nuli

ove jutarnje temperature su kao odbrojavanje kada se lansira apolo.

prema očekivanju noćas je silazilo i do +2.5 pa sam morao dodatno da korigiram (jelte) odeću.

ostao sam u tankim pantalonicama nike trail, gore ista ona dukserica sa pola kragne iliti niskom kragnom i unekoliko rupičasta, e a ispod sam dodao najtanju moguću izlizanu majicu čisto da pratim zahlađenje.

i gle čuda, bilo mi je prijatnije nego juče.

ono nije bilo baš taman (potaman) a ovo danas je bilo baš tamanije!

opet sam se vrteo tu po kvartovima i zabavljao se gledajući kako se magla navlači i odvlači.

prvo je delovalo da će da se raziđe, pa je onda odjednom sve postalo gušće i neprozirnije kao da će da dođe do onog "ni prst pred okom" scenarija, da bi se pred sam kraj trčanja pojavila mala žuta tufnica pa sam morao da zastanem i to ovekovečim mobitelom.

sat mi nije pokazivao balans L/R pa sam kući skontao da mi ne radi traka za puls i zamenio bateriju, stara je stigla do 2.54V a nova kaže 3.33V.

juče sam video da curi kojoj radim tretman lica stalno stižu notifikacije iz snapchat app pa sam pitao Vešticu čemu to služi, i dobio informaciju da tu postoje neki zabavni filteri pa bih nešto od toga mogao da iskoristim za blog.

onda sam sinoć to instalirao i blejao deset minuta i nigde te filtere ne nađoh, pride ne možeš normalno da koristiš kameru nego moraš samo prednju selfi, dakle trebalo bi okrenuti telefon kontra pa šta uhvati.

u međuvremenu sam skontao da niko nema klasičan profil nego su to sve neki avatari kao iz crtanih filmova, i još mi je na kraju stigla poruka od profila "banjalučanka" kratke sadržine Дм?

tu sam se uplašio i deinstalirao aplikaciju dok me još neko ne spopadne, jer kakve sam sreće i ova banjalučanka je 99% neki peder iz bugojna.

možda sam trebao da odgovorim - оћемо на бурек са сиром? - ali što reče vlatko stefanovski, pravih se stvari uvek kasno setim.

nadoknadica

jutros obavih jedno mnogo simpatično trčanje.

rekoh idem koliko mi se ide, neću ništa na silu.

vrtuckao se tu po kvartovima, obišao lokalne mačke i mačiće, i na kraju dodao 300-tinak metara da bih dopunio onaj krnji kilometar od juče.

jedino što nisam u istim patikama ali toliki paćenik već nisam.

u protivnom bih sa ozbiljnim OCD morao da odem 300m u onim prvim patikama pa 700 u ovim drugim eh mora da je zanimljiv život onima što uvek sve zaokružuju.

meni ništa slađe nego kad mi trčanje izađe 9.91 ili vožnja 88km.

probao da trčim u tankom donjem delu i relativno tankom duksu na +6

ono što mi se sviđa u svom ovom nesviđanju dolaska zime, to je što ide postepeno pa mogu lepo da se prilagođavam odećom.

nakon +9 lepo znaš kako ti je bilo i onda lagano odlučiš šta ćeš menjati na +6, ako išta.

ja na primer nisam menjao ništa i primetio sam jednu malu poteškoćicu a to je da sam nakon trčanja niz vetar kada sam okrenuo u suprotnom pravcu primetio da mi je onako podosta hladan stomak.

da je bila neka Dužina gde bih morao da trčim pola sata tako sa pothlađenim stomakom, ili bih morao da pokušam da ubrzam pa da vidim da li će mi delovati toplije, ili da trpim i čekam šta će da bude.

sutra su najavili dodatno zahlađenje, moraće da uleti i neki sloj između.

nećete verovati

da li ste znali da postoji i kraće trčanje od kilometra, eto, a nije stadionskih 400m ni 800m. 

nego 720m.

naime krenuo ja biciklom u izviđanje dokle je stigla južna obilaznica (*) i nisam stigao ni do drugog semafora zove me Lola da okrenem nazad da vidim neki smešan trening.

jedna devojka obučava u školskom dvorištu nekog momka da radi nekakve vežbe, sitni koračići od 10cm onako brzi brzi pa tako za dvadesetak sekundi pređu desetak metara ili već koliko, pa onda stanu da se nešto dogovaraju pa nazad isto tako.

dakle pišanje i uz vetar i niz vetar, štonobisereklo.

protrčim ja spoljnom stazom dva kruga dok Lola sa tribina (to su ustvari samo dva veća stepenika) analizira tu privatnu školicu trčanja, i malo od-do malo do-od i eto vratim se do bicikle obogaćen za jedno lepo iskustvo.

(*) južna obilaznica je naizgled sasvim stala, što su nasuli kamenja i poravnali - nasuli su, i... 

otišli, nema bagera nema kamiona nema čuvara štaviše nema ni kontejnera, sa dve strane stoji nasuta podloga od 3m visine i dobrih 20m širine ako ne i više, moram baš premeriti jednom.

od grada ima nekih 300m a od beogradske strane nekih kilometar i po valjda, između je (e tek to treba premeriti) možda 300m (oko dve ulice recimo) livada i njiva preko kojih treba nasuti taj spoj između dva dela i ostaviti podvožnjak da se može proći ispod i obrađivati zemlja između autoputa i reke.

velike nade sam polagao u taj deo jer nema ništa lepše od trčanja po putu u izgradnji, svejedno da li dok je još uvek makadam ili kada ga asfaltiraju pa ono malo dana dok ne nacrtaju bele linije i postave znakove.

no eto, moram čekati.

do pred neke izbore, verovatno.

10+

ranije mi na Win7 nije radilo ovo Fn + F4/F5 i bila mi je osvetljenost ekrana zacementirana a sad primećujem da radi jer sam poželeo da malo potamnim da mi ne ispadnu oči i gle, radi.

dakle isplatilo se onih 20€ što sam dao da mi 10 godina stari laptop osveže sa piratskim Win10 + office.

evo sada je kao nov, vidim da i dalje u prodaji postoje modeli sa i3 - 256 SSD - 8GB pa se pitam kako je to uopšte moguće ali ajd.

ovaj Inspiron je pre nekoliko godina dobio i novu bateriju jer je stala crkla pa je mogao samo na adapteru da radi.

refurbished štonobisereklo.

elem juče je bio mnogo lep dan jer sam nakon trčanja i nešto malo posla stigao da odjurim jedan planinski kružić biciklom, onom e- naravno na umorne noge, pa požurio da stignem u restoran na ručak sa bratanicom i njenom najboljom drugaricom.

ta druženja sa dečurlijom uvek podmlade, nadam se da njih nije postarilo haha, valjda je sa mnom uvek dovoljno zabavno.

danas pak dan za Dužinu.

hteo sam na mali trč ali nisam stigao, malo šetnje sa psom, malo skupljanja lišća, pa Lola uzela da me ošiša na struju, pa do lidla po burek s pečurkama, nađoh i one tanke listiće lososa u odeljku -50% na isteku roka trajanja pa uzeh dva komada, a Loli neku bečku pršutu sa 25%, šta ćeš neće svakog da pogleda Bog i udeli mu baš fifti (plaćaš) fifti (ne plaćaš).

prvo smo otišli zajedno, ona sa e-city i bisagama punim hrane za lutalice, ja sa e-mtb pa smo bahato išli preko najstrmijih puteljaka i čak viđe vraga jednim strmim makadamom što je egzotika par ekselans jer lola kako vidi kamenčić mora iz predostrožnosti odmah da padne, da ne bi kasnije morala da se plaši da li će pasti, no ovaj put uspešno.

pa jes kad ideš 15 na sat uz 15% nagib zašto bi pao, nema te mogućnosti, jak motor jaka baterija i mesnate gume koje se lepe za svaku podlogu.

nakon toga ona okrenula nazad, mora neko i ručak da sprema i da prostre veš, a ja produžio još 50-ak km u totalnom šoku.

oko ove varošice gde je vladajuća stranka u zenitu, dakle nema sokaka da nisu asfaltirali.

kontam mtb-ajkeri iz okoline će svi preći na cestovne, nemaš više gde da voziš mtb.

barem 4 makadama koje pamtim su asfaltirali, i to baš onako lepo, ne deluje da je rađeno da drži vodu dok majstori odu.

plus sam video još par odvajanja kuda nisam stigao da prođem da vidim dokle seže svež asfalt.

plus sam na nekoliko mesta video poravnato kamenjem kao da će koliko sutra da se asfaltira.

tačno znam gde ću da se preselim i za koga ću da glasam kad odemo u penziju.

heja heja Lokosi

nekad se cibona zvala lokomotiva pa su navijači skandirali lokosima, pre nego što su prešli na cibose

heja heja lokosi

pipkam neke dugmiće ovde po tastaturi i gledam čemu služe

iznenađenjima nikad kraja

što reče onaj komičar "oduvek sam bio slab sa istorijom

sve istorijske filmove sam gledao napet, sa ruba stolice

evo zadnje sam gledao pearl harbour...

BIO SAM JEDNAKO IZNENAĐEN KAO I ONI"

bio sam i ja iznenađen jutros

nakon jutra kad mi se nije trčalo ali sam trčao,

pa jutra kad mi se nije trčalo pa nisam ni trčao,

došlo je jutro kada mi se baš trčalo

ali nisam trčao

haha, šalim se

lepih 10km

pravio sam eksperiment koliko mogu bez disanja

na pulsu oko 148 mogu 20 dvokoraka

tj prvo je bilo 16 pa onda 20

pri kadenci od 170, tih 40 koraka traje 14 sekundi

očekivao sam više

jeste pred kraj kao da ću crknit ali eto

možda može i da se uvežba

nakon više ponavljanja nestane uzbuđenje a ostane rutina

kao i sve ostalo uglavnom

ovo se već isplati

nakon što me je chatGPT izlečio od borelije/lajmske, ohrabio me da pokušam opet

naime letos mi se pojavio neki svrab na leđima jer sam svako popodne negde išao e-bajkom (jutra su bila za normalne bicikle ili trčanja) u pamučnoj majici

prvo sam mislio da su mi neke bubice uletele kroz rukave pa me gricnule, leđa svrbela ja se češao i nisam tome pridavao nikakav značaj

za par meseci se ništa nije promenilo iako sam počeo da nosim duge rukave pa je verovatnoća da insekti beskrajno uleću i lepe se na moja leđa značajno opala

onda sam počeo po ramenima da primećujem neke mikro tačkice i to onako u grozdićima po nekoliko

a na mestima gde sam se češao se pojavile neke kao krastaste površine jedva primetno nekako nemam pojma kao malo zadebljane pa malo se kao perutaju ali baš malo

pffff kažem ja loli slikaj!

pa lepo u app-likaciju

usto objasnim sve moguće simtome, do najmanjeg detalja

kaže hvala saša na ovako iscrpnom objašnjenju, to ukazuje na samo jednu mogućnost

neka bakterija koja inače redovno živi na površini kože, plaća stanarinu i ima prijavljen boravak, ume da izazove to ako je površina dugo pod znojem

tu se setim da sam povremeno nosio ranac, baš par sati onako zalepljen na mene kroz majicu i verovatno je tako krenulo

paradoksalno, decenijama sam znojav nosio dresove od sintetike i nikad ništa, a eto ove godine kada sam prvi put u životu zaključio da je pamuk zdraviji, izmislih sebi problem

iz one sintetike odmah ispari i koliko god se znojio uvek si suvlji nego pod vlažnim pamukom

ovo mu dođe kao obloge od znoja

uglavnom nakon dva dana namenskog šampona za leđa i neke kreme, evo već je znatno bolje, no terapija traje 10 dana tako da polako sa šampanjcem

ali 35 evra za privatnu kliniku i dermatologa (jer u bolnici ne bih nikad stigao na red) ostalo je za sad u mom džepu

13. a nije petak

opet greška u matriksu

ukratko, nije mi se trčalo

ali rekoh ajde, izguraj nekako

klaj klaj

trup trup

ne znam ni sam kako, tek nekako mi se dodade 8km

velikih ko kuća

jer kad ti se trči 20 pa pretrčiš 30, to se podrazumeva

ide samo od sebe

kad ti se ne trči uopšte a pretrčiš 8, to je uspeh

uspehčina bre

na krilima uspeha sam se počastio laganom vožnjom

najlepši (verovatno) put u blizini, odmah tu na bregu

pa dalje gor dol gor dol, sve nov asfalt

stari su sj..... kamioni pa je kamenolom zatvoren i put obnovljen

milina

verovatno je lepo i za trčanje

jedino što kod jedne farme ima nekih pasa

pa krenu da jure kao ludi

i tako svaki put

kad mi se ne žuri, stanem pa dođu da se maze pa se izvrnu na leđa

onda krenem dalje a oni nastave da me jure

budale

a kad mi se žuri samo dodam gas

dok oni stignu do puta ja sam već u luksemburgu

maraton

gledao sam na teveu neki veliki svetski maraton

dok nisam zaspao

mnogo su zanimljivi ti maratoni ako ih gledaš ujutru

uveče posle piva nešto manje

krenem da kažem ala je ovo zanimljivo...

i na kraju izgovorim ala je ovo zzzzzzz...

krenuo da zadržim prst na Z kad ono umesto da piše zzzzzz

meni se pojavi meni Z Ž ź

dakle nije isto kao u vindozima

nijesam znao

a već dve godine imam ovaj mac

vindoz je onda kuc

kao u onoj pesmi

mali steva sad se svađa sa malenom jucom, 

mala maca lepo živi sa malenom kucom

elem danas je bio half day off na poslu

prvi klijent tek u 15h

pa smo otišli na bračnu vožnju

dva e bajka, moj mtb da bih produžio u planine, a lolin city da bi u bisagama ponela puno hrane jer sam juče pronašao još 6 bačenih štenaca na deponiji 20km odavde

no glavnu stvar sam promašio

uzeo predebelu jaknu, i onda je iznad smoga i magle nisam imao gde

udarila sunčanica, bukvalno nisam imao izbora

vratim se nazad u smog i neko izbledelo sunce

napravio par krugova i eto

izašlo na 60km

ali ne planiranih zanimljivih, nego lejm uobičajenih

dok čekam šporet, naručio sam xiaomi mesh 3-sistem

jer što bih plaćao internet i kući i ovde na poslu, ako je ova kuća/ordinacija samo 20m daleko

pa sa glavnim ruterom i pride 3 satelita, pokriću i malu kuću i oba dvorišta

biće to igre bez granica, dok nađem idealan položaj za sve

a 3-mesh nije preskup, kao 7 meseci kućnog neta ili kao 13 meseci mobilnog neta, u svakom slučaju je jeftinije nego bilo šta da uzmem na 24 meseca plus se svake naredne godine dodatno isplaćuje

fora

radovi na putu (a i na bankini)

jutros sam bio vredan pa uzeo da čistim lišće, bogme potrajalo skoro sat vremena.

pa posle toga uzeo da očistim e-bike od blata, pa posle toga uzeo da se petljam oko struje.

prvo smo našli koji su osigurači od šporeta (3 komada) pa ih isključili, zatim sam skinuo staru utičnicu iz zida i obradovao se jer je skroz ista kao nova pa će zamena ići lakše, no bilo je tu dosta petljanja jer se one žice "pun profil" malo teže savijaju pa je baratanje kao neki rvački meč.

kada sam na novoj utičnici sve uglavio kako je bilo, došao je na red kabl.

stari sam sačuvao, samo sam odsekao sâm utikač koji se napola istopio, i sada je trebalo u novi utikač sve to ubosti.

ajme gospo bila koje su to muke.

stotinu onih licni koja svaka oće na svoju stranu, pritegneš šrafić a on ili izgura žicu ili počne da je gužva.

tu se setim da imam onaj komplet iz lidla ali jok, ima samo jedna opcija konektora/žabice u obliku poktovice koja je pretanka i koliko god stegneš žice se izvlače.

nekako povezao nulu i uzemljenje i dok sam spajao iznad tri faze, izvuče mi se uzemljenje koje je tako tesno ispod da moraš sve ovo iznad da odspojiš pa ispočetka.

baš me zanima koliko li je koštao gotov kabl sa fabrički utopljenom utičnicom jer sve mislim da sam trebao dati nekoliko evrića i poštedeti živce skoro sat petljanja.

nakon toga poteško prepodne na poslu, ostalo mi je samo snage da se provozam biciklom standardnih 40-ak km i da usput snimim time-lapse (lime-tapse) zalazak sunca, sabilo mi je 9 minuta u 28 sekundi i usput sam uhvatio i avion koji je projurio kao raketa.

tuce(t)

kao kad general vošington kaže da će neki brojevi imati imena, na primer 12 će da bude dozen, nije znao da i mi imamo tuce.

veći katolici od vošingtona, takoreći.

tako sam ja tucnuo kišu jutros, eto.

biciklom (po kišici) do gradskog parka (1.7km) pa odatle par km po ravnjikavom pa uspon od 4km pa mala pauza pa istim putem nazad.

uvek sam tu trčao Krug jer je taj uspon ravnomeran, nekih valjda 7%, pa sam se spuštao drugim putem koji je na mestima jako strm a ima i kontra nagiba u vidu dva kupsera, no zbog kolena ove godine trčim i nazad istim putem.

obzirom da je onaj drugi (koliko god bio šašav) nešto kraći, tamo je malo veća gužva a ovaj je često bez saobraćaja, samo vijuga kroz šumu a na par mesta ima lepih pogleda na okolne brežuljke i udoline.

baš onako neki zen putko.

nekad mi je zen bio kada sam mogao štagod sam hteo pa se naslađivao što su svi kilometri ispod pet minuta, a sada mi je zen kada ne moram da mislim na štopericu više od toga da eto ukupan prosek bude ispod 6, kao što je i bio.

dakle, dozen, da presečem one 11-ice.

uzbrdo sam nosio šuškavac zgužvan u ruci a nizbrdo ga obukao jer se nisam plašio dodatnog znojenja obzirom da sam se ionako cedio kao retriver koji je iz vode doneo granu.

zaređale jedanaestice

gledam odakle mi već 48km u novembru kad ono imam pet trčanja, 5 - 10 - 11 - 11 - 11, i tako sam se primakao prošlom novembru kada sam imao samo 62km zbog onog uginuća kolena.

jutros prvo s kučetom 1.5km laganini njuškanje po komšiluku, zatim biciklom do lidla pa nakon kratke kupovine Lola ode kući da istovari bisage a ja dalje peške na trčkaranje.

4km uz rečicu blago uzvodno, onda sam uzhodao par stotina metara gde put ide i do 17% (pauzirano snimanje) pa sam odozgo po brdu sa lepim pogledima (uglavnom magla) dotrčao nazad u grad.

jedan od onih default lokalnih krugova kad me mrzi da tražim neka egzotična rešenja a bitno je pomeriti guzicu.

za sada sam se dosta lepo trgnuo, posle one trke, a doduše i vreme se pokvarilo pa je trčanje ujedno i prvi izbor.

juče sam uspeo popodne da se provozam 20-ak km no ipak me je pred kraj malo pokvasilo, ništa strašno.

sada se prema prognozi razvedrava pa nakon nedeljne posete rodbini oko 12h valjda popodne odem jedan rikaveri đir.

situational awareness

jutros opet 11km nakon jučerašnje pauze, jer sam bogami mnogo dugo čistio lišće i uopšte dvorište pa mi je to ispao veći trening za leđa nego 50km na bicikli na teškom prenosu.

one raspadnute pa zalepljene saucony koje gonim samo po kiši i čekam da se raspadnu (e ali sada pak one neće!) su evo stigle do 666km i eno ih ispod radijatora, rešile da me nadžive.

danas je pak crkao šporet, i to bogme ozbiljno crkao jer je skroz istrulilo dno rerne iznad grejača i pojavila se rupetina od rđe, no njega izneti napolje je pet minuta, za razliku od onog lišća juče.

pri čemu šporet nije iz vremena Tita nego je relativno nov Candy, no tih nekoliko godina koje danas zovemo "relativno novo", je "mnogo relativnije novo" od stvari iz vremena Tita, eno mikrotalasna Candy iz 1992. radi još uvek i osim menjanja sijalice na svakih nekoliko godina nisam imao nikakvog posla oko nje.

no u međuvremenu je Candy od italijanskog postao kineski i to dovoljno objašnjava.

Q&A

- kako se desi da na primer na trčanju po kiši ja pazim da ne budem pored neke velike baruštine dok prolazi auto, da me ne bi "okupao", dok vozači po pravilu to ne primećuju i samo retki uspore ili zaobiđu veliku baru, da ne bi ispolivali pešaka?

- U tvoj situaciji dok trčiš, mozak ti u realnom vremenu pravi mapu prostora i verovatno predviđa ponašanje drugih (npr. pravac i brzinu auta, dubinu bare, tvoj položaj). To je oblik prediktivne pažnje i socijalne prosudbe, gde ti, iz iskustva, znaš kako ljudi (i voda) obično reaguju. Dakle, tvoj mozak stalno simulira nekoliko sekundi unapred i „računa“ rizik.

Kod vozača koji ne uspore pored bare obično nisu aktivni isti slojevi pažnje.
Neki razlozi:

• Kognitivno opterećenje – pažnja im je na vožnji, saobraćaju, navigaciji, telefonima… pa sitni detalji van trake (kao pešak na ivici puta) ne dolaze do svesti.

• Egocentrična percepcija – mozak u autu ima „tunel“ pažnje ograničen na ono što utiče direktno na vožnju; sve ostalo filtrira kao nebitno.

• Empatijski faktor – neki vozači jednostavno ne aktiviraju „socijalni“ sloj svesnosti (insula, medijalni prefrontalni korteks), koji bi ih naveo da zamisle kako bi bilo biti taj pešak.

• Učenje i navika – ko je sam često bio pešak, biciklista ili trkač, gotovo sigurno ima razvijeniji taj refleks pažnje i anticipacije.

Zanimljivo je da studije pokazuju da sportisti izdržljivosti i biciklisti imaju pojačanu aktivaciju u parijetalno-prefrontalnim mrežama upravo zato što stalno treniraju prostornu svest i predviđanje pokreta drugih učesnika.

Drugim rečima: tvoje „primetim baru i automobil“ nije slučajna pažnja, nego rezultat godina učenja mozga da vidi celu scenu i misli nekoliko sekundi unapred — dok vozač u tom trenutku vidi samo put ispred sebe.

ŠOK!

sunceti kako lete ove godine, evo opet sam shvatio

nisu me nešto zanimale trke jer su podrazumevale putovanja a mi zbog posla subotom imamo na raspolaganju samo nedelju nazovi slobodnu, no dok skuvaš ručkove opereš veš prošetaš kuče to ispadne samo još jedan popunjen dan u nizu.

plus duže putovanje na neki način umori, i pojede ti sav ostatak tog istog vremena.

čak i kad bude neka zanimljiva biciklijada, skinem gpx trek za kasnije pa odvozam u doba godine kada meni lično najviše odgovara.

i tako ponekad se uvče crv, a kako bi bilo na nekoj trci, da se podsetim?

pa sam video raspis za državno u polumaratonu.

besplatna startnina, milina, melem za dušu, nema prijavljivanja, popunjavanja, sve radi Klub.

samo treba lekarski, ionako nisam bio proletos, eto i to se uklapa savršeno.

MEĐUTIM!

potreban je još jedan uslov, norma u polumaratonu u toku 2024. ili 2025.

mućak.

odem na stravu, pogledam ona najbolja vremena, IMAM polumaraton ispod 1h45 ali jedno veliko ali, nisam to uopšte istrčao na polumaratonu da bih imao potvrdu u rezultatima, nego na bg maratonu kada sam odustao negde kasnije u trci, e tada sam "provukao" 21.1km ispod te norme.

dakle ne priznaje se.

dakle piši propalo.

dakle ostadoh na jednoj trci ove godine, onoj od 10.5km pre dve nedelje.

tisuću plus 1

tisuću se rimuje sa svisnuću iliti svisnut ću,

ali taj refren danas nisam pevao.

krenuo na desetku da bih zaokružio ovu godinu na 1000 i tako mi se namestilo da sam se nešto preračunao i završio sa 11km, pa sam izbio na 1001.

fino.

nije mi bilo teško, iako sam u poređenju sa jučerašnjih tik ispod šestice danas napravio 5'40" prosek a delovalo mi je jednako nezahtevno.

teoretski nema nikakvog razloga da ne pretrčim prošlogodišnjih 1400-tinak no da li će mi se trčati i koliko, to će vreme pokazati.

imao sam i jednu "situaciju" sa patikama.

naime one salomon aeroglide koje sam uzeo "za promenu" od ovih clifton 9, imaju jako visok rub i spolja me udaraju u skočni zglob, doslovno su 1cm na tom mestu više od clifton.

tu sad imam dva rešenja, da poturim nešto ispod i tako povisim petu za 2mm što bi promenilo razliku prsti-peta, ili (biomehanički logičnije ali tehnički pakao) da pokušam da rašijem, skratim, zašijem, bogme to bi bio izazov za medalju.

juče sam popodne na e-bike rikaveriju pronašao jedan novi put, na mestu gde je pored nekog groblja odlazio šumski puteljak negde u nepoznato i to je praktično samo služilo lokalcima da maznu malo šume, no kamenolom koji je sa druge strane je sada taj put trasirao, posekao šumu, nasuo rizle i napravio solidan makadam, na mestima postrm ali sa nekoliko zanimljivih krivina i pogleda.

uvek osetim nešto specijalno kada tako otkrijem neki novi put, u naletu oduševljenja sam čak i segment napravio, 1.34km, 96m uspona, prosek 6.9% i naravno da sam prvi i jedini jer put postoji tek od jesenas (-:

desetka!

ne znam šta mi je bilo ali nekako usred trčanja od 5-6km pomislim zašto ne bih malo produžio na jednu stranu gde nisam baš skoro trčao, i mic po mic malo tamo pa malo nazad i kad sam bio na 3km od kuće, imao sam već 7.5km.

gle, mogu čak i prošetati taman da se malo rashladim, par poslednjih raskrsnica.

jer nisam lud da trčim 10.5km jelte.

tako sam se već približio na 990km ove godine i sve nešto mislim da sam konačno uspeo da pronađem taj "ritam koji ne umara" ma koliko spor bio.

na kraju prosek tik ispod šestice s tim da sam jedan uspon prošetao umesto da ustrčim jer mi je bilo prerano da se natopim znojem pa sam ga iskoristio za posmatranje panorame grada.

u međuvremenu sam opet sa Vešticom razmatrao da li mi je bolje povezati dva ZTE rutera (stari mi je ostao nakon dve godine ugovora, a novi sam dobio sa uz obnavljanje) LAN kablom, ili mi je bolji Xiaomi mesh sistem sa dva satelita, pa mi je naravno preporučio Xiaomi jer je njemu sve jedno da li nešto već imam u kući ili treba da dokupim uređaje za 80 ojra.

što baš i nije neki smak sveta, ako rešava probleme na duži rok.

valjda.

jao kako bih rado i sutra otrčao desetku, ali, da li ću moći?

statistika je kriva

nakon što sam u septembru slučajno premašio prošlu godinu sa 78:77, oktobar je (takođe niko ne zna ni kako ni zašto) završio sa 110:42 jer sam se prošle godine srokao sa bicikle i upropastio koleno, a ove godine sam malo malo pa potrčao, a ni to niko ne zna zašto, valjda iz dokolice.

fali mi još 20km pa da ove godine stignem do 1000 što je takođe smešno obzirom da sam jednom u životu više od 1000km pretrčao u samo jednom mesecu.

a eto sad mi je trebalo preko 300 dana da dođem do 980, hehe.

nekako se sve okrunilo, i volja, a i želja da ganjam nešto.

što se tiče patika, polako (zbog malo trčanja) se nekoliko pari približava granici preko koje će biti samo za njivu.

bruks glicerin 20 imaju 570km, i još su onako ok.

hoke klifton 9 su stigle do 615km

salming enroute 629, nekako sve imaju slično "godina"

sokoni (jel se tako čita?) endorfin šift 3 imaju 655km, i  one su pri kraju

(s tim da i bruks i ove zadnje imam još po jedan par)

sad gledam ovaj excel list i kontam da iz spiska nisam izbrisao jedne koje sam bacio, to mi se prvi put dogodilo, tradicionalno ih i u excelu sahranim istog dana kada ih se fizički rešim

većina je završila na žici, jedne sam spaljivao pištoljem za vreo vazduh, a dve sam otisnuo niz kolubaru na komadu stiropora, poput brodića.

kad svi živi zagađuju okolinu, eto jednom godišnje i mog malog doprinosa.

aktivni ugalj

jutros razmišljam da li na trčanje ili na bajk pa ipak odoh biciklom jer njom mogu dalje stići.

trčanje uvek izgubi tu utakmicu jer ostaneš u gradu ili predgrađu, u ovoj fazi neForme, jer mi se nešto baš i ne da da trčim 20km a ne bih ni stigao pre posla.

kada ideš monticom ili cesticom tu upadne i montiranje oblačenje utezanje pa kasnije tuširanje, nekad hajk ispadne brža opcija.

kada pak idem Elektrom, onda mi je ona u poređenju sa trčanjem isto što i hajk naspram bici treninga, nema tuširanja i dodatnog zadržavanja pred posao.

pa sam mogao do Lidla lalalalalalalala

u povratku svratim do izletišta kod pećine, i tamo pronađem neki termos ili šta već, i krenem da kucam u Vešticu da vidim šta je to.

ispostavilo se da je neko izgubio/zaboravio bidon od 800ml sa filterom za prečišćavanje vode, a do kraja razgovora mi je čak našao u Gigatronu rezervne filtere.

ako po najavi krene kišurina oko podne, mogao bih u pauzi posla na trčanje jer u toku dana mi tuširanje svakako ne gine, pa zašto da ne iskoristim ove oblake za predPranje.

vidim da je juče bio neki trejl no nisam siguran da bi me to zanimalo čak i da sam na vreme saznao jer lepo je videti nove predele ali trčanje od par sati kroz šumu zaista nije neki bogzna doživljaj, gledaš u korenje i kamenje i saplićeš se i padaš, gde je tu zabava.

upravo ono o čemu sam pričao na početku, jutros sam se popeo iznad grada na pravu stranu gde nije bilo nimalo smoga i našmrkao se čistog vazduha za trista evra.

razgovori

mnogo sam polagao u ovaj produženi vikend, posebno nakon što sam u petak odalamio onu e-e-poluEpsku vožnju, pa rekoh subota mali odmorić a nedelja opet BUM!

no imao sam neki zadatak (koji sam više voleo nego morao) da obavim pa sam to nakon kereće šetnje iskombinovao sa malo zanimljivijim povratkom tako da sam već u startu uknjižio simpatičnih 45km.

nakon toga je trebao da dođe glavniji deo u vidu drugog poluvremena no izgubio sam malo vremena u zoni tranzicije pa sam zatim izgubio i malo volje pa sam na kraju završio u nekom "radnom izletu" na kojem sam iskombinovao posetu najlepšem vidikovcu iznad grada, traženje pečuraka na poznatim mestima (ako ih je bilo pre tri godine ne znači da će ih biti i sada, i upravo tako je i bilo) i dva zanimljiva razgovora.

tačnije tri.

prvo sam neke ruse (ili nešto slično) koji su se niodakle pojavili sa rančevima i promašili vidikovac, zvao da se vrate dvadesetak metara, no izgleda da nisu bili zainteresovani nego je od njih 5-6 samo jedna devojka odlučila da me posluša i dotrčala do mene u to gnezdo od stenja.

nakon toga sam sa dvoje pričao o ostalim vidikovcima i preporučivao im putanje za hajk/izlet, a na kraju je neočekivano naišao predsednik jednog od lokalnih planinarskih društava pa sam tu najduže ostao razglabajući o siparima, prečicama, markacijama, i alatima za trasiranje putanja.

danas je danas ali juče je juče

zbog toga neću pisati o jutrošnjih 5km trčkaranja jer se nema šta o tome silno pisati, ali juče je bio gotovo e-e-e-epski dan.

naime bio je lep i sunčan dan a na poslu veća pauza od radnog vremena, to se moralo iskoristiti.

normalan čovek bi napokon seo na "normalnu" biciklu ali kako mi je e-monster-mtb najnovija igračka, donekle je razumljivo da sam njega dograbio.

e sad, nisam stigao da mu namestim powermeter pedale iako mi je to bilo glavno za istražiti, jer to uključuje i podešavanje garmina da prikazuje parametre u mtb režimu, a zaboravio sam i da stavim traku za puls pa sam ceo dan gledao u 112 jer je očitavanje na zglobu rešilo da se emotivno veže za taj broj i prigrli ga za 90% vožnje.

(ostalih 10% je pokazivao "--")

odmah u gradu sam odustao od preciznih planova i zapucao uz gradski park da vidim kako taj kilometar uspona deluje kada imaš "pomoć prijatelja".

odatle sam gledao kuda da prođem a da mi ne bude dosadno pa sam odabrao jedan izlazak koji je zeznut i nizbrdo i uzbrdo, da bih dalje iznenada skrenuo da uhvatim dva-u-jedan uzbuđenje 1) da prođem nekim prestrmim puteljcima naizmeničnog asfalta i makadama 2) da se podsetim tog sela iz kojeg ima 10 izlazaka na gornje puteve 

uspeo sam da prođem sa samo dva zastajanja i gledanja u mapse

odatle dalje poznatim raskopanim asfaltom kuda niko normalan ne ide, pa sam i odatle tražio jednu zaboravljenu prečicu no na kraju sam od nje odustao da ne bih izgubio previše vremena.

nazad na glavni put, prešao samo 35km od kuće a baterija na pola, no računam da sam većinu prestrmih uspona već prošao.

odatle na sporedni asfaltić kuda sam jednom prošao i pronašao prolaz do druge strane brda, ovaj put me zbunio jedan putokaz no ni to nisam hteo da istražujem nego sam pokušao da pronađem taj prolaz i - mućak.

kasnije će se na mapsima ispostaviti da sam krenuo pravim putem, nešto mi se učinilo previše sporedno pa se vratio i spustio se drugim mnogo gorim i strmim kao zid kamenjarom, da bih došao na isto mesto.

tu sam se setio kako mi je pre par godina čovek rekao da idem onim prvim putem jer je drugi jedva prohodan, ali šta ćeš, nisam se setio na vreme.

ipak ostaje zanimljivo da sam bio prvo siguran da tuda treba, pa se pokolebao.

e kada sam opet došao na nazovi regionalni put kuda smo nekada trenirali a sada i auti idu 15 km/h jer je asfalt katastrofalan, odatle sam sve znao napamet i samo je trebalo rasporediti bateriju (a bogami i napor!).

sada mi je još više žao što nisam nosio ni HRM traku ni power pedale jer sam gotovo na svim usponima osećao da vozim neki submax intenzitet i do kraja sam se iscedio paralelno sa baterijom.

evo poređenja sa najdužom vožnjom preko dva prevoja od 1050m nadmorske od 12. oktobra:

tada 93km, 1400m uspona, 24.0 prosek, 3h51'

sada 77.5km, 1200m uspona, 27.1 prosek*, 2h52'

*bitna napomena je mnogo lošiji asfalt, i posebno onaj spust gde sam milio po kamenju proklizavajući na sve strane, umesto da se sjurim

onda sam dobar deo vozio u tour režimu i povremeno sport, a juče gotovo celu vožnju u sport, dok turbo nisam palio ni onda ni juče

pretrgo se, sarme jeo nije

od jutros traju rasprave međ rajom da li danas treba da bude crveno slovo ili ne.

kažu da je oduvek bilo u crkvenom kalendaru podebljano crnim slovima što je značilo da je "slava" ali da nije zabranjeno raditi po njivama ili gde se već radi krajem oktobra, no od pre nekoliko je pored SVETI LUKA (sneg do kuka) dodat Sveti Petar Cetinjski koji je obeležen crvenom bojom.

fora je da se to poklapa sa noći veštica kao što se sveti trivun poklapa sa valentinovom, eto baš mora sve da stvara rat između baba i deda s jedne, i unuka sa druge strane.

ja detaljno počistio oba dvorišta, ko velim neće me grom ubiti po sunčanom danu.

doduše nisam palio duvač nego metlom, kao neka vrsta kompromisa da ne privlačim pažnju komšiluka a da ipak obavim šta je trebalo.

prva kuća do mene, ljudi doziđuju neku terasu ali vidim da se danas majstori nisu pojavili, to je ipak veći posao.

kratka šetnja sa kučencetom, pa na kratko trčanje.

čisto da vidim da li se kolence smirilo nakon onog cirkusa od trke, jer prekjuče me je tu nešto kao malo žuljalo.

jedan krug oko tržnog centra, nepun kilometar, pa preko ulice u školsko dvorište i tamo odmah ušao u pucanj - ubrzanjca na pravcima, rastrčanjca kroz krivinu.

posmatrao me neki pas onako znatiželjno, ko zna šta li je mislio.

"ovaj niti nekog juri, niti od nekog beži, mora da se prejeo granula pa ga napalo da trči u krug..."

kao sarma iz naslova, malo kupusa (lagano trčkaranje) malo mesa (ubrzanjca) pa na kraju ispadoše dva km ispod 10 minuta.

sutra ću objaviti dugo očekivane statistike za oktobar.

ko je u pravu, garmin ili garmin?

verovatno nisam ni prvi ni poslednji koji je godinu nakon kupovine garmina (edge) prilikom preturanja po fijokama pronaša u pakovanju "višak delova".
naravno zainteresovan šta li sam to propuštao, krenem da pretražujem o kakvom se dodatku radi i skontam da je to senzor brzine koji se stavlja na glavu (hub) točka i okretanjem šalje signal u Edge "radi preciznosti".

još piše kako su mnogi primetili razliku jer im Edge krade kilometre a tek sada imaju "pravu" dužinu (?)
tu ja pitam da li je moguće da zbog krivudanja (recimo na strmim usponima) može taj senzor da pokazuje VIŠE, umesto da pretpostavljamo da Edge pokazuje manje, i nakon par matematičkih objašnjenja evo presude:

GPS vs. senzor brzine – zašto podaci nisu isti

Zanimljivo je koliko se precizno može objasniti razlika između GPS-mjerne dužine i one koju prijavi senzor brzine na točku.
Naizgled, oba mere isto – pređenu distancu – ali u praksi postoji suptilna, a vrlo realna razlika.

1. GPS „pojednostavljuje“ putanju

GPS, čak i kada snima jednom u sekundi, ne registruje svaku mikropromenu pravca.
On beleži niz tačaka i zatim između njih povlači prave linije.
Međutim, točak bicikla u stvarnosti opisuje blago talasastu liniju, naročito kada:

vozač ide uzbrdo i „njihanjem“ drži balans,
pri usponima vozi izvan sedla,
ili jednostavno „zmijuca“ po neravnom terenu.

Ako bismo to opisali matematički, stvarna dužina puta je integral zakrivljene linije, dok GPS praktično meri zbir dužina tetiva između tačaka uzorkovanja.
Rezultat je da GPS skraćuje stvarnu dužinu – jer kriva nikada nije savršeno pravolinijska.

2. Kolika je razlika u praksi

I mala amplituda njihanja može dodati primetnu razliku.
Zamisli da prednji točak osciluje levo-desno svega 20 cm, s „talasom“ na svakih 2 metra.
To povećava stvarnu dužinu za oko 2,5 % u odnosu na idealnu pravolinijsku stazu.
Na usponu od 5 km to znači čak oko 120–130 m više puta koji su točkovi zaista prešli.
Zadnji točak pravi nešto „čistiju“ liniju, ali i on nije idealno ravan.

3. Zašto senzor brzine meri „mehaničku istinu“

Senzor brzine (poput onog koji dolazi u kompletu s Garmin Edge 1040) broji svaki obrtaj točka, dakle meri stvarnu putanju točka, sa svim mikropromjenama.
GPS, naprotiv, daje geometrijsku dužinu između tačaka, odnosno „izravnanu“ verziju puta.
Zato senzor ponekad pokazuje nešto veću distancu – ali to nije greška, to je zapravo tačniji odraz onoga što su točkovi uradili.

4. Gde se razlika najviše vidi

Na strmim, sporim usponima – amplituda njihanja je najveća, a uzorkovanje GPS-a relativno grubo.
Na MTB i gravel terenima, gde se stalno menja pravac.
U urbanim područjima, gde signal često skače između zgrada.
Na ravnom, otvorenom putu – razlika je zanemarljiva (manje od 0,3 %).

Zaključak

Ovo je zapravo razlika između dužine prave krive i dužine njenog niza tetiva.
GPS merenje daje pojednostavljenu verziju puta, dok senzor brzine meri pravu, fizičku dužinu koju je točak prešao.
Zbog toga će, u tehničnijem terenu ili pri usponima, podaci sa senzora uvek biti za nijansu „duži“ – ali i realniji po pitanju dužine putanje, ali ne i dužine uspona.

juče dupe danas žulj

Jutros sam krenuo na trčanje sa idejom da biciklu ostavim na kilometar od Lidla, odem da trčkaram lagano nekih sat vremena pošto je prohladno, ali sunčano jutro. I onda taman dok bajsom dođem do Lidla, da se malo proluftiram, da ne ulazim unutra znojav, da praktično prestanem da se znojim tokom tih nekoliko minuta bicikliranja. 

A zatim da posljednjeg dana akcije nakupujem neke salame i konzerve za kutni ljubimce i da to odnesem jednoj ženi,tu dva kvarta dalje koja također stalno hrani gradske životinje, a uskoro odlazi u penziju pa će joj svaka pomoć biti sve potrebnija. 

Kako sam krenuo, shvatio sam da imam neke čudne bolove u oba gluteusa koje sam samo primećivao juče no evo treći dan nakon trke su još jači iako ih ne povezujem sa trkom. 

Ovo bi trebalo da bude jedino od bicikle, a i bicikla je bila puno lakša nego inače i prekjuče i juče. 

Čak i da mi se dupe prehladilo što već samo po sebi zvuči pomalo smešno, jer kako da se prehladiš tamo gdje ti je motor, opet ne vidim kako se to pojavilo toliko kasnije. 

Uglavnom, kako sam nastavio da pešačim razmišljajući da ni šest kilometara za sat vremena nije ništa manji uspeh nego deset ako bih trčao, primetio sam oštar uskolociran bol negde na vrhu pete odnosno dna ahilove tetive, na samoj površini kože i pomislio - uhh ove patike nisam nosio dva dana nego neke druge malo veće, da li je moguće da sam na trci zaradio žulj a da ću to tek sada da primetim?

 Idem tako, brzo-hodam 6,5 prosek, bol je nekako isti, pokušavam da pomerim nogu napred-nazad u patici i ništa se ne menja. 

u parku naiđem na jednu kratku nizbrdicu i rešim da potrčim da još jednom proverim u kakvom su stanju noge i odjednom hop taj bol nestane a kamenčić mi se premesti negde ispod pete!

vidi vraga, uopšte nije žulj!

a što je najzanimljivije čim sam prvi put primetio taj mali bol, ja sam nakratko zastao, pogledao taj deo pete, napola izvukao nogu iz patike i vratio je nazad.

međutim ništa se nije pomerilo i to je bila detaljna potvrda da je ipak žulj.

ali eto nije bio.

na pet minuta sam izašao iznad smoga, jer sam sasvim slučajno otišao na pravi deo grada odakle dolazi vetar, i tako mi se isplatilo onih preostalih dva sata kroz smog.

računica je jasna.

frka frka frkica

kad god mi deluje da će mi dan skroz propasti, pokušam da se setim nekog pitanja za Vešticu i onda budem srećan kao što su đaci pre 50 godina bili srećni kad nešto nauče.

sad kad uče, smatraju to rasipanjem resursa, jer će već naći neki način da prežive i ako ostanu glupi, dovoljno je biti "snalažljiv".

danas sam se edukovao (!) o tome da li je pametno otkinuti krastu koja samo što nije otpala, ali nije otpala, da li je dovoljno zaštititi je od vetra i hladnoće vazelinom ili mora neka konkretnija "mandža", a raspitivao sam se i koliko je dobro odnosno loše to što imam naviku da kada se srokam na trčanju ili bicikli, da do kuće pokušavam da očistim oderotine (npr na zglobovima šake) tako što stalno ližem i isisavam krv da ne curi po meni, naravno u situaciji kada kod sebe nemam ni vodu ni zavoj ni flaster, kao što nikad nemam.

posle sam se raspitivao zašto je xiaomi kamera 301 jeftinija od 300 kada po nazivu deluje da je noviji model, i da li da pored jedne koju imam i zadovoljan sam, uzmem još dve obzirom da mi sve radi lepo u aplikaciji, ili da pokušam da namontiram neke tri "kamera-sijalica" koje sam kupio po toj ceni (tri za jedan) pa mi je objasnio da nisam džabe tolicno platio jer ne vrede ni upola toliko :-)

hteo sam i da se raspitam odakle mi bol u dupetu kad sam samo trčao, jer to obično dođe nakon jakog bicikliranja, ali sam odustao jer sam se plašio da će mi tražiti fotografiju.

jer sam to razmišljao kada sam zastao na bankini poluprometnog puta, pa bi bilo, kako da kažem, tricky.

danas svako ima kameru na autu, znate.

odmaraću odmaraćeš

juče sam posle trke zapucao Elektrom da nahranim neke dve kujice od 5-6 meseci ostavljene kod pećine, rekoh idem na rikaverić rajdić jer se čak i neko nebo pojavilo, no dok sam stigao do tamo počelo je da se mrači, doslovno kao da neko navlači roletnu preko neba.

vidim ide neka frontica od grada ka meni, nešto mrklo ide ravno na nas, nije normalno to je oblak, grabim volan i dodajem gas, nekako slično valjda idu Đonijevi stihovi.

jedino što sam ja pustio volan i ubacio u ler, pa zastao ispod velike nadstrešnice da posmatram psiće kako se igraju jer sam im servirao duplu porciju pa su se fino razigrali ne obraćajući pažnju na pljusak.

ja šta ću, pravio umjetničke fotografije za Instač.

i tako dođe i ponedeljak.

još uvek se navikavam na ovu promenu vremena, jer kako dođe dan odjednom imam više vremena, sada sam do 7 uveliko doručkovao a do pre par dana sam tek tada ustajao, bilo mi glupo da sedim i doručkujem u mraku.

hteo sam nešto da sređujem po dvorištu no baš na ponedeljak se natrefilo crveno slovo pa nisam hteo da palim aku duvač lišća da ne skandalizujem susjede jelte.

mala šetnja sa kučetom pa na posao, nešto malo kraći bogu hvala, da mogu da sednem na onu drugu malo bržu Elektru i odem do onih primarnih psića koje hranim na 20km odavde.

ovaj put sve po suncu, zubatih +13 ali dokle god može bez rukavica, sunce je sunce i u zube mu se ne treba gledati, do kraja je stiglo i do 50km :-)

reče Organizator neka bude Trka

i bi trka.

odmah da kažem, već na startu je trema otišla ća'

jer sam video ko* će sve trčat

prvo ujutru

došao na prijave po kiši, vidim 4 na spisku

3 su 50+ i jedan je 40+

utom spazim da je jedno od 50+ žensko

dakle, ona će trčat 5km a ne 10.5km

drugo dakle, podijum je obezbeđen, ako se još neko ne prijavi pre starta

odem nazad kući 3.5km biciklom, dok sam se vratio već sam se osušio

nakačio broj, presvukao se, mala užina i ness

čak sam imao i tablete kofeina one od 200mg, rekoh to bi bilo previše

ništa lakše nego usrat trku tom bombonicom

*na startu nema čega nema

kobre, specijalci, padobranci, svi uniformisani u neke tehničke majice

pardon, taktičke

nešto crno, sivo, opasno

ali svi nabildovani, pola istetovirano, rekoh od ovih me niko nebre dobit

prva dva km uzbrdo, naravno na startu svi odoše, ja međ zadnjima

tokom ta dva km ih je samo nekoliko ostalo ispred, taman dovoljno

lepo je imat nekog ispred

onda ti je "cilj" na 10 metara a ne tek za 8km

i tako stigneš jednog pa dvojicu

neka ženska produžila na 10km, rekoh omašila okret

negde oko 4km izmerim da mi beže 30s, ona i sparing partner

jes da sam krenuo uzdržano ali nikad nije prijatno kad mi je žensko ispred

trče celu trku rame uz rame

na okretu oko 25s

na istom mestu gde sam prvi put merio, to je sad 4km do cilja, e tu je bilo 20s

to je 5s po kilometru ali rekoh da ja to premostim ranije

na pretposlednjem kupseru ostane ista razlika, na spustu im priđem na 10m

na pravcu zatvorim GAP što bi rekli

odatle sam imao Plan

za njima uzbrdo, za njima pretežno nizbrdo zadnja 2km

i pred ciljni pravac ZUM

delovalo je da sam se fino odmorio na spustu, oni puhću

300m pred cilj dođem pored njih i kao malo krenem da trčim pola koraka ispred

oni kao prihvate, ja još malo, napravim korak ispred

ona njemu nešto tiho reče, "moraš ... (nešto)"

ja premotah dve brzine i ćao, postadoh im tačka na horizontu

razočaranje je bilo toliko veliko da mi na postolju nije ni pružio ruku

ukupno 10.3km, ja 4'55 po kilometru, on 4'56

pre 18 godina sam ovo trčao 3'35"/km :-P

i umesto mene, on razočaran

moš mislit

trčao u onim clifton 9 jer su prljave a očekivala se kiša

imao sam i novijih, mada su i ove sa 600km oke

ta žena nosila dokolenice, ja zaboravio da ih imam

posle joj uđem na stravu, 

sva trčanja za minut po kilometru brža od mojih