ovaj put nisam imao nikakav težak posao od ranog jutra koji bi me "pripremio" za trčanje, pa rekoh ajmo na trejl nakon što sam se juče valjda odmorio od svega tokom kišnog dana, jerbo sam biciklom okrenuo na pola puta ka oblacima i današnjoj destinaciji.
naime, imam i onih 5 štenaca kod srušenog mosta 10km nizvodno, plus ove nove koje sam našao na još divljijoj deponiji malo bliže, nekih 5-6km nizvodno.
njih mi je na drugi način žao jer ih je neki izbacio, bili su nečiji možda i desetak godina, plus imaju štene pekinezera koje sam jutros čak uspeo da pomazim dok su mu roditelji plašljivi nepoverljivi i još uvek divlji.
reče Lola NOĆAS NIJE PADALA KIŠA, BIĆE SUVLJE, i ja napravim kombinaciju da odem biciklom deo po asfaltu prvih 5km, i da odatle otrčim sim-tam do obe te lokacije sa dve one dugaške pseće salame iz lidla, u rancu tj u onom adv skin salomon prsluku.
čim sam krenuo znao sam da ću nadrljati, nije bio dovoljno suv čak ni deo po lošem asfaltu prekrivenom peskom, a kako sam ugledao prvi komad zemljanog puta, skontao sam da je duplo natopljeniji od onog pre par dana kada sam zaključio da "tuda ne može da se prođe".
ništa, šta da si otišao na neku treking ligu, sigurno ne bi seo pored puta u močvaru i zapalio cigaru, nego bi trčao "kao bela lala".
moram jednom povesti belu lalu na trčanje, da vidim šta znači ta bapska izreka.
posle kilometra patike su mi izgledale kao da imam dva đuleta na nogama, no znao sam da kada to blato očistim u travi pre izlaska na asfalt, sve će biti puno bolje.
barem sam bio lakši za taj prvi kilogram salame, pa sam mogao malo rasterećeniji da krenem u nastavak akcije.
par km makadamom preskačući bare, pa preko potoka, pa kroz njive, e tu je već bilo svega i svačega.
no taj deo puta koji ide malo kroz travu malo kroz kuruze, odavno mi je poznat pa nisam očekivao nikakva dodatna iznenađenja, preko tog da sam od početka trčao u šoku šta me snašlo.
odustao sam od ideje da produžim omču tako što bih dva puta prešao preko Kolubare i vratio se opet u one njive, taj kilometar dodatka plus natopljene patike teže za po pola kilograma bi bio bonus koji bi me dokrajčio.
vratio sam se na početnu tačku više manje istim putem, sa par malih devijacija koje sam takođe znao od ranije, s tim što sam opet zabrljao ne znajući da je par livada uraslo u korov pa sam kroz "obalu" morao da preskačem iz jedne u drugu pa nazad u kukuruze tako da sam na kraju dobio i neželjenu zapršku.
leđa su me od proklizavanja u blatu zabolela već pre okreta a do kraja ih više nisam ni osećao.
popiću rapten a pivo može da sačeka skroz do večeras tj utakmice, ako igra neko zanimljiv.
Nema komentara:
Objavi komentar