dan manje

presekao sam se kad sam video da sam juče poslednji blog u mesecu napisao 29. i rekoh ko će još dva pisati do kraja i otvorim dnevnik u excelu koji me podseti da junijus ima samo 30 dana, eto i to sam počeo da previđam, valjda što već nekoliko dana razmišljam "eto Julijusa pred vratima" pa sam se virtuelno već ujulio, odnosno razjunio.

bila je nedelja i standardno sam poželeo previše u prvom delu dana, no ovaj put nisam nešto naročito zažalio.

sutra nam je dan pauze na poslu pa će tako ovaj produženi vikend imati subotu i dve nedelje, stoga sve može da se odlaže u beskonačno, pa i trening.

nedelja, pa repriza, kao repriza dočeka nove godine.

prvo treniraš da igraš na stolu a sutradan pokazuješ koliko si dobro to gradivo savladao.

nakon kraće šetnje sa psima smo otišli biciklama u posetu svim onim štencima koje sam naizmenično hranio na dve divlje deponije.

Loli je bilo baš zanimljivo da ih i ona vidi uživo, do onih daljih je bilo samo parčence makadama nakon 10km asfalta pa smo dozujali brzo, a onda smo vezali bicikle za banderu na kraju industrijske zone i otišli peške kroz bare i blato do ovih drugih.

u jednoj od bisaga smo doneli neke stare patike koje smo nakon gacanja po blatu tamo kod bandere i ostavili, pa ako ih niko ne pokupi mogu poslužiti još neki put.

mada mi je i od tih 800m preskakanja baruština i povremenog zaglibljivanja žulj već bio u izgledu, te stare patike su krute i broj manje pa jedino bez čarapa uopšte i mogu da ih navučem.

nakon svega toga sam bio polu-umoran i (opet) raspoložen jedino za e-bike da se ne bih cedio od znoja na +34 a do kraja dana je možda još malo otoplilo.

kažu da će sutra biti par stepeni prijatnije ali opet ne znam koliko ću šta stići jer prepodne imamo zakazan izlet pored reke sa dvocifrenim prelaženjem sa jedne na drugu obalu već kako se staza i reka ukrštaju, biće zanimljivo kao u dečijim danima.