a i uspona mi je kaže izašlo 929m, sve nešto na devet.
kao u onom bezobraznom filmu, ustvari i tamo je devet i po, kao moja kilometraža.
duga devetka.
blu stiiiil forti for, što bi rekao hej džo jesil šeno kud si to spištoljom kreno.
odavno sam želeo malo na južnu stranu u planine, doduše išao sam i u utorak ali ka jugozapadu u druge planine, no ovaj put mi je i tako i onako.
nekad smo ga voleli, vijuga u planine, tuda se ide i na more, dalje prema zlatiboru i tako to, može da se skrene na divčibare pa da se vrati s druge strane, peglali smo ga godinama.
onda je put propao pa smo išli uglavnom mtb-ima (kao što sam i jutros), nekako sve manje i manje baš zbog tog razrovanog asfalta.
onda sam 2012. nakon što smo gore na 700m nadmorske kod jedne česme primetili kuju sa štencima, išao bukvalno svakog drugog-trećeg dana da ih hranim, a nismo mogli da ih prenesemo u grad jer je majka bila nepoverljiva i divlja.
kad ju je u jesen neko pregazio nisam dugo tuda išao jer mi je svakog metra i svake krivine bilo više preko glave pa sam se držao nekih skroz drugih pravaca.
jutros sam nekako preživeo prvih desetak kilometara gužve dok se ne prođe poslednji kamenolom, i dalje je put bio gotovo pust, prođe neko na svaka dva kilometra i to je sve.
lola nije imala vremena da se provoza jer je htela još neke obaveze kod kuće pa sam joj na svakih desetak minuta snimao klipiće od desetak sekundi i slao joj preko vibera, da malo i ona uživa u prirodi, barem tako preko ekrana.
Nema komentara:
Objavi komentar