pa sam odjurio tu jednim novim asfaltom u punoj dužini, i još jednim još novijim asfaltićem kroz jako živopisne krivine gde na svakom metru strepiš da li će da ti izleti neki neregistrovani Yugo i počisti te sa bankine, i odatle sjuriš nizbrdo kući
da vidiš čuda, ume da prija i brža tj ne baš brža jer je sve gore dole a ja na mtb-u, nego malo jača vožnja, pa makar trajala i samo sat vremena
u jednoj krivini sam se uključio na glavni put bukvalno 20 metara ispred nekog ko se spuštao na mtb-u, ja mahnem on ništa
onda se upinjao da mi ode ali nikako
nizbrdo se spustim za njim i čekam poslednji kupserčić pred grad kako će da odveze, pa da mu lupim vaspitnu kontru
on tu nešto šalta šalta napinje se uvija se rekoh ovaj će još i da padne sad
ja ostanem napred na većem zupčaniku sa namerom da baš onako muški odradim taj kupserčić, tek od tih 15-ak km/h u podnožju on nastavi 20, 25, i odeeeeeee
uključio e-pogon
a pazi, gore kad sam ga sreo on se bezbrižno vozikao, kao na izletu, očigledno bez namere da se preznojava
i sama moja pojava ga je toliko protresla kao struja da ga je spičio adrenalin pa je upalio tajno oružje rešivši da me POBEDI
2-3km kasnije primetim da se vozika po gradu levo desno i baš skreće kuda ja moram prema kući
dodam još malo gas mada sam celo jutro bio "na gasu" i stignem ga na 2km od kuće (moje), dođem pored njega i viknem glasno KSS KSSS kao ono sedamdesetih što su kamiondžije dobacivali ženama na trotoaru (pa imao je i dugu kosu) on se napravi da me ne čuje i ne vidi i brže bolje skrene desno na trotoar ka nekakvoj auto praonici
Nema komentara:
Objavi komentar