ustanem jutros u 5, krenem na jedan krug biciklom po još jednom od najpropalijih bivših asfalta u okolini, kuda smo trenirali još u prvom lokalnom klubu, govorili smo da je taj uspon "paprika"
i rekoh baš da vidim koliko % će garmin da pokaže, jer sam već imao nekih avantura sa 14% ali ništa preko toga
no kako sam krenuo skontam da sam umoran, izgleda da sam precrk'o i od one dužine u nedelju i od onog suludog mini trčkaranja juče, i da ne bih morao da jurcam jer mi se nije jurcalo, rekoh skratiću za pola sata - sat, i pretvoriću tempić u izletić
i sve je tako bilo, i čak sam bio poluzadovoljan što sam uspeo išta da izvučem od umornog dana, dolazim kući, tuš, užina, deset minuta pre početka posla žena zove da otkaže i da neće doći
nema psovke i kletve koju nisam izgovorio
dakle taman sam morao otići kuda sam planirao, smanjenim intenzitetom, sve proći što sam hteo da prođem i da izmerim nagibe, a ne ovako skraćeno zadovoljstvo
hebiga što bi rekla kulturna zapadna braća
baš mi je krivo
primiš nekog izvan radnog vremena, pritom nije dolazila godinu dana nego joj tako dunulo da zakaže danas za sutra, i ovako te ispali u znak zahvalnosti
Nema komentara:
Objavi komentar