znači ima jedno brdo.
ka jugu.
ka moru.
i tuda smo vozili godinama, kada smo došli u Klub.
bio neki rapav, hrapav, hajduk ajduk taj fazon nemog H, i mi smo bogme tuda jurcali.
iako je bio rapav.
pa je taj put počeo da propada.
i negde sredinom devedesetih mi smo kupili dva mtb, dve planinke, sa širim gumama, samo da ne bi morali da krpimo gume na trkačkim biciklama.
i super smo se vozili po brdima, milina božija.
a šta sam shvatio jutros???
da ni te bicikle nisu dovoljne!
minimum je potreban MTB sa gumama tj točkovima od 29", tzv VELIKIM, i sa amortizerom BAREM prednjim, mada kontam da ni zadnji ne bi škodio, iako ga nikada nisam ni imao ni probao.
dakle razbih se totalno.
anticelulit tretman.
ova stara bicikla, preživela.
išao bih i tom novom sa 29" točkovima i amortizerom ali propale su joj kočnice, tj paknovi, za par dana će mi ovaj drug što je šef kluba poslati nove.
pa se možda na segmentu od kuće do planine probijem i na drugo mesto.
za početak...
Nema komentara:
Objavi komentar