nisam planirao maraton u zagrebu nego je valjda bila samo neka ženska trka u poreču i onda sam poneo samo brze patike i otrčao sa muškima 5km i bio drugi, pa se vratio da malo pejsam barbaru pa se opet vratio stazom da malo pejsam lolu, i tak
onda smo 5 dana vozili bicikle po istri i nekim spletom okolnosti odlučili da ipak MOGU da pokušam da trčim maraton, jer sam bio nešto rovit od nečega, ne sećam se čega, uglavnom zahvalio sam se na jankovoj ponudi da opet pejsam zagrebački na 3h i evo sad proveravam kalendar...
izgleda da ja pišem o 2008. kada sam istrčao 2:54:00 (!)
a 2007 je ipak bila ta godina kada sam pejsao za 3h00 i stigao pola minuta ranije, za svaki slučaj.
pa smo ostali da spavamo u samoboru pa smo sutradan išli do bregane biciklama i dalje uzbrdo kroz žumberak sve dok smo se maltene izgubili, pa nazad
u utorak sam ustao dok je još bio mrak i otrčao neki mini kružić i odmah smo krenuli nazad kući i prošli pored mesta gde je poginuo toše proeski, nije bilo ništa posebno ali smo videli da se nešto dogodilo, stajao je onaj ophodnja ceste valjda zbog uviđaja
a ona godina koja mi je prva pala na pamet, tada sam veče pred iznenadni neplanirani maraton u intersportu u samoboru kupio neke mizuno patike, dugi dres i duge helanke (tajice) jer je bilo jako hladno, i taj maraton mi je ostao u puno lepšem sećanju nego onaj 2007.
svesno sam trčao brže od plana da bi mi bilo toplo, kada smo ušli u drugi krug napokon sam osetio da više ne moram da mažem, samo za nijansu sam smanjio intenzitet i istrčao 1h26 + 1h28 planirani pozitivni split bez pucanja bolova i mučenja, prosto je sve prošlo po planu, da ne pominjem da sam u drugom krugu unatoč takvoj taktici ipak prošao masu ljudi, pri čemu se nije radilo ni o kakvim rekreativcima što je valjda očigledno kada se ima u vidu rezultat
Nema komentara:
Objavi komentar