prvo nisam hteo da se uključim jer sam video natpis BEOGRAD pa sam pomislio da će da me odvede na autoput beograd - novi sad, a ja sam hteo kraćim putem (i zanimljivijim) preko fruške gore
no kasnije skužim da je malo vijugao pa se vratio u Rumu isto kao i ovaj stari put kojim smo krenuli
tek jutros analiziram* mapse i vidim da smo u povratku i mogli da odemo novom trasom koja pređe preko save i izađe na put šabac - mitrovica.
na kraju bi izašlo više kilometara ali bi bilo zanimljivo ići malo kroz nepregledne šume pored Save, a malo preko tog novog mosta.
pa makar posle toga išli popreko celog šapca ali šta ćeš, nešto mora i da se žrtvuje.
ostaje za sledeći put, a ovim ritmom kojim trenutno palimo auto to će biti krajem marta na putu ka novosadskom polumaratonu.
*mapsi jasno pokazuju da će autoput zaobići valjevo u širokom luku (ostajemo slepo crevo pa ćemo za rvacku i dalje preko beograda) i stići sve do loznice, gde će biti rudnici litijuma.
eto municije za e-bajkove!
pa brate mili i mi smo postali kao nemci, svi bi da se voze na baterije a litijum da se kopa negde daleko.
epilog i rezime je da je onaj pogrešan bajk ostao u Futogu, novi je doputovao u Valjevo, sinoć sam mu odmah podesio visine i dužine itd, danas ću samo staviti pedale i podmazati lanac pa u pauzi posla verovatno otići na prvu probnu vožnju.
deluje mi sve cakum-pakum, i veličina i kvalitet i stanje, jedino me koštao tog oglašavanja pregovaranja zamenjivanja doplaćivanja i uopšte zezancije ali šta ćeš, nešto mora i da se žrtvuje.
(ovo mi nešto poznato zvuči)
da sam poneo pedale (imbuse sam već imao kod sebe) mogao sam i sesti na njega na 15km od kuće (poslednji prevoj) i odmah ga isprobati, ali nisam se ni setio niti sam imao toliko ambicija ujutru.
Nema komentara:
Objavi komentar