setio sam se tako u snu da mi je koleno kilavo i pitam se kako sam uopšte uspeo da pretrčim toliko.
nastavljam da trčim, ne boli me, slično onoj povredi krajem 2018. kada sam istegao nešto u dupetu prilikom saplitanja i prignječio išijatikus pa nisam mogao da potrčim tri meseca.
tada sam mogao 100m pa pauza i tako u krug, jer je počinjao da mi se javlja bol koji je prelazio u grč i bio sam ubeđen da će nastupiti NEŠTO STRAŠNO.
no jednog dana sam nastavio i taj bol se tu zaustavio, grč se zaledio, sve je ostalo isto a ja sam u cugu pretrčao 4km!
slično tome je išao i ovaj san, shvatam (još uvek u snu) da sam negde tamo zaboravio da mi je koleno neupotrebljivo, i umesto da se kući vratim biciklom ja sam strčao ne primetivši ništa.
"svjašta!"
to je kad kažeš - jašta da je svašta.
lepo vreme se nastavlja pa kaže da će za vikend biti preko +20 (zaboravio sam kako se kucaju stupnjevi) i nadam se da ću dotle još tolicno "podoći" da bih mogao da odvezem jednu skroz pristojnu turicu i ponovim novog gravela.
Nema komentara:
Objavi komentar