jeste da oni ne mogu da se posluže ali nekako je lepo kada te gledaju sa onih malih sličica na spomeniku, a ti se čašćavaš na dan koji je i njima bio jedan od najvažnijih u životu.
ovaj put smo spustili sedište pa je Lola vozila električnu a ja običan city bike, i još sam morao da joj pokažem jedan novi asfaltić, kuda smo po makadamu sa klilncima iz atletskog kluba pravili prečicu da trener misli da smo brže optrčali nešto veći krug. tu sam se na običnoj teškoj bicikli sa 6 brzina sav "otelio" iliti radije "okozio", zavisi da li se taj izraz koristi u ravničarskim ili brdskim selima pa naizmenično upotrebljavamo oba.
treba da odem do kafane po pečenje a kafana je na 12.5 km od grada, a trebalo bi pre sutrašnje kiše da odem i do vinarije na brdu iznad grada po vino za ove prijatelje koji će doći i doneti bici delove, e sad šta prvo šta drugo pre sutrašnje kiše, ko će se organizovati. ne bih ni sa vinom po pečenje ni sa pečenjem po vino :-)
najavljeno je prvenstvo u polumaratonu za Apatin krajem meseca, a taj Apatin mi je uvek bio logistička noćna mora jer niti mi se troše dani da odemo u subotu popodne, niti mi se ustaje pre zore i vozi po mraku da bih stigao da tih 5 sati vožnje završim dok je parking u banji još uvek polupopunjen, tako da sve nešto mislim da ću ove godine i to propustiti. plus traže "svež" lekarski, i to mi je tlaka da se zezam dvaput godišnje.
Nema komentara:
Objavi komentar