bilo je desetak stepeni pa sam što zbog bicikle što zbog trčanja kroz krivine zaklonjene od sunca ipak obukao dugačku opremu iako bih recimo trku na istom mestu u isto vreme trčao u kratkom.
no ova nike trail trenerka (donja) je dovoljno prozračna da je možeš nositi na sivm temperaturama od plus nekoliko do maltene dvadesetak stupnjeva, a pristojno izgleda za prolazak kroz grad, pa je to i bio razlog što se nisam zadovoljio samo jednim primerkom nego sam je onlajn narudžbenicom klonirao.
nešto me zaintrigiralo pa sam pola dana studirao tekstove o dopaminu i poremećajima istog, ironijom baš u danu kada mi je trčanje dobro prošlo i kada sam od ranog jutra namirio dušu do kraja dana.
doduše još jednom sam izašao jer su me bolele noge od trčanja (da nije bilo previše uspešno?) pa sam se lagano provozao e bajkom do kraja industrijske zone i još jednom zavirio da proverim da li su se pojavili buldožeri na vidiku, krčeći teren za brzu saobraćajnicu i... JESU!
sada već definitivno mogu reći da znam kuda će to sve proći, jer me takve stvari iz nekog razloga privlače i uzbuđuju i osim raznih ruševina i divljih deponija, sve gde se nešto ruši ili gradi ili trasira je prvo mesto gde me možeš naći u slobodno vreme, u izvidnici.
rezime, 10km za 56 minuta sa 270m uspona i isto toliko spusta
Nema komentara:
Objavi komentar