kljuc kljuc
juče sam nakon početnog grebanja u sinusima istresao kilo kapljica malih zelenih bisera rasutih po celom svetu, gledao u sunce i planine i daljine, i opet jovo nanovo odvozao istih 30-ak brdašcastih kilometara na strujnoj bicikli
pred kraj vožnje mi nkaon što sam prošao kroz rupu spadne lanac, oklizne mi se noga sa pedale, zateturam se, i iako sam se solidno dočekao na jednu šaku i jedno stopalo, bicikla od 25 kila mi padne na unutrašnju stranu kolena i ubije boga u njemu
sad gledam prognozu i GLE ČUDA narednih pet dana će biti lepi sunčani i mirišljavi sa temperaturama tik ispod dvadesetak, milina božija, miholjsko leto je ipak rešilo da se pojavi na maturi
negde u pola noći sam primetio da mi nešto fali, pa sam uzeo toplomer koji je pokazao 37.8°C dok je neposredno po buđenju rekao okruglih 37 no osećao sam se normalno pa ću ipak moći na posao
nisam znao da li krkljam od alergije ili prehlade no temperatura je razrešila dilemu
doduše mogla je biti i od natečenog kolena, pomislio sam
ipak ne, najverovatnije
jednačina sa previše nepoznatih
sada hodam po kući kao dr haus s tim da nema štap onaj invalidski nego sam okrenuo štap za mini golf i taman mi onaj dole udarački deo dođe kao ručka a gornji dugački plastični rukohvat divno leže po tepisima i itisonima
ma milina
noću kad se ohladilo nisam mogao da ustanem da pišam, mada sve do večeri nisam osećao nikakvo ukočenje pa je je iznenadila ta naknadna reakcija
eto ceo dan ću biti slobodan da pišem blog no već sam ga napisao, u kavezu, jer čisto sumnjam da ću igde moći da mrdnem
Nema komentara:
Objavi komentar