juče sam trčao 7km a jutros 8km pa se može reći da napredujem.
štaviše preporuke su da se opterećenje podiže oprezno po 10% a ja sam bogme dosta više od toga.
tako da, napredovao sam.
u odnosu na juče.
no to me malo i zabrinulo.
a šta me to tačno zabrinulo?
to što mi je prijalo.
i juče i danas.
zašto mi je prijalo što sam trčao 7km i 8km, da li bi mi prijalo da sam trčao 18km?
kada sam uopšte zadnji put pretrčao 17km, recimo?
sećam se pre desetak godina...
to ćemo u posebnom pasusu:
sećam se kada sam trčao uglavnom te dužine.
i onda mi 17-18km bude "lako", a kada trčim recimo 23km, i tu bude uglavnom 300-ak metara uspona, e onda kažem sebi kako sam pred kraj počeo da osećam umor.
to mi je dakle bila "komforna dnevna autonomija".
sve dotle mogu i sa pola gasa i pun gas, a preko toga mi baš i ne prija.
mogu, ali ne prija.
doduše prijalo mi je i pet dana zaredom 21+21km ujutru i uveče, prijalo mi je i dve dužine u dva dana 43+44km i to po brdima, ali to je bilo neko drugo vreme.
neko mlađe vreme.
i neko motivisanije vreme.
i sad me kopka, ako bi mi uskrsla motivacija,
da li bi mi ta autonomija "srećne dnevne doze" zastala na 8 ili 11km?
ili čak i više?
11.5??? haha
Nema komentara:
Objavi komentar